Моја одбрана

18

своје кобно упропашћујуће дејство на трговину, на потрошаче, на целу земљу. Сви ми од тога патимо.

2. Упропашћена извозна и увозна трговина.

Г. Кумануди, који је одбио да прими портфељ Министарства Трговине и Индустрије, и примио Минастарства Финансија, латио се туђих послова. На име узео је на себе и послове Министарства Трговине. Он је примио старање о извозној и увозној трговини, о трговини девизама и валутама, о берзи, ма да се о трговини према приложеној уредби, која је закон, има да стара Министарство Трговине и Индустрије. Па када је тако, онда он мора и одговарати за такав свој рад. У питању је овде резултат трговинског биланса, који нам је пасиван. Кад се дакле увози више, но што са извози, онда нам ни Финансије државне не могу бити у реду, онда и динар мора да слаби.

Да се одиста Министарство Финансија латило тих туђих послова, прилажем Бр. 106 од 13. Маја 1922. Трговинског Гласника, у коме се у чланку „Наш извоз“ вели: „Наша извозна трговина налази се и данас у врло тешком положају. Експерименти, који су чињени за време од нашега ослобођења и уједињења, чине се и даље, да се с правом може рећи, то није више експериментисање, већ је неодређеност, пометеност. Министарство Трговине и Индустрије, и ако је по своме уређењу и закону позвано, да се о извозној трговини стара, не врши тај свој задатак. Њему су одузети и други послови, као старања о увозној трговини, берзама, трговини девизама и валутама, и све је то уступљено Министарству Финансија, да се с основом може поставити питање, па чиме се занима Министарство Трговине“. „Министарство Финансија, које није стигло, да своје основне послове бар колико толико уреди, приграбило је и послове другог Министарства. Узело је на себе старање о нашој свеколикој трговини увозној и извозној, па је отишло и даље, да оно уређује и плаћања наших трговаца.“ У приложеном извештају „Извозне Банке“ за 1921. годину на стр. 6. каже се: „О извозној трговини треба да води главно старање Министарство Трговине и Индустрије, међутим