Моја одбрана

49

неспокојство, бригу и незадовољство.“ „Не може се рећи, да се наши званични и незванични фактори могу сасвим лишити одговорности за пад динара. На прошив одговарајућим министрима чине се сваки дан примедбе, и трговци се посведневно оправдано оптужују.“ Дакле лист, који има своје преставнике у влади, тврди, да се наши званични фактори не могу лишити одговорности за пад дннара. Ту одговорност свакако има да прими првенствено Министар Финансија. Од овога чланка није се оградила влада, и то је врло карактеристично за међусобне односе Министара.

„Демократија“ у Бр. 935 од 25. Августа 1922. год.. који је приложен, говори о скупоћи, и ставила је наслов „Сиштуација је врло озбиљна“. Тај је чланак потписан. У њему се вели:“ Данас у нашој земљи чиновници, сиротнији и средњи сталеж, не мисле ни на што друго до на питање о хлебу и другим животним намирницама. Сад се у друштву, па било оно уже или шире, ни о чем другом не претреса, већ само и искључиво о ценама животним намирницама, које су последњих дана басносновно скочиле тако, да се четири петине, па и више, нашег становништва ни хлебом не могу усхранити“... ...... Ето, такво је бедно стање у земљи, како се у Демократији вели. Штета само што писац није изнео прави узрок томе стању, а то је пад динара, зашта носи одговорност г. Кумануди.

„Југословенски Лојд“ у Бр. 189 од 24. Августа 1922. год. који се прилаже, у чланку „Владине мјере“ вели: „Скупоћа, која је задњих мјесец дана почела рапидно да скаче, изазвала је општу страву пучанства, нарочито градског, које је као непродуцент присиљено, да си од своје мјесечне или дневне плаће набавља све, што се под појмом животних намирница подразумева. Најшеже су се осетили државни чиновници, који су плаћени најслабије, а који не могу да рачунају на никакав други доходак и нузаслужбу.“

„Трибуна“ у Бр. 190 од 25. Августа 1922. године, који се прилаже, говори у уводном чланку „Ко повећава скупопу — наопака финансиска, трговинска и царинска политика“ овако: „После регулисања нашег унутрашњег валутног питања, динар више није смео падати. Што је он ипак и даље, не падао, него се стропоштавао, шо је последица незнања п

4