Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

И О Арг

КИ и

ie |

Књажевац и Царево Село, а' српски KOњички пук заузео је Трстеник и КрушеBan. II Армија избила је на Косово, сменила савезничке трупе и посела Митро“ вицу, Призрен, Ђаковицу и Пећ.

Ноћу 921—22/10 аустро- немачке трупе напустиле су одбрану Сталаћеке Клисуре (положаје код Ражња), и хитно су се повлачиле долином Велике Мораве ка Дунаву, кварећи систематски железничку пруту. Од 22/10 Т Армија енертично је TOнила непријатеља, долином Мораве, оелобођавајући једну ло једну варош, а 1/1] у 10:30 часова ушла, је у Ђеоград.

Аустро-Немци су били дефинитивно пребачени преко Cane и Дунава, а у овом

времену и Турска је капитулирала и пот

писала конвенцију о примирју.

ИП Армија је међутим избила са 'Тимочком дивизијом на босанску границу код Вишеграда, оставивши Шумадиску дивизију у Чачку, 8, Југословенску 'на Косову. Од 1 пешадиског пука и 1 брдског дивизиона, Југословенске дивизије фор“ миране су онда јадранске труше, са задатком, да избију на Јадранско Море код Скадра и Бара. После упорне борбе заузет је 30/10 Скадар, а 31/10. Подгорица.

До 311 цела Краљевина СОрбија била је ослобођена.

311 прва српска, чета прешла, је Ду

нав код Великог Градишта, и напала, је код Дивчи-Баре Ha две немачке чете, које су одсгушиле ка Белој Цркви. Ово је био почетак прелаза 1 српске Армије у Срем и Банат. Одушевљени мештани

. пресретали су српску војску, молећи по-

једине команданте да дођу и у њихово место, те да успоставе ред, јер се аустроугарска царевина почела распадати, и било је опасности, да ће овладати ана/рхија. Делови П Армије ушли су овог дана, у Вишеград.

4/11 Босанско Народно Веће прокламовало је уједињење са Србијом, и молило је, да српска војска што пре дође у (Сарајево. Јадранске труше ушле су у Цетиње, где их је становништво одушевљено дочекало. пи

5/11, око 16 часова, дошли су лађом до Доњег Београдског Града мађарски делегати (троф Карољи и Бакон), да воде преговоре о закључењу мира.

6—13/11 1. Армија је продужила наступање на правцима Вршац—Темишвар и "Нови Сад—Оуботица. 13/11 у 920 часова ушао је један батаљон српске војске у Суботицу, а у 23:30 часова потписана. је конвенција о примирју са Мађарском.

14—22/11 трупе српске војске биле су у сталном покрету у циљу поседања од-

ређене демаркационе линије на северу до

Мароша, и Новог Арада. На западу, српске трупе су избиле на Јадранско Море, и повеле су сва пристаништа од Бакра до Скадра, узузев Задра, који су заузели "Радтијјали. ] \

OBBTOKH PAT

'1/]12 OHyHOMOheHH WemeraT Народних Већа из ослобођених области дошли су у Београд, и изјавили су српској краљевској влади народну жељу за територијално и национално уједињење са Краљевином Србијом под династијом Краља Петра Г Карађорђевића. Престолонаследник Александар примио је ову жељу и тако је 1/12 1918 проглашено ослобођење

. и уједињење, и створена је Краљевина

Срба, Хрвата и (СОловенадца.

Међутим се пред крај априла 1919 почела, осећати јача живост код Аустрија нада, на делу демаркационе линије у Корушкој, где је образован Корушки фронт, на коме су била тек формирана, 4 тука, (Словенци) Дравске дивизиске области. Комешање код Аустријанаца. нарочито се осећало ORO Великовачког мостобрана. 29/4 су југословенске трупе, да би предухитриле аустриски напад (и ослободиле притиска Великовачки Мост, предузеле нашад. У почетку је напад успевао, али пред ноћ су се југословенске трупе повукле у мостобран. У току 30/4, 1 и 2)5 аустриске су трупе (према Дравотралу око 2.000 људи, а према Железној Кашљи око 400; у неким батаљонима, били су само официри) извршиле напад, успеле су да разбију југословенске трупе код БВеликовца. и да их пребаце преко Драве.

Кад је једна аустриска колона од Апаче

загрозила, и правац Великовац—Јевереско, Југословенске су труше одетупиле на линију: Бухенштајн—Бардник—Ов. ШетарОв. Јанж—границом Корушке до Черне. Аустриске трупе заузеле су. Доњи Драву град, Гуштањ 7 Черну и зауставиле су се на штајереско-кору пој граници. !

Због овога је Врховна Команда послала. од 3 до 8/5 два пука (7 и 8) са, нешто. артилерије, и наредила Дравској дивизији, да, позове још 4 класе резервиста за своја 4 пука и да трани од корушке владе, да. позове своје трупе на места пре напада, ша, да се тек онда приступи преговорима, за мир. Међутим је 10/5 почела у Целовцу конференција за обустављање непријатељстава. 16/5 ву ти шреговори прекинути, а како југословенска влада. није хтела, да, се обраћа Антанти за решење овога спора, наредила је Врховна Команда, 18/5, да се, чим стигну пукови (7 и 8), предузме офансива и аустриске трупе пребаце преко демаркалионе линије.

Пришреме за ову офансиву извршене су релативно брзо. 24/5 стање је на фронту било овако: Аустриске труше на Корушком фронту, равномерно распоређене, имале су око 5.000 регуларних војника и OKO 10.000. наоружаних мештана са око 60 топова; на Штајерском фронту 8 фолк вер-батаљона и 3—4.000 наоружаних Meштана, са око. 30 топова (доцније се видело, да су ове цифре биле претеране). Југословенске трупе, концентрисане IO, појединим правцима, добиле су заповест, да, пређу у офансиву, и то Лабудски одред

= o —