Мој живот и рад

51

„Ја сам створио ту и ту радњу“. Та радња је заједничко дело. Сви они који су запослени донели су по нешто. Тако се наше друштво развило, и то ћу почети да излажем у идућој глави.

Филијале ка страни. После толиких напора наше Друштво је по■стало светско предузеће. Имали смо филијале у Лондону и у Аустралији. Извозили смо у све делове света. У Енглеској нарочито, почели смо бивати исто толико познати као и у Америци. Увођење аутомобила у Европу било је прилично тешко услед неуспеха американских велосипедаЈПошто американски велосипед није успео задовољавати енглеске потребе, сматрало се да никакво американско превозно средство не може задовољити иностранство. Радо се понављало, у Енглеској и у Француској, да су наши аутомобили направљени од врпце и од жица и од кутија за консерве. Презриво се говорило: „То није механика већ клонферај“, Прве године, продали смо свега једно дванаестак аутомобила у Енглеској, и три у Француској. Идућа година је била мало нешто болза. \ 1905. године наш агент употреби наш модел С у Шкотској у утакмицама у издржљивости. У то доба, у Енглеској се више интересовало том врстом утакмица него тркама за брзину. Можда су људи најзад почели увиђати да, на крају крајева мобил није само играчка за забаву. ' Шкотске утакмице су се састојале