Мој живот и рад

употреби на терање аутомобила. Неки стручњади су изјавили да је то немогуће. Али ако слушате стручњаке никад нећете ништа добро урадити. Занимао ме, рекох, гасни мотор и пратио сам његово развијањфЈ али то из голе радозналости. 1885. године имао сам да оправим једну Отову машину за једну фабрику у Детроиту. Нико у овоме крају није познавао ове машине. Ни ја сам их нисам познавао. Али како сам понекад говорио о њима пре но што бих и једну једину видео, мислило се да их познајем. Пристао сам да предузмем оправку, и изврших је. То ми је дало прилике да из близа проучим ту нову врсту апарата и, 1887., конструисах једну машину сличну Отовој са четири времена. Израз четири времена значи да запушач мора четнри пута проћи кроз цилиндер пре него што гурне једанпут за корисно дејство. Први удар изазива сукцију и увлачи гас. Други притискује гас. Трећи изазива експлозију компримираног гаса под утицајем електричне варнице коју производи сама машина у цилиндру у том тренутку. Тај трећи удар (треће време) производи снагу. Четврто време тера изгорели гас да би цилиндер био готов за ново увлачење гаса. И тако редом. Тај модел био је малих размера. Ишао је доста добро. Поклонио сам га једног дана иеком младићу чије име сам заборавио и, на крају крајева, био је уништен. Такав је биоГмбј почетак на машини са унутрашњим сагоревањем^

Женим се и зидам кућу. Живео сам непрестано на нашем паљском добру. Вратио сам се био својим родитељима, пре у намери да правим експерименте него да обрађујем