Мој живот и рад

наруџбини“ место „рада на серије 11 је, мислим, навика, традиција која нам долази из старог времена еснафа. Питајте сто људи како желе да им се изради једна ствар која им је потребна. Осамдесет њих неће знати шта да вам одговоре, и ослониће се на вас. Других петнаест сматраће да морају рећи нешто, и то нешто неће бити увек паметно. Последњих пет ће једино имати извесне жеље и даће за те жеље добре разлоге. Бирајте између ових осамдесет људи на сто који не знају шта више воле и то признају, и оних који такође не знају али не признају, или 15 од сто, и видећете да клиентала за један производ израђен на серије броји 95 од сто. Ако, према томе, умете пронаћи артикал који ће најпотпуније задовољити тих 95 од сто муштерија, ваша пијаца ће бити тако пространа да је можете сматрати као универсалну. Фабрикантова вештина не састоји се, дакле, увек у томе што ће пронаћи врсту робе која доноси највећу добит. По моме мишљењу, вештина је пре у томе што ће праводити дане и ноћи, вероватно кроз читаве године, у тражењу најпре врсте робе која ће се највише допасти публици, и затим најбољег начина да се та.роба производи. , Ако у основу својих истраживања ставите бригу за постигнуће опште користи место свога личног ћара, подићи ћете једно солидно предузеће од кога ће приходи испунити све ваше жеље. Ето, у сваком случају, како самђа основао и водио моју радњу. Јер ја увек циљам да задовољим опште потребеу потребе 95 од сто човечанства. Кад се један артикал довољно проучи, његозо

29