Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

регистрованим заједницама, а треба да их враћају држави тек после извесног броја тодина (1—6), према намени позајмљене

своте, и то у ратама (на пр. отплата, позај- ·

мице за зграде почиње 6 године и траје 34 тодине, пошто се отплаћује прво само 1% а затим 1, % позајмљене своте). — Установа А. 3. обавезна је за све насељенике у Јужној Србији (област скопске аграрне дирекције) и изгледа да су оне једино ту систематски развијене и строго руковођене, док су у осталим областима, углавном служиле као оквир за партиско-политичке акције оснивача и утицајних лица. Пошто су: те заједнице често престајале и поновно осниване под другим називима, то је немогуће установити њихово ефективно бројно стање. M. M.

АГРАРНИ ПОВЕРЕНИЦИ. ВБ. у додатку.

АГРОН, илирски краљ, чију је државу чинио део нашег и албанског приморја (средиште СОкадар). Био је врло моћан и од његовог тусарества патила је много римска и грчка трговина. Због тога су Римљани његовој жени Теути, која га је наследила, објавили рат (229 пре Хр.).

АДА (раније Острово), место у Бачкој, на Тиси, испод Сенте. Има 12.500 становника (1910), од којих је било Срба 1960, Мађара 10.459, Јевреја 403; православних 1985, католика, 10.052. А. се први пут спомиње под крај турског господства. 1720 била је А. чисто српско место са 80 домова. После развојачења потиске границе знатан део Срба напустио је А., а на њихово место почело је насељавање Мађара. Касније је А. припадала потиском камералном, односно крунском округу. Од 1848 припада бачкој жупанији. Становништво се бави тајењем марве и баштованством, а нарочито ратарством. Занатство је такођер знатно развијено. | Има пољопривредну школу. . ШИ

АДАНАЛЕ, острво на Дунаву, близу Оршаве. На њему су ноћу 24—95/7 1804 побијене београдске дахије, Атанлија, Кучук- Алија, Мула Јусуф и Мехмед-ата Фочић, кад су пошли да се спасавају у Видин. Острво је било под турском влашћу до 1913, кад га је посела Аустро-Угарска. Сад припада Румунији. ЈЕ, ЈА,

АДАКАЛНКА, бела столна врста трожђа, која се веома дуго држи. Распрострањена је у северној Орбији. ЈИ. РА.

АДАМ ГИЈОМ, француски доминикаканац, био је од 1322—1341 архибискуп у Бару. Био је непријатељски расположен према православној династији у Србији. Њему се приписивао један спис о приликама у Орбији, посвећен француском краљу Филипу У], писан 1332. Међутим, данас се сумња у то да је А. аутор тога списа, који је међутим раније био приписиван Брокару. Спис је упутство за пут у Св. Земљу {[Directorium ad passagium

АДАМИЧ:

јасјепашт), а издан је у француској збирци крсташких историчара, Documents armeniens, 2, Рагј5 (1906), Орпски превод од Ст. Новаковића у Годишњици 14. : Литература: О, О. Согка, Апопуп дезспрно Епгорае Опепканз (1916), E : 23. А. АДАМ ЖИЛИЈЕТ (Јинене Татђег Мте Edmond Adam), француска књижевница (1836, Вербери, округ Оаз). Писала је са симпатијом о нашзм народу у свом часопису Га ХМопиуеђе Кеупе (на пр. 1898: Au Montćnćgro), HB за време последњих ратова. : M. 7.

АДАМ ПОЛ (Адат Раш), В. Ланике (Пјер де). ;

АДАМЕЦ ЛЕОПОЛД ДР., редован професор живиногојства у високој школи за културу тла у Бечу (1861, Брно). Овршио је средњу школу у Дрездену и Бечу, високу школу за културу тла у Бечу и философију у Лајпцигу, где је 1886 промовисан за доктора. Исте године постао је асистент знаменитог морфолога домаћих, животиња М. Вилкенса. 1888 хабилитирао се за приватног доцента за целокупно живиногојство и млекарство у Бечу. 1890 постао је изванредни професор у Бечу. Од 1890—97 био је професор живиногојства и млекарства на Университету у Кракову. Након смрти Вилкенса позван . натраг у Беч, примио је то место и од 1898 тамо ради. 1921 прихватио је позив Университета у Кракову, да као хонорарни професор сваке тодине неколико месеца држи предавања у Кракову задржавајући професуру у Бечу. А. је велики пријатељ Оловена; посветио је већ од 1888 особиту пажњу сточарским питањима, на Балкану. Из те су области његови радови: Мљекарство у Црној Гори (1888); О травничком сиру на Влашић Планини (1889); Говеђе пасмине и багре у Босни, Херцеговини и северном делу Новопазарског Санџака; О средствима. за унапређивање говедарства у Босни и Херцеговини, с особитим обзи-

ом на искуство стечено туђим пасминама,

1892): Монографија илирског говеда (1895 и 1896); Истраживања, о грађи лубање албанског товеда (1898). У последње време написао је А. ванредно дело: Узгој домаћих животиња (општи део), које излази као оригинал у нашем језику, и које је у првом реду намењено као уџбеник за слушаоце наших тосподареких – факултета. Овим својим радом стекао је А. велике заслуге за наше живиногојство. А. је одтајио низ Југословена у својој школи 88 ваљане стручњаке. (О. Улмански.

АДАМИЧ ЕМИЛ, композитор и професор музике (25/12 1877, Доброва код ЈЉубљане). А. је свршио основну и учитељску школу у Љубљани, затим је служио као учитељ у Топлицама, код Заторја, и у Камнику и Трсту, и најзад, за време рата, у војсци. Од своје 7—10 године учио је А. музику код свога оца, затим у Глазбеној