Моја одбрана

ред осталога: „Оваквим експериментима још јаме се наносе ударци пи штете домаћим трговачким предузећима.“

У Трговинском Гласнику Бр. 41 од 22. Фебруара 1922. год., који је приложен, говори се у чланку „Одлагање трговачких плаћања“, да је Министар Финансија поднео Народној Скупштини пројекат закона о одлагању трговачких плаћања у иностранству. Нашао се дакле побуђен г. Кумануди, да и ако ненадлежан, поднесе тај пројекат, и тиме да потврди и сам, да је са његове рђаве финансијске и трговинске политике доведан трговачки свет у очајно стање, па да му ваља помоћи, ма да је иначе изјавио, да се тим законом треба да спасава динар, а не трговци. У томе се чланку вели поред осталога ово: у... Нису ту само разлози заштите оних трговаца, који су, услед пада наше валуте, данас доведени у ·безизлазан положај, но његово озакоњење је од опште економске финансијске потребе. Треба имати на уму, да би пад многих трговачких предузећа изазвао још јаче падање вредности наше валуте, и проузроковао многе друге последице, које би врло неповољно дејствовале на наш привредни и финансијски живот.“

У чланку „Одлагања трговачких плаћања“ у приложеном Трговинском Гкаснику Бр. 42 од 23. Фебруара 1922. год. признаје се: „Данас има много њих, који не могу да плате, и шта бива, долази се до краха“, и даље вели се: „јер моментално падање под стечај наших трговаца може изазвати финансиску катастрофу земље, јер би пропадањем трговаца, многе банке морале да осете знатне губитке“.

Кад су били нападнути трговци, да су они криви за свој катастрофални положај, онда је Трговински Гласник у Бр. 44. од 25 фебруара 1922. г. у чланку „Неразумевање или пакост“ одговорио између осталога и овако: „Њихова кривица може бити та, што су веровали, да пе политичке, привредне и саобраћајне прилике бити боље, него што су данас, и да вредност нашег новца неће падати. У то, у осталом варовали су и Министри Финансија и јавност и цео народ. Што су се сви у томе преварили, то је наша општа штета, и њу су и трговци и индустријалци скупо плашили.“

У чланку „Продаја девиза“ у приложеном Трговинском Гласнику Бр. 49. од 3. Марта» 1922. год. вели Удружење Ба-