Мој живот и рад

нешто) и публика се оптерећивала сзима трошковима овог расипања времена и новца.

Неколико прнмера расипања. Међу великим изменама нашег економског живота које су једним делом дошле од увођења железница, налази се концентрација извесних индустриских функција, концентрација која је дошла не услед неке нужде или ради опште користи, већ зато што су на тај начин железкице добијале више посла. Узмимо, као пример, два основна производа: месо и жито. Ако баците један поглед на мапе које лепе фабрике консерава и видите одакле све оне. добијају стоке; ако за тим размислите да ће та стока, кад једном буде приуготовљена за јело, морати опет да се врати истим путем, у исто место одакле је дошла жива, разумећете у неколико кризу транспорта и високу цену меса и консерава. Исто је тако са житом. Ко год чита огласе у новинама и зна где се налазе велика млинарска предузећа и лако увиди да нема никаквог односа између распореда тих индустриских предузећа на територији Сједињених Држава и распореда области у којима се жање све наше жито. Огромне количине овог производа хиљадама возова преносе без икакве користи на тако велике даљине, да би понова биле донесене претворене у брашно, у крај одакле су пошле. То је један сувишан посао који не користи ни земљорадничким крајевима, ни ником на свету, осим млинарима који држе монопол те индустрије и железничким компанијама, На месту и на житу, а можда и на памуку, цена транспорта би могла бити упола смањена, ако би ови производи били прерађени пре експедиције.

158