Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

законику о грађанском судском поступку одређене. -

П. 1. Делатност државних управних ортана је у новије време постала врло обимна. Њихови се управни послови називају административним (управним) актима. Управни су акти дакле све радње управних органа, насупрот радњама друTHX двеју државних власти, т. ј судским и законодавним актима. Управни се акти могу поделити у две групе. Једни се врше с ауторитетом власти, т. ј. вршење истих је употреба највише, државне заповедне власти. Они се могу обележити као административни акти у правом смислу (на пр. растурање збора или наредбе полициске власти). Други се административни акти не појављују као употреба суверене државне власти, већ су слични актима, које би појединац, приватно лице, могао извршити у кругу своје делатности (на пр. акти државног инжињера, о Од ових се разликују дакле само по томе, што их врше органи државне управне власти као такви, али баш због тога уживају, с гледишта форме, извесна преимућства (списи, који их констатују, уживају аутентичност са свима њеним последицама, јавне су исправе). Први административни акти могу се назвати ауторитативним или заповедним, а други обичним или неауторитативним.

а) – Ауторитативни — административни акти појављују се, према реченоме, као изјава воље управног. ортана као државног представника. Та се изјава разликује

од изјаве воље законодавне власти По

томе, што ова друга садржи увек опште норме, дакле норме, којима се сви морају покоравати, док прза, која се чини ради остварења циљева државне администрације, садржи било такође опште норме (т. зв. реглментарни или боље нормативни ауторитативни акти), било само наредбе (писмене или усмене), управљене на једно или више одређених лица и за један одређени. случај (т. зв. индивидуални ауторитативни акти). Ови се ови управни акти појављују по својој садржини као примена закона, претпостављају дакле један гакон, крећу се садржајно у границама истог и теже да му боље обезбеде извршење. 19 Нормативни ауторитативни акти се у Уставу (чл. 94) означавају као уредбе, али се они у разним законима означавају и друкчије (правилници, правила, упутства, наредбе). У Уставу се наглашава, да управне власти могу издавати уредбе, потребне за примену закона, али само на основу законског овлашћења, које се даје посебно за сваки случај. На издавање истих моту бити законом овлашћене како централне (т. ј. поједини министри) тако и локалне државне управне власти, а и самоуправне власти (в. горе 1 2 6 за уредбе обласних самоуправних власти) и јавна самоуправна тела (на пр. Универ-

АДМИНИСТРАТИВНО ПРАВО“

ситет). За повреду прописа уредбе или наредбе се каткад прописују казне у самом закону, за чију се примену издају, а каткад се у дотичном закону овлашћује управна, власт, која их издаје, да пропише казне за повреду њихових прописа. Али се сходно одредби чл. 8 Устава (пиШит crimen sine lege, nulla poena sine lege} има узети, да је такво законско овлашћење уставно само онда, ако. се у самом закону одреди врста. казне, и највећа и најмања мера исте, коју управна власт може да пропише (има закона против-

· уставних у томе смислу).

% Индивидуални ауторитативни акти се у законодавству различито називају. Тако о означују се као наредбе (на пр..

329 посл. ал. казненог законика), решења. (на пр. 356. Вало 3 ко 3) или друкчије одлуке (на пр. 5 375 а ал. 3

„к. з.), опомене (на пр. 8 329 т. 19 к. з.).

У погледу казне за повреду истих важи што“ је речено у погледу уредаба. Они се појављују увек као. правни послови јавног права (публицистички), јер они заснивају, мењају или укидају један јаван правни однос између управе и поједиHama, субјеката. јавно-пшравних односа и јавних права, док закони и уредбе постављају правне норме.

39 И ако су у А. П. правни односи по правилу унапред законом одређени за разлику од приватног права, које у великом обиму оставља заинтересованим, да своје правне односе одреде по слободној оцени или споразуму, ипак је и у њему у извесном обиму дато управним властима право слободне оцене (т. зв. дискреционарна · власт, le pouvoir discrćНоппазште). Акти, у погледу којих им је таква слобода у обиму законом одређеном дата (с обзиром на нужност да се они прилагођавају ~ променљивим месним и временим потребама), зову се дискреционарним управним актима. Они се налазе међу индивидуалним ауторитативним актима (на пр. давање одобрења за ношење оружја, по чл. 11 закона о држању и ношењу оружја од 1922). Али ако је обим, законом одређен за слободну оцену, пређен, постојаће управни деликат, пошто је то једно питање правно, а не питање слободне оцене. То важи и за случај, ако се при слободној оцени не узму у обзир околности, на које закон упућује.

49 Службена упутства (инструкције) и расписи (циркулари) обвезују чиновника, не према грађанима, већ само према служе бено претпостављеном, а. ово се лице не појављује у том погледу као правни субјекат према њему, пошто је и оно орган истога тела, државне управе. Отуда се ови прописи не појављују као правни прописи, те не могу дати повода ни за управни спор.

6) За случај непослушности према, (нормативним и индивидуалним) | ауторитативним актима дају се управној власти у