Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

појављују као правна лица, већ само као органи правног лица (јавног лица), државе. Њихово јединство није дакле у томе смислу, већ само у смислу административном, наиме у томе, што се њихове одлуке, донете већином гласова, не сматрају да потичу од појединих њихових чланова, већ од целог колегијума, и што она остају увек иста, без обзира на евентуалне промене њихових чланова. Од бирократски уређених саветодавних органа могу се поменути стручни референти Beликих жупана и среских поглавара (као што су то и помоћници, директори и начелници министара, према горе реченом).

6) Установа, која представља о општу централну државну управу, је Министарски (Савет (58 4, 15 и 16 Устројенија, чл. 90 Устава). Министарски Савет чине сви министри. Он стоји непосредно под краљем, а створен је ради одржања стварног јединства између разних грана државне управе, које се са формалног тледишта налази у владаоцу. Он се наиме има старати о једнообразности у отправљању државних управних послова. Отуда се сви пројекти закона и уредаба и све важне управне мере као и оне, које засецају у област више ~ министарстава, имају претрести и решити у Министарском Савету. Сем тога, њему су разним гаконима додељени и извесни одређени државни управни послови (на пр. чл. 101, 154, 157 и 245 закона о чиновницима, чл. 33 закона о заштити јавне безбедности и поретка у држави, чл. 59 тачка 1 закона о Главној Контроли, чл. 6 уредбе о подели земље на области, чл. 13 закона о општој управи, чл. 88 закона о обласној и среској самоуправи). О раду у седницама води се, старањем председниковим, записник, који потписују сви присутни (8 18 Устројенија). в) Као један самосталан орган централне државне управе појављује се и сам председник Министарског Савета, пошто су разним законима њему самоме поверени извесни управни послови (на пр. чл. 103 Устава, чл. 5 закона о Главној Контроли).

т) Као допунске установе централне државне управе појављују се Државни Савет и Главна Контрола. Први је по свом битном карактеру највиши административни суд. И Главна Контрола има, истина извесне административне судске функције, пошто је она врховни рачунски суд (чл. 118 Устава), али су њене остале, административне функције обимније, те она по својој суштини није административносудско тело, као Државни Савет, већ ортан државне управне власти. Она је, по својој суштини, највиши надзорни орган над државном (и самоуправном) финансиском администрацијом. Уређење и функције Главне Контроле одређени су у закону о Главној Контроли од 30/5 1992,

донетом на основу чл. 118 Устава. Главна.

АДМИНИСТРАТИВНО ПРАВО

Контрола се састоји од председника и 11 чланова. Службени посао израђује у три одељења: административном, рачунском и судском, на челу којих стоје начелници. Рачунско се одељење дели на одсеке, чији број одређује општа седница Главне Контроле према потреби, а на челу којих стоје шефови. Ови се предмети из њене надлежности решавају колегијално у седницама општим и редовним. Општу седницу сачињавају · председник и сви чланови с деловођом, а редовну три члана, с деловођом. Круг рада опште седнице одређен је у чл. 37 закона о Главној Контроли, а круг рада редовне седнице у чл. 42. Круг рада Главне Контроле у опште одређен је у чл. 25 и 26 овога закона. · Њене су функције према овим законским одредбама рачунске, тде спадају посебице и буџетске, затим судске и административне. Као рачунски суд Главна Контрола, расправља спорове о накнади штете, коју би рачунополатачи, руковаоци или наредбодавци учинили, или би као књиговође, контролори, инспектори и рачуноиспитачи допринели – произвођењу ~ исте, било у новцу било у стварима од вредности. За подношај тужбе по свима рачунима надлежно је судско одељење. Против пресуда и решења, којима је повређен какав материјални или формални законски пропис, може се изјавити жалба Касационом (Суду у року од 15. дана од дана предаје. Касациони Суд може иди огласити својим решењем – одлуку | Главне | Контроле 88 снажну или, ако налази да она не одговара закону, учинити јој своје примедбе. Ако Главна Контрола усвоји примедбе, дужна, је по њима поступити; иначе има права на противразлоте општој седници Касационог Суда по тако поништеној одлуци. Право на жалбу против одлуке Главне Контроле има, поред заинтересованог лица, и начелник судског одељења, ако налази, да је њоме повређен и материјални државни интерес. Прописи грађанског судског поступка важе и за суђење спорова у Главној Контроли, у колико у закону о Главној Контроли није друкчије одређено (чл. 96 овога закона).

У чл. 97 и сл. закона о Главној Контроли одређен је рад обласних контрола на прегледу рачуна самоуправних власти, установа и корпорација са сталном државном помоћи, и рачунима црквеним и манастирским, и надзор Главне Контроле над обласним контролама.

2. Општи извори о уређењу локалне управе су Уредба о подели земље на области, закон и општој управи и закон о обласној и среској самоуправи, сви од 26/4 1922. Они су донети сходно чл. 95 Устава, према коме се управа у Краљевини врши по областима, срезовима и општинама. Што се тиче уређења ошштинских управа, у важности су још покрајински закони (на пр. за Орбију закон о

_ No — =: