Мој живот и рад

Немислим да човек може прекидати свој посао. О њему треба мислити дању и сањати ноћу. ј Пријатно је додуше радити само док траје канцелариско време, узети посао у руке у јутру и оставити га у вече и не мислити о њему до сутра. Чозек може поступати тако, ако му карактер допушта да се целог века задовољи тиме што ће му други каређивати, да буде чиновник или помоћник, можда озбиљан чиновник, али никад управник и шеф. Један најамни радник не треба да ради више него неколико сата дневно; иначе ће истрошити своју снагу. Ако нема друге жеље до да целог свог века буде ручни радник, потребно је да у тренутку кад засвира пиштаљка, престане мислити о своме послу. Али ако има амбицију да напредује, да постигне нешто, звук пиштаљке ће му само јавити да је дошао час кад ће прећи у памети што је тога дана радио да би пронашао како би се посао могао вршити боље, како би могао поправити своје стање на дому и иначе. Успеће онај човек који има највећу способност рада и размишљања. Нећу рећи да је један вредан радник, који не губи никад из вида своје бриге нити престаје да се стара да буде унапређен и који затим авансује, срећнији од радника чија се делатност, било умна било телесна, ограничава на дневни ред у радионици. Не кажем то, јер не знам. Нико није надлежан да реши такво једно питање. Али је сигурно да једна машина од десет коњских снага не може вући онолико терета колико вуче машина од двадесет коњских снага. Човек који зауставља рад свога духа по изласку из радионице, ограничава своју снагу. Ако му је доста да вуче терет који му је одређен, врло добро, то је његова ствар. Али нека се не жали онда

27