Млади борац

Веселин Маслеша: МЛАДА БОСНА

КУЛТУРНИ ПРЕГЛЕД

Да би се правилво схватили друштвени и. политички покрети у историском развоју неопходно је потребно извршити исправку погрешннх схватања друштвеног и политичког разеоја, као и увести научно објашшаваше историје. Научно објашњавати историју значи поставити покрете и појединце на оно место које км у историском развоју припада. У том смислу је Веселик Маслеша написао расправу о Младој Босни, која расматра. упоредо са њеним постанком и развитком, Друштвене И политичке однссе босанско-херцеговачких Срба. Први део расправе Веселин Маслеша посветио је питању ратне одговориостн. Име Младе Босне тесно јс везано за атентат извршен 1914 у Сарајеву, пошто су га извршили сами чланови Младс Босне. Питању не одгоаорности посвећена је огромка литература која расправ.на углавном о одговорности појединих влада. Сам атентат се сматра као непосредан узрок рату и пнтање Је само на жоју владу треба бацити сву одговорност- Овако једнострано схватање у основи је погрешно пошто не узима у обзир чињеницу да је »рат производ империјалистичких супротности којс се »спољавају на свим деловима земаљске кугле«. Према томе нотпуно Је погрешно преносити питање ратне одговорности на једну владу или чак на појединца. Али постављај'ући питање ратне одговорности на оВако широку основу не треба пренебрегнути историско постојање сарајевског атентата, пошто ј'е он део »створен и изазван нмпериј алистичком стварношћу, која је довела и нужно морала довести до рата«. На овзј’ на■чин је Веселин Маслеша правилно одредио историско место ■и значење сарај'евског атентата н у вези са њим указао на империјализам као на један од тлавних узрока рата, Почетком друге половине деветкдестога века Босна и Херцеговина биле су периферне -провинције турске царевине. Поред политнчке децентрализа■ци]е у њима је владао феудални систем. Економска и поли-

тичка несигурност натерала Је српске трговце и сељаке да се заједнички боре за слободу, која је за,прве значила слободу трговања а за друге економску независност. У исто време појам слободе био је везан и за национално ослобођење. После окупације друштвени односи се мењају: грађанство се развија, док сељаци остају и даље кметови. Нови односи порушили су борбено јединство грађанства и сељака. Босанско-херцеговачка интелигенциЈа у својој првој генерацији води сасвим погрешну политику, одвојену од народних интереса. Млада Босна била ; ’ састављена од младих људи из друге генерације интелектуалаца; она Је настала не као опозиција »старима« већ као супротност грађанству. Насупрот грађанству и чаршији Млада Босна је хтела савез са сељацима. Али она у томе није успела. На тај начин она Ј - е била издвојена из склопа социјалних активности. Покушавајући да реши национално питање она Је изабрала неправилно постављено југословенство, док је са друге стране као сретство борбене активно-

сти узела атентат, чиме Је одбацила могућност искоришћавања постојећих револуционарних снага. После IУIB када се национално питање решило ван њених оквира Млада Босна није била у могућности да решава ни политичке ни социјалне проблеме. Самим тим она Је као покрет нестала. В. Маслеша је својом расправом учинио потребну ксиравку погрешног схватања читавог једног доба у коме су се политички, верски и економски односи тако преплитали. Најзад једно је јасно што се тиче Младе Босне уопште:. »делујући под притиском социјалног положаЈа сељака, осећаЈући се и сами делом те сељачке масе, веруЈући апстрактно у њену националну снагу, али без вере у шене непосредне и конкретне борбене способности, остајући у борби сама, без сељаштва, Млада Бон гна је, тражећи своја сретства борбе, нашла два, од којих су оба значила стварно удаљавак>е од сељаштва, још јаче изолбва»е од њега и стварио његбво напушташе. Једно су били атентати, а друго ЈугословенстВо«. 3, ј.

Пиво Караматијевић; На Дрики

Говор земље

Земљо, ти поднијети нећеш тугу заиланог дјетета, стријељаног човјека јауи ни крик очајне мајке! Са сваким јутром по једно проклетство осване и срце ушути болом птица без радосног клика! Земљо, ти заборавит иећеш иикад и никад и никад ове свирепе дане ове свирепе дане туђина, усгаше, четникаl Дрхтиш. Ч.ело тоне у мраку: - хоће ли твоје брезе загрлиги горуће сунце, сунце прољећа и на ливади заблејати стадо оваца сиијег у зеленилу пробуђене траве? Хође ли по твојим њивама просут се румено зрње да уроди пшеницом бјелицом, хоће ли твоје воћњаке завити бијелн б ехари, земљо, рођена моја?! Ћутиш. ЗанАјемили су твоји потоци, ријечи. Занијемели су извори, зацрнило се чело мраком твојих оживјелих шума. Но Човјек је разумио твсје ђутање, разумио на трави аеленој, у граби јађеној болно шапутање крви. На раскршћу је стао Човјек и рекао је и викнуо је први и пљунуо у лице данима оним сшвшм: „Људи, не могу више овако ко пас ко ског да живим!. Само је тјерани Човјек разумио твој нијеии говор а онда други и трећи. Твоје су ријечи данас нарасле у рајеку која ђе све већом теђи ...

ДуШЈШ Костнћ

Подизање школа у РСФСР

Буџетски кредити за просвету у РСШСР скоро су два пута већи него 1941 године. Народки комесар просвете РСФСР Владимир Потјомкин изјавио је да ће већ ове године број школа у републици достићи предратну цифру. Ове године ће 11.650 школа примити 1 5 милиона и 98 хиљада де_це, док је школске године 1943-44 бро] школске деце износко 1 1 милиона и 872 хиљаде. О деци која нису још аа школу водиће

рачуна забавишта. Народни к®месаријат просвете имаће ка свом расположењу 7,1 68 таивкх установа, док је 1941 годике њихов број бко за половншу мањи. У плану се предвиђа да ће око 500.000 деце бити по забавиштима. 200.850 студената похађаће наставу на 11 универзитета, 67 педагошких института, 107 нормалних школа и 420 педагошкнх школа. (ТАСС)

Тамо где су протекли дани детињства и младост великог Лењина

Био сам пре извесног времена у Уљановску (раније се звао Симбирск). Совјетски људи поштују овај мали град на Волги. У њему се родио и провео ■своје школске године Владимир Лешин оснивач совјетске државе. Рат је дао својствено обележје овом граду, који се налази у дубиии Русије. Из западних области совјетске земље овамо се преселило много фабрика и предузека, допутовало је много људи. Уљановск је постао И}ИВо индустријско средиште. Само у улицн, која носи име Лен>ина, где се налази кућа у којој је он провео своје детињство, влада патријартсална тишина. Изгледа иам као да људи варочито чувају ова места, ко]а су осгала света у сећашу народа. Сагнуте главе пролазимо кроз врата мале дрвене куће, која је сада претворена у музеј. У овој кући је све остало онако, како ]е било пре три четврти ве•ка, када се у породици инспектора народних школа, Илије Уљанова, родио оин Владимир будући вођа нове Русије. Стаклени ходник води нас у мало претсобље. Чивилук осредње величине

стоји празан. То је једини знак, по коме видимо да у кући не стану]е више нико. У малој светло] трпезарији стоји отворен старински клавир. На пулту клавира поређане су ноте. Чини нам се као да је Лењинова мајка Марија Уљанова, која је необично волела музику, тренутак раније додиривала ове потамнеле дирке. У кући Уљанових нема много соба. Њихов прост намсштај говорн иам да су родитељи Лењина живели више него скромно. У трпезари]и, у којој јс цела породица проводила већи део свога времена стоји шиваћа машина. Лењинова ма]ка ]е сама шила за целу породицу. Овде, у трпезарији, седећи за дугачким столом аа ручавање под ниско спунп еном лампом, деца су учила, играла шаха и читала. Пењемо се стрмим степеницама на међуспрат, где се налазила мала спаваћа соба младог Лешина, поред собе његовог старијег брата Александра. Преко узаног кревета пребачен је бели покривач. На сточићу се налази отворена свеска и добро зашиљена оловка. Лењин ]е волео да пише оваквим оловкама до краја свога живота. Узбуђени, ми посматрамо

књиге које леже на полицама библиотеке младог Лешина. Ту су дела руских писаца: Тургењева, Гончарова, Шчедрина. Доброљубова. Ту је и »Спартак« од Ђеванилија књкга која је васпитавала у напредном духу умове многих покољен>а. Имао сам срећу да се сретнем са Аењиновим школским другом Кузшецовим, сада учитељем у пензији, који је проводио сво]е последње дане у Уљановску. Он ми ]е причао да је мали Лењин долазио у гимназију увек пола сата раније, да би помогао у учењу слабим ђацима, у првом реду деци сиромашних родитеља, која нису имала могућности да плаћају инструктора. Мали Лењин је био добар ђак. Време је сачувало за потомство школско сведочанство Владимира Уљанова-Лењина. Ми видимо из њега да је он имао најбоље оцене из свих предмета. Остали су сачувани и први Лењинови радови, пнсани њему својственим поузданим рукопнсом, који сведочи о одлучности и сназн воље. Породица Уљанових живела је необичио сложно. Деца су уређивала кућне шаљиве новине »Суботиик«, у којима је сарађивао Владимир Уљанов-Лењин. Врло често су се сви окупљали у трпезари-

]и и певали, док их ]е ма]ка пратила на клавиру. Аењик је био врло нежан брат. Ои је обожавао свог стари]ег брата Алексендра, касније револуционара, кога је дарска власт погубила због његовог учешка у атентату на цара Алексаидра Ш. У трпезарији Уљанових одјекује куцање часовника, који наставља свој вут. Сто, застрт празничним столњаком, кав да очеку]е госте. И занста, гости наал*зе. Ето, већ се чују њиховн кораци у претсобљу. То су посетиоци музеја Лењина официри и војници Црвене армије, чиновници и радници, сељацж. Преко седам стотина хиљада људи посетило је музеј од дана његовог оснввања. У Уљановску има и других места, везаних за успомену на Лењина. Сачувала се књижница међу чијим је читаоцш№ био и младн Лењин. Она ]’е сада претворена у Дом књиге. Дом располаже с* триста хиљада свезака. Очувала се в зграда гимназије, у којој је учио Лењвв. Совјетски народ се односи са попгговањем према свом великом учитељу. Њему је драга успомена на сва раздобља Лењиповог живота, међу њима и на прве године његовог детињства.

Евгеннје Мар

(Написано специјално за „Млади борац“)

Број 31

МЛАДИ БОРАЦ