Млади борац

OPIAH УЈЕДМЊЕНО! САВЕЗА АНТИФАШИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ

ЧЕТИРИ ГОДИНЕ

У ове дане славимо четврту годишњицу 27 марта. Тога дана 194Ј г. почела је славна борба наших народа, борба на живот и смрт за народни опстанак, за ослобођење од сваковрсног угњетавања. Неодољива мржња према ропству, мржња која се 23 године купила, кап по кап, у борби против великосрпског угњетавања народа, избила је свом cbojom силом. А колико су год наши народи мрзели panct'so, колико год су мрзели нашег вековног непријатеља немачког завоЈевача, толико исто су волели слободу. Никад неугасива љубав према великом и братском СовЈетском Савезу, према највећој словенској земљи Русији, љубав коју су 23 године тамницама и пендрецима хтели да униште, 27 марта је као лавина избила по целој Hamoj' земљи. Реке људи у Београду и другим градовима наше земље срушиле су 27 марта издајнички потез владе Цветковић Мачек, која је 25 марта била потписала срамни тројни пакт. 27 марта 1941 свако је могао изаћи на улицу слободно да каже шта мисли, јер је тога дана народ био господар. Али тада наши народи још нису имали довољно искуства у остваривашу својих жеља. Влада Симовића, која је дошла после 27 марта, била је састављена од разних политичара, од којих су неки у току четири године наше ослободилачке борбе показали своје право лице, лице најгорег издајника немачког помагача. Тако састављена, та влада није ни могла да испуни ни исновне захтеве народа: чишћење војног и државног апарата од петоколонашких и фашистичких елемената, равноправност свих народд Југославије и савез са СССР. Симовићева влада је и даље задржала у Генералштабу петоколонашке генерале, на челу са Недићем. И таква југословенска војска и југословенска држава морале су 6 априла да капитулирају. Али остали су наши народи који се никад нису помирили са капитулацијом. Док су одбегли министри седели у Лондону и проповедали да треба сагнути главу и подметнути врат окупаторском ножу, дотле су наши народи водили надчовечанску ослободилачку борбу и у сред Хитлерове „европске тврђаве“ створили своју војску и своју народну власт. 27 март 1941 улази у историју наших народа као један од најсветлијих њених момената. Ми се тада нисмо уплашили огромне немачке машине, која је један за другим газила европске народе. Наши су људи знали и за „штуке“ и за тенкове па ипак су показали одлучну решеност да се одупру немачком насиљу. Ретко је који дан у нашој историји заталасао толике народне масе на заједничкнм напорима у борби за слободу као 27 март. Због тога ће он у историји бити обележен као један од најзначајнијих дана у стварању јединства свцх наших народа и као почетак стварања наше нове демократске федеративне Југославије. Оно што су народне масе 27 марта тражиле и готовост, коју су показале да се одупру непријатељу, народио-ослободилачки покрет је само оформио и спровео у живот. Због тога је 27 март и дан рађања народно-ослободилачког покрета, а његова победа, стварање НОО-а као органа праве народне власти, победа НОВ и стварање Југословенске армије победа народа и његових стремљеша

од 27 марта. Пре четири го _ ине почело је да се руши „оно старо“ а данас, после толико жртава и напора, оно је дефинитивно и срушено. Одлуке Другог заседања АВНОЈ-а и стварање јединствене народне владе, на челу са маршалом Титом, то су плодови упорне народне борбе за слободу. Учешће омладине у обарању Тројнога пакта и свенародним демонстрацијама, које су се одиграле пре четири године, опште je познато. Већ 25-ога увече, на улицама демонстрирало је преко 10.000 људи, углавном радника, ђака и студената, иако је то вече полиција"и жандармерија употребљавала своје старе методе. Тих дана наша омладина је одлучно показала csoje антифашистичко расположење. Због тога нам и данаг. сећање на 27 март 1941 године поставља и извесне обавезе. Пре четири године наша земља била је у много тежој ситуацији него што се налази данас: пред нама је стојала модерио наоружана, неокрњена немачка војска, жедна свих блага наше земље и спремна да се сваког момента разбојнички пре-

баци преко границе. Тада снаге наших Савезника нису још биле јаке. На челу паше воЈске стајали су петоколонашки генерали и официри. Па ипак у таквој ситуацији наши народи нису сакривали своје антифашистичко расположење. Данас на челу наше војске'стоје прекаљени у борби народни официри, на челу са народним хероЈем маршалом Титом. Пред собом имамо упола разбијену немачку војску, која се котрља у своју пропаст, а савезници су нам најмоћније државе света Совјетски Савез, Енглеска и Америка. Још више, данас су наши народи створили народну власт и остварили равноправност свих народа Југославије. Због свега тога сећање на 27 март пред нас поставља да часно извршимо све данашње главне задатке. А то нас обавезује да заједно са нашим савезницима дотучемо фашиг.тичког непријатеља и уложимо своје снаге за изградњу наше ратом пострадале домовине. Само на таЈ начин остаћемо доследни спроводници народних тежњи од 27 марта.

ВЕЛИКИ МИТИНГ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДА

У оквиру Светске омладинске недеље, антифашистичка омладина Београда и околине одржала је код Вуковог споменика велики митинг, посвећен јединству и братству омладине свих слободољубивих народа. Око 20.000 омладинаца и омладинки дошло је пред споменик да ту, клицањем, транспарентима и заставама нашим и савезничким, манифестује велику љубав и јединство омладине наших народа, балканске омладине и бмладине савезничких земаља. На почетку митинга говорила је другарица Каја Лаловић, члан секретаријата Главног одбора УСАОС-а. У свом говору она је поздравила омладину Београда и претставнике омладине савезничких земаља' „Ми смо још пре две године славили омладинску недељу у тешким данима IV и V офанзиве, када се омладина свих наших народа борила против фашистичког непријатеља. Тада смо изграђивали кроз борбу братство и јединство наших народа и омладине савезничких земаља“. У име бораца i гардиске бригаде говорио је мајор Мића Јанковић, а затим су делегати из наших федералних јединица поздрављали омладину Србије; у име Хрватске омладине говорио је Мирко Трипало, члан Обласног одбора УСАОХ-а за Далмацију; у име словеначке омладине говорио је Жагар Исток; Фана Кочевска поздравила је нашу омладину у име македонске за омладину Црне Горе и Боке говорио је Милинко Никито-

вић. У име групе репатрираннх заробљеника говорио је Никола Милићевић. Омладина је*топло поздрављала све делегате савезничке омладине, Поручник Владимир Зелењин говорДо је у име херојске омладиие Совјетског Савеза: „На-

ша борбена омладина данас води борбу за коначно уништење фашизма, раме уз раме са хер;.. јком омладином Југославије. Братст.; .ђу југословенских народа и наро, ■ ггског Савеза запечаћено је зајед • ; пролевеном крвљу у ослобађању Југославије". Претставник омладине Велике Британи-

је, Петар Кери, члан амбасаде, говорећи на српском језику, рекао је између осталог: „Данас постоје тешње везе међу омладином слободољубивих земаља. На нас пада велика одговорност: ми мррамо да појачамо те пријатељске везе током последњих офанзива на хитлеровску Немачку“. Затим је говорио Михаел Петровић, претставник омладине САД. Говорећи исто тако на српском језику, он је испоручио поздраве америчке омладине. Пуковник Шампон, претставник француских омладинаца, бораца редовне армије партизана, поздравио је нашу омладину, истичући да је ово први пут да се после толиких ратних тешкоћа и страдања чује глас Француске у слободном југословенском Београду. Јан Визек претставник чехословачке омладине потсетио нас је на херојско држање чехословачке омладине још у почетку болбе против фашизма и на нераздвојно јединство наше и чехссловачке омладине. У име Отечественофронтовске омладине Бугарске поздравио је нашу омладину Иван Милчев и. нагласио је: „Ви имате једно велико име, име које није само ваше, него свих балканских народа. То .име је Тито. Он је повео народе Југославије у борбу и улио наду на боље дане свим балканским народима“. Никос Акритидис, члан президијума ЕПОН-а одржао је поздравни говор у коме је рекао: „У тешким тренутцима које смо преживели, ваш пример и херојски подвизи удвостручили су нашу храброст и давали су нам снагу да будемо верни, непоколебљиви заштитннци слободе наше омладине". Алеко Бимбли, члан политодела IV албанске дивизнје истакао је да he несаломљиво братство балканских народа бити одлучан удар за реакцију. Затим је говорио заменик претседника антифашистичке омладине Румуније, Константин Сутер, који је рекао; „Дошли смо у вашу 'средину убеђени да ћемо од вас научити дошли смо да појачамо наше напоре за изградшу пријатељства између наше омладине и да тиме учврстимо братство балканске омладине". На крају, бурно поздрављен, одржао је говор Рато Дугоњић, секретар Централног одбора УСАОЈ-а. Он је између осталог рекао: „Ми нећемо да одустанемо од одлука Кримске конференције. Ми нећемо да трпимо покушаје да се фашистички злочинци у Немачкој преваспитавају. Ми хоћемо да их казнимо. Кримска конференција је пресуда, а ми смо судије. Ми нећемо ништа да заборавимо. Ми нећемо такав завршетак рата који ће нам опет кроз десет година донети нови крвави рат. Ми хоћемо чврст мир и ми се не боримо само за окончање рата, него за осигурање мира који ће нам обезбедити срећан живот. Мир није фраза на папиру. Ми се залажемо да се декларација народне владе спроведе До последњег слова, јер нам она обећава слободу. На тој бази бићемо најискренији сарадници у блоку слободољубивих народа". На крају митинга упућени су поздравнн телеграми влади демократске Фелеративне Југославије и Светском омладинском већу у Лондону.

Оиладннска бригада Босанске Крајпнс

СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОПА НДРОДУ!

Број 23 Година П

29 МАГТ 1945

Погитзркиа пдаћена у готову.

ЦЕНА 10.— ДИНАРА