Млади борац

МЕЂУНАРОДНИ САСТАНАК ЖЕНА У ЛОНДОНУ

Лондон, 9 марта уверила се да је дух холандског народа

Неколико хиљада жена, које су претстављале преко двадесет држава, окупи.жо се сикоћ у Алберт Холу да прославе међународни женски дан. Претседавала је леди Моган Лојд Џорџ, која је истакла да жене имају да учине нарочити допринос за одржавање мнра. „Ми ћемо вели претседавајућа учинити све што можемо да би н жене отишле на конференцију у Сан Франциско да нас тамо заступају. Када се правда одбацује, а њено иесто заузима компромис, то нас не зачуђује, јер се доносе засебни закони за велике државе, а зассбни за мале, тако да се цео систем безбедности мора неминовно срушити." У свом поздраву упућеном леди Макро-берт, претседници Међународног женског дана, r-ђа Рузвелт каже следеће; „Нека Међународни женски дан буде пама ин•спирација да се припремимо за учешће у раду на обнови целог света." Г-ђа Черчил упутила је такође поруку овом збору. Конференција је усвојила повељу о пра■вима жена као мајке, као раднице и као грађаннна, Ова повеља објављена је пре три дана. Конференција је одлучила да упу и депутацију министру спољних послова Идну коме ће поднети ову повељу, ’• да је ■он изнесе пред конференцију у Сул Франциску. Супруга совјетског амбасадора г-ђа Гу•сев рекла је следеће: „Жене мирољубивих држава иорају све допринети да би били кажњени не само ратни кривци него и •сви Немци који су брутално поступилн са женама и децом. Треба их све пронаћи н ' тл. Жене Уједињених народа нарс-чито желе појачање међународне сарадње после рата са циљем да се свакој аородици, сваком човеку и њиховој деци обезбсди ииран живот.‘‘ Холандски делегат г-ца Агнес Зур рекла је да је од једног пријатеља из Хага лобига вест да су Немци одмах по свом жовратку у Арнхем разорили све што је остало читаво. Све мушкарце отерали су у Немачку. „Ви данас не можете кажс г-ца Зур наћи ниједног мушкарца у Амстердаму. У том граду уопште нема више намирница. Жене умиру хиљадама. У дои граду нема више ни огрева, ни намирница, ни гаса или електрике. Становннци добијају недељно на главу 900 грама хлеба.“ Додала је да је учествовала у холандском подземном покрету отпора и

остао несаломљив. Францускн делегат, мадам дс ла Бурдоне, изјавнла је да француске жене желе да помогну Сапсзници.ма да би се рат што пре завршмо. Она је одала признање. енглеским женама овнм речима: „Мк нећемо ћикада заборавити шта су претрпеле Енглеска и енглеске жсне“ Опа је изнела страховпту слнку о садашњим приликама у Француској, где влада велика несташица намирница, што је проузроковало noвећану смртност деце. 3_а време ’ мрачних година окупацнје Фраицуска је научила колика је спага у јединству и слози. Дух отпора прожима цео францускн народ. Француска данас може да подигне своју главу и да ведра чела сарађује са другим народима на изграђивању трајног мира. Црвеноармејка, капетан Валентина Николајевна, била је бурно поздрављена када је изговорила следеће речи: „Пре неколико дана била сам на фронту. Совјетске жене које служе у Црвеној армији чине све што могу да се ослободнмо што пре немачке ратне машине. (Рајтер)

Вуксан БуАаговић: На положају

БИТОВЊА

Корак по корак угиба се тло, колона: пруга ћутљива и дуга. Притиска чело издајничко зло за нама пожар, крв и туга! Даљина расте чежња срием ври. Битовњо мрка, мрки јарболе, ла твојим челом жутн јечам зри и сунце капље с модре куполе! Уз плсћа твоја тупти сада ход, пријети, тутњи преко страна свију. Кроз буре броди побједе нам брод с инови земље за земљу се бију. Beh крвљу шикља мукли хоризонт и туту ропства ломи битка света, за жар слободе грми сав наш фронт Биговњо мрка б усијо проклета! И кад по теби јекне пушке цик, митраљез грокне пун мржње и једа, заурла иеко, плане бомбе рик и крв ороси огњем из засједа. Не чујеш јаук, бијег, лупу, лом, нит видиш дрхтај, сузу у том оку. Успламте људи мржњом сукне гром % бусију згазе у побједном скоку. И безброј других бусија he стрт и на буљуке разгонити чете, док не закликта над крвником смрт у млазу крви, у крику освете ...

ДУШАН КОСТИЋ

Милијарде писама

Вслики број пксама са фроита s за фронт претставља најбољи доказ чврсте повезаности совјетског фронта и поза* дине. Број писама упућених 1944 год. са фронта у позадину и обрнуто прелази кеколико милијарди. Ако би се та писма наслагала једно на друго, добклн бисмо стуб висок 2000 километара. Осим писама. прошле године je упућено еа фронт неколико стотина милиона примерака централних новина, не рачунајућн огроман 6poj војничких листова. У последње време je достављање писама и новина знатно убрзано, захваљујући у првом реду завођењу авионског поштанског саобраћаја. Само у току лета и Јесени 1 944 године поштански авиони су пренели неколико стотнна милиона писама и преко 43 милиона примерака московских новина. Борцима н официрима Првог, Другог и Трећег белоЈЈуског, Трећег украјинског и Првог балтичког фронта било је омогућено да читају московске новине истог дака хггд су изашле, а у првим линијама најхасније идућег дана. Сада се на неким отсецима фронта пошта доставља два пута дневно. Борци воле и цене војне поштаре, који достављаЈу пошту често уз опасвосг по живот. Многе хиљаде војиих поштара су награђене орденима и медаљама за храброст.

НАГРАДА КOМСOМOЛOКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

Москва, 8 марта Ц. К. ВЛКСМ (Централни коиитет Свесавезног лењинског комсомола совјетске омладине) завршио je поделу награда комсомолским организацијама, које су учествовале у социјалкстичком такмичењу на пољопривредним радовнма у 1 944 годинк. За активно учешће у спровођензу пољопркнредних радова у 1944 год. прелазне Црвене заставе Ц. К. ВЛКСМ-в добило је такође 8 рејонских н 12 cpeских комсомолских организација.

(Радио Москва)

На прузи Оток—Спачва

Поред обала Caee пружају се велике и дуге шуме. Стабла су густа и висока.тло мочварно, а проклете швабе пустиле су бране на насипима и читава шума је под водом. Немогуће је проћи кроз шуму нити превући артилерију преко танке коре леда, која се ухваткла при ноћашњем мразу. Кроз средину шуме днже се насип са пругом. То te једини пролаз — а са обе стране шума под водом и лед. Мрачно је ноћу у шуии, камење се измиче нспод ногу и прави шум. Један за другим, опрезно и дагано, прикрадају се борци Првог батал>она. Рук» чврсто стеже пушку при продирању кроз помрчину а неизвесност. Непријатељ сигурно вреба н чека; можда са дрвета, можда на насипу. Треба заузети пругу и пресећи отступннцу непријатељу. Неопажено се пробити, уништитн утврђење код моста и дићи мост у ваздух.

Корак по корак, кспружена рука опрезно испитује, аа се тек онда привуче нога. Ни дах се не чује, Злокобна тишина, пуна сумње од непрнјатељске заседе в замке. Мрачпу ноћ кидају огњене траке тешхог митраљеза. Светле челичне стреле, шарају дуж пруге и иасива. Опазнли су. Тела се лепе уз камен и насип, у дивљој жељи да се утисну у земљу. А смрт тражи, час изнад, час звекне у гвоздену шину, час бућне у воду, зарије се у земљу; лети са стравичним звиждуком комађе камења са пруге. Само за тренутак су теда згрчена и непомична а тада одједном скачу и аете са громким: Ура! носећи смрт са собом. Преко тридесет немачких фашиста из бункера очајнички брани прилаз мосту. Чврсто је непријатељско гњездо. Одбијају се челичне кугле од бетонских зидова, а из малих, скривених отвора излећу са циком и зујањем металне стрелице, чији убод доносг смрт. Кроз пуцњаву и страшну ноћ пробија се бљесак: цраена саетдост облива згрчена и напрегнута тела људи, ■'чменк бункер, зид преко насипа, начињен од дебелих балвааа, врхове голих дрвота и губи се у тмини.

Ужасан тоесак пуни ваадух. И ипет језива црвена светлост и пигмули тучањ рушења. Шума je стократно одговарала из црних дубина и немог мрака. Минери су дигли пругу у ваздух. Прве бомбе долећу до бункера и кидају комаде црних зидова. Прети смрт фашистичким гадовима. Tpeha чета је сасвим на домаку бункера и паклено обасипа смрћу узане отворе. Беже швабе иза заклона од греда, трче, падају. Бункер је освојен. Незадржив је налет наших бораца. Beh су код моста. Журно се намештају у мраку куткје са експлозивом испод железничког моста. И онда страшан тутањ. Кидзју се гвоздени састави моста и као очајнн висе над хладном водом у ноћи.

У зору, кад је тмину пробило бледило дана, довукда се пругом црна челична змија до порушеног моста. Блиндирани воз шапућу с мржњом наши борцк у бункеру: очи нм сијају жељом за осветом и уништењсм непријатеља. Чекају прикривени и саремнв, Воз je стао. И искакале су жуте н зелене придике из његове оклопљене утробе. Десет, петнаест, читава чета. Погнути, с оружјем упереним ннз пругу, ■ рнмичу се мосту, веру се по искиданом гвожђу и ирескачу празнине на саставина, а артилерија из воза туче бункер. Погодак! Једна граната откида цео горњи дсо, лете парчићи, диже се прашнна. Унутра, кроз тутањ, гуши прашина и смрдп експлозив. Њих десеторица из Друге чете ћуте, чекају. Командант „Жива“ стеже пажљиво машинку и проматра мост. Отворитн аатру кад сви буду прешли мост. Ниједан не сне жив да се врати! Удар и тресак. У ушима зуји, не види је ништа од прашине. Швабе се пењу на иост и глупо налећу на смрт. У бункеру, митраљесци Пурић, Кандић и Сиохер намештају своје „шарце", притсжу их уз раме и нишане. И последњи шваба је на мосту. Притисак и разлежу се дуги рафали. Смрт игра по мосту: као гром шиба швабе и баца их у ледену воду. Један је немоћно клонуо и безживотно тело обесило се преко жељеза. Беже преплашени „фрицеви“, крију се иза гвоздених стубова, али их и ту проналази снгурна рука митраљесца. Све убојнкје

прште смртоноснн рафали, све жешће стежу борци своје „шарце“ и ниједан се фашиста ннје жив зратио са моста, Дан је прошао мирно. У првн сукрак пошла су три друга, „Обавештајца", да испктају утврђења са друге стране моста Hohac се спрема напад и треба испитатн детаљно прилазе и положаје. Тешко је од непријатељских митраљеза прећи преко, а скоро је немогуће нћи насипом и пругои од заседа. Зна командир Мнлоје Јанковић, „хум“, да смрт вреба на нзвмђају, знају то и његова два друга, алк се не боје вк смртн нн швабе. Ићи he право до чељусти топова н бодљикавхх жнца и докеће извештаЈе команданту. Данас су добро осмотрилн равницу, која се ширн одмах иза моста и малу железничку станиду са буккерима око ње. Тамо је непријатељ. Лепе се њнхове сенке за гвоздене стубове моста и полако прелазе преко реке. Пузе приљубљени уз хладну, тврду земљу ндсипа. Г рчевито држе руке пушку уз тело и чувају-дд ,не јекне о камен. Као секке прикрадају се три борца кроз ноћ н непријатељске заседе. Тела се згрче, па се нечујно опруже аа корак напред. Страховнто мора да је јак борац да ба издржао пола часа припијен уз земљу, не мичући се и кад је непријатељ сасвнн близу нспред њега. Блесак и јака светлост ракете издају извиднике. Као стене леже непомичио уза страну насипа. Још једна ракета бљештаво бела, тренутак грозног ишчекивања и експлозија је сасвим близу. Тешко гвожђе гранате зарива се у земљу, а комађе смрзнуте земље пада преко тела. И друга граната баш поред „Кума“l Врели комад гвожђа забија се у његову главу. Другови ra извлаче и носе натраг са собом, и ако је и једак од њих рањен у главу. Са извештајем и мртвим другом враћају се лагано и касно у ноћ нод својнх другова.

ВЛАДЕТА ВЛАТКОВИЂ

Број 21

МЛАДИ БОРАТТ

7