Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

АДМИНИСТРАТИВНА ПОДЕЛА

исти као у осталим подручјима односно држављанства, непорочности, пунолетности, доктората, затим свршени правни испити, петотодишња пракса, и то једна тодина праксе после адвокатског испита, и најмање једнотодишња пракса код једног суда у Босни и Херцеговини, а три тодине код адвоката. Остатак праксе може бити код једног државног одветништва, ераријалне – прокуратуре, код адвоката суда и финансијалне прокуратуре. После четворогодишње праксе полаже се адвокатски испит, и то најмање две године праксе код адвоката и једну тодину праксе код суда у Босни и Херцеговини, и то непрекидно. Испити се полажу код Апелационог Суда, а комисија се састоји из председника или потпредседника. Апелационог Оуда и 4 испитна комесара, од којих морају двојица бити изабрана од адвокатске коморе. После издане дозволе за адвокатуру мора дотични положити заклетву. Као надзорна власт за адвокате и адвокатске приправнике постоји адвокатска комора у Сарајеву, у којој се води листа адвоката, а делокруг исте је надзор над адвокатима, и брига за чувањем части адвокатског сталежа, те дисциплинарна и карносна власт над адвокатима. :

В. На подручју, које је пре ослобођења припадало подручју Угарске, вреди закон о измени и допуни закона о А. и адвокатским приправницима. на територији Апелационог Суда у Новом Саду од 22/6 1922. Услови су углавном: поданство СХС, навршена физичка, пунолетност, свршене правне науке са успехом, докторат права, једногодишња пракса на суду и две тодине код јавног правног взаступника, да не стоји под старатељством или стечајем, да није осуђен или се не налази под истратом ради злочинства односно дифамирајућих преступака, да је доброг и поштеног владања, и да је положио авдокатски испит пред одбором за испитивање адвокатских приправника код Апелационог Суда у Новом Оаду, по зваконима који вреде на територији овог Апелационог Суда. За извршење о адвокатске праксе нужно је положити посебну заклетву пред испитном комисијом OJU бора за испитивање о адвокатских _ приправника адвокатске коморе у Новом Саду. На територији Апелационог Суда у Новом Оаду може као адвокат и адвокатски приправник радити само оно лице, које је уведено у списак новосадске адвокатске коморе. Адвокатска диплома, ивдаје се после положеног адвокатског испита, и положене заклетве, од одбора за испитивање адвокатских приправника, односно адвокатске коморе у Новом Саду.

- Против решења поверенства за испитивање адвокатских кандидата, односно после оснивања адвокатске коморе против решења, исте, за издавање адвокатске дипломе, може молилац поднети жалбу коју

у последњем степену решава адвокатски сенат, одељења Б. (Касационог Суда).

Према томе постоји на територији под. В. адвокатска аутономија, јер у првом реду одлучује адвокатска комора O издању дозволе за адвокатуру.

Г. На подручју бивше Аустрије, које је после ослобођења припало Краљевини ОХС, вреди адвокатски ред од 6/7 1868. Тај адвокатски ред нормира потпуну аутономију. адвокатског сталежа, над. којим врши у првом реду надзор адвокатска комора у Оплиту и Љубљани за. дотична подручја. Предуслови за извршивање адвокатског сталежа углавном су исти као и у осталим подручјима, т. ]. држављанство ОХО, пунолетност, свршене правне науке, и докторат права, затим адвокатски испит и заклетва. — Пракса. адвокатског приправника траје 7 година, од тога најмање једну годину судске праксе или 7 година праксе код финансијалне прокуратуре. Адвокатски се испит полаже после 6 тодина праксе тако, да је кандидат дужан после положенога адвокатскога испита још једну тодину практицирати, пре него што му се изда адвокатска диплома од вишег земаљског суда (Апелациони Оуд), после положене прописне заклетве. Кандидат мора да је стекао докторат права најкасније после четворогодишње праксе, од које је 38 године морао вршити код адвоката. Испит се полаже код вишег земаљског суда (Апелационог Суда). После издања адвокатске дипломе стиче кандидат право на вршење адвокатске праксе, те није потребна никаква посебна дозвола административне власти. — Остали услови за пуштање на адвокатски испит су: непорочност, да није кандидат под старатељством, – стечајем, нити кажњен ради злочина, односно дифамирајућих преступака и прекршаја. Ово је најстрожији адвокатски ред, 000бито с обзиром на дужину праксе.

Као што се види постоје за разна правна подручја наше државе и разни адвокатски редови, који су разнолики што се тиче трајања праксе и услова за добитак права адвокатуре. Према томе немају адвокати разних правних подручја односно Апелационих Судова право“ заступања у другим подручјима наше државе. Томе се мисли доскочити унификацијом адвокатског реда на бази за сада петогодишње праксе, и то једне године код суда, а четири године код адвоката.

С Цавичив.

АДМИНИСТРАТИВНА ПОДЕЛА. У средњем веку, за време царства, Орбија се у административном – погледу – делила Ha земље (области), градове, жупе, крајишта (пограничне жупе), села и катуне (чл. 145 Душановог Законика). На челу земаља, стајали су деспоти, ћесари, севастократори, велики жупани или војводе. Градови су били под управом кефалија. (ђефалија), жупама су управљали жупани

— 16 —