Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : II. књига : И—М, стр. 647

а на истоку су: Коџа Балкан 2.042 м, Студеница 1.721 м, Црнољева 1.095 м, Чичавица 1.211 м. Источно од Метохије је Косово Поље, које лежи на висини од 500 до 580 м. Са запада га ограђују Чичавица, Црновљева, Студеница и Шар-Шланина, а са истока југоисточни крај Копаоника и њетови даљи, релативно ниски огранци: Лешница 1.150 м, Пруговац 1.100 м, Козница 1.300 M, Жеговац 1.070 м, као и Скопска Црна Гора. :

Сасвим je друкчија пластика Рашке. Док су у М. и С. C. главна карактеристика. рељефа гломазни планински масиви и простране котлине, чије је дно просечно на висини од 250 до 700 м, у Рашкој ових облика нема. Планине су ту знатно уже, ретко су више од 1.700 м, углавном се пружају од северозапада према југоистоку, а котлина, у правом смислу речи, и нема, него се јављају две пространије висоравни, Ојеничка, на којој је и СОјеничко JIoље, и Пештер. Обе су висоравни врло високе, на висини од 1.000 до 1.250 м. Њих са, југа и југозапада уоквирују планине: Златар 1.478 м, Гиљево Око 1.600 м и Крушчица 1.820 м, са југа: Моравац око 1.500 м и Хум 1.420 м, а са истока, Јавор 1.812 м, и Пометеник 1.450 м. Сјеничка висораван одвојена је од Пештера огранком Гиљево Планине. Остале веће планине су: Лисац 1.267 M, Ивовик 1.821 м, Лисат 1.250 M, Козомор 1.337 м, Јадовник 1.599 м, Смиљевица, око 1.700 м, Рогозна 1.550 м. Виших планина од 2.000 м има само око границе према Црној Гори (Бјеласица, 2.117 M), Boсни (Велика Љубичња 2.230 M) и Србији (Копаоник 9.140 м). Осим тога, карактеристично је за Рашку, да су, због велике распрострањености кречњака, многи предели нати, без шума, покривени ниским травама и кржљавим жбуњем, и одликују се карсним појавима, нарочито око Сјенице и Пештера, где има и понорница, као што су речица Боровштица и Добра Вода.

У хидрографском погледу М. и (С. С. битHO се разликују од севернијих крајева, Србије и Босне. У овима све реке припадају сливу Дунава, односно Црнога, Мора, одговарајући општој нагнутости земљишта, према, северу, са изузетком карсних области у западној Босни и. источној Србији, где има понорница и мањих области без отока, и где преовлађују подземни токови. Земљиште целе и већег дела (С. (С. спушта се углавном према југу и југоистоку, у Рашкој и североисточном делу O. С. према северу, а јужно од Проклетија и Мокре Горе, и вападно од Црнољеве, Шар-Планине, Рудоке, Влајенице и Бистре општи правац спуштања земљишта, је према западу. Из тих разлога, сливу Егејског Мора припада 95.059'9 KM? или 56':8% од целе површине M. и O. O. сливу Јадранског Мора 7.959:7 кмг (17-4%), а сливу Црнога Мора, са областима (без отока, 11.805: км“ (25:8%). Развође између Егејског и Јадранског Мора. је нормално,

МАКЕДОНИЈА (И ОТАРА СРБИЈА)

као и између Јадранског и Црног Мора, јер се држи високог планинског венца,

који је напред споменут. Друкчије је код

развођа између Егејског и Црног Мора, које се, углавном држи венца ЦрнољеваЦрна Гора—Рујан. Јер, долином ЈЛепенца област етејског слива залази у котлину Косова Поља, и ту се, место нормалног развођа, образовала повија, т. ј. развође у самој котлини. Наиме, Неродимка се западно од Урошевца рачва: једним краком тече на југоисток, према Качанику, и улива се у Лепенац, притоку Вардара, док другим тече на североисток и улива се у бару Сазлију, из које истиче (Јитница, притока Ибра, а посредним путем Дунава. Олично ненормално развође је између Скопске Црне Горе и Рујна, на прешевском превоју. Ту је, развође између Моравице, притоке Јужне Мораве, и Бањске, посредне притоке Пчиње, на висини од 482 M. Исто је тако ниско развође између Неродимке и изворишта Јужне Мораве, на превоју југоисточно од Урошевца, BHGOKOM 550 M.

Од речних сливова у М. и (С. (С. највећи је слив Вардара; он заузима површину од 24.278 км“. Њему, и сливу Струме, припадају све М. реке, са изузетком најзападније уске области дримеког слива и притока Преспанског Језера. Главније притоке Вардара из западне М. су: Треска, Маркова Река, Кадина, Бабуна, Црна Река, а из источне М: Шчиња, са, Кривом Реком и Брегалница са Кривом Лакавицом. Нарочито је простран Вардаров слив у западној М., а у источној се јако · проширује само на | североистоку,

· сливовима Шчиње и Брегалнице. У дуже

ном делу источне М. он знатно губи у пространству свота слива, јер се долина Струмице дубоко увлачи на запад, те је у изворишним деловима око 12 км удаљена од Вардара и његове долине.

Даља. је хидрографска карактеристика, М. и 0. О. да приличан број великих река постаје у котлинама, које су негда биле језера. Тако се на пр. Бели Дрим развија у Метохији, извориште Црног Дрима је у Охридској Котлини, Вардар се развија у Полоту, Оитница и Лепенац у котлини Косова, Поља, а Струмица у Радовишкој и Отрумичкој Котлини. О друге стране, приличан број потока извире на ивицама Ојеничке Висоравни и Шештера, а ту је и извориште Увца. Поред тога је општа. појава, да већина великих река у М. и O. О. тече приближно у правцу меридијана, било према југу или северу, одговарајући пружању раседних линија западно од Шчиње и Вардара. Али је при томе важније, што те реке, на већем делу тока, не теку у истоме смеру, и ако су истога правца. Тако, на пр., Вардар у своме горњем току тече према северу-североистоку, у правцу нагиба земљишта у 'Гетовској Котлини, па тек после пробоја кроз клисуру Дервент почне тећи према југоисто-

— 685 —