Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

може тако бити уређена због обимности послова, што“ наравно није случај с локалном. (Оем тога, то није ни потребно, пошто се ту јединство управе одржава посредством владаоца, док код локалне управе тог јединства не би било, ако се не би створио такође један спољни представник истога.

1. У погледу послова, који спадају У надлежност министра Унутрашњих · Послова, велики жупан је потчињен овоме министру, а у погледу послова, који спвдају у надлежност других министара, овим министрима (чл. 6). Али се он иначе као управни државни орган налази под непосредним | надзором министра | Унутрашњих Послова (чл. 11), и ако и остали министри имају право надзора над њиме у погледу поверених му послова из круга њихове надлежности (чл. 2). Као државни орган, потчињен разним министрима, он има с једне стране извршивати њихове наредбе и упутства, издата од њих ради извршења разних закона, а с друге чинити им представке и подносити предлоге. Самосталне управне функције су му додељене разним законима. Главне су међу њима издавање наредаба и упутстава за извршење закона у области, и вршење надзора над органима државне управе у области, који су му сви потчињени (чл. 6 и 9), решавање о жалбама против њихових управних аката (чл. 9). Он је уједно »политички представник владе«; представља владу и према обласној самоуправи (чл. 7, в. 6).

20. Срески поглавар стоји под надзором обласног великог жупана (dam. 18); a заједно с великим жупаном стоји под врховним надзором, и према томе, управљањем министра Унутрашњих Послова (чл. 11). Овој надгор велики жупани врше преко окружних начелника, где постоје (чл. 15). Као потчињени великог жупана, срески поглавар има извршивати његове наредбе и упутства, (чл. 6), као и извршивати наредбе и упутства министара, упућена великом жупану. Његове, врло обилне, самосталне управне функције одређене су разним законима. Међу њима. је најважнија полициска служба, т. ј. старање о државној, о јавној, личној и имовној безбедности, о јавном миру, о јавној наравствености и здравствености. Они су и помоћни судски органи. У Србији су чак истражне власти по злочинима, и преступима, и надлежни су за суђење по иступима, те се на тај начин појављују не само као управне, већ и као судске власти.

6) Области и срезови као самоуправне јединице, правна су лица и по јавном (т. ј. у колико им је поверена државна власт заповедања) и по приватном (т. ј. у колико су субјекти права и дужности) праву (чл. 1 и 101 закона о обласној и среској самоуправи). Органи обласне и среске самоуправе су обласна, односно

АДМИНИСТРАТИВНО ПРАВО

среска. скупштина, и обласни, односно срески одбор (чл. 3 и 103). Круг. рада обласне и среске самоуправе одређен је у чл. 2 (и чл. 96 Устава), односно у чл. 102.

19. Обласна скупштина се бира на четири. године општим, једнаким, непосредним и тајним гласањем (чл. 4). За изборна кривична дела и поступак по истима важе прописи. закона о избору народних посланика (чл. 52), што важи и у погледу избора среске скупштине (чл. 110). Обласна скупштина се сазива краљевим указом на предлог министра Унутрашњих Послова, у главно место области сваке године за 5/11, али је велики жупан може сазвати по потреби у ванредне сазиве, а дужан је то учинити на гахтев обласног одбора или једне трећине чланова обласне скупштине (чл. 53). Велики жупан отвара и закључује сазив обласне скупштине у име краљево (чл. 53), у чему се нарочито исцрљава његов карактер политичког представника владе. Скупштина бира за целу периоду председника, потпредседника и секретаре (чл. 54). Седницама њеним имају право присуствовати велики жупан и његови изасланици, као и самоуправни чиновници, које одреди обласни одбор, и они сви имају право говорити али не смеју прекидати говорника (чл. 59). Она сама прописује свој пословник (чл. 62). Она. је решавајући и надзорни орган обласне самоуправе, поставља све самоуправне – органе, изузев оне, чије је наименовање обласном – уредбом – остављено – обласном одбору (чл. 63). Има право издавати обласне уредбе о свима питањима своје надлежности (чл. 64). Те се уредбе имају састојати 'у разрађивању законских одредаба, у колико је. то потребно ради примене закона у дотичној области, али се изузетно не могу издавати за одржање јавног мира и поретка, јавне безбедности и јавног морала. За непослушност према њима прописана је у чл. 64 новчана казна од 5 до 300 дин., или у случају неимаштине затвор од 1 до 7 дана, а у тежим случајевима и у случају | поновљења, иступа, новчана казна до 1000 дин., или затвор до две недеље. Текст обласне уредбе има се доставити од председника њеног великом жупану најдаље за 5 дана, ради проглашења (чл. 66). Ако налави, да је уредба незаконита, жупан ће је задржати од проглашења и послати са својим мишљењем Државном (Савету на решење. Обласча уредба се од великог жупана има прогласити под његовим потписом и обнародовати у СОлужбеним Новинама или у обласном служе беном листу, ако га има, одмах по истеку рока од 14 дана, ако је није задржао од проглашења, односно у року од 8 дана по достави решења Државног Савета, или 8 дана по истеку рока од два месеца, у коме је Државни Оавет имао донети решење. Уредба добија обавезну снагу 15'

== а