Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

тике, методике и домаћинства, као главних предмета, и остале опште предмете, прописане за учитељске школе, у нешто мањем обиму. — У школу се примају ученице, које су навршиле 15 тодину, свршиле 4 разреда средње школе и једнотодишњу пољопривредну школу за сеоске домаћице. Ученице су обавезно у интернату, где су дужне радити све послове домаћице. Молбе за пријем у шко-

лу шаљу се управи учитељске школе у

месту, где. се жели учити. Министарства. Просвете и Пољопривреде и остале самоуправне власти дају молитељкама, шотпоре за учење тих школа. Школа у Госпићу је напуштена, кад су прве и једине ученице свршиле, а новосадска. је премештена у Футог. :

Средње пољопривредне шко-

ле. Циљ је тим школама да васпитају за“

пољопривредни напредак потребне пољопривреднике, који могу самостално ушразљати мала и средња добра, било властита, приватна или државна, и успешно BDшити службу на пољопривредним установама као државни економи или наставници на. нижим пољопривредним школама. Обука. је теориска и практична и траје 4 тодине. Теориска обука траје 3 тодине, а четврта је тодина одређена за. шраксу и за специјаливовање у појединим струкама. Теориска обука обухвата: 1. Опште предмете: Српскохрватски или словеначки језик, један страни језик (француски или немачки), земљошис, историју, људску хитијену, основе педагогике и методике. 9. Помоћне предмете: Математику, физику, метеоролотију, хемију, минералотију, те0лотију, ботанику, зоологију. 3. Стручне предмете: Ратарство (опште и посебно), пољопривредне справе, гајење биља, 00лести биља, воћарство и вртаретво, виноградарство и винарство, пчеларство и свиларство, сточарство (опште и посебно), млекарство, пољопривредна хемиска технологија, национална економија, упграва. и таксација, књиговодество, задругаретво.

Ова, је установа код нас сразмерно још млада, (најстарија је крижевачка. школа, 1990), те стога ниједна школа није још сасвим уређена. У принципу облитатан је интернат, али се примају и други ученици (у Крижевцима). Ученици треба да су свршили 4 разреда средње школе (тимназије, реалке или реалне гимнавије). Младићи, који су свршили потпуну трађанску или нижу пољопривредну школу, морају се подврћи пријемном испиту. Дисциплинарни ред је исти као и за остале средње стручне (на пр. трговачке) школе. На крају учења је закључни испит.

Средња пољопривредна школа у Ваљеву основана је указом од

25/11 1921. Отпочела је рад 1/1 1923. Школско имање износи 57:98 ха. Управитељ је

ШКОЛЕ У OXO

Др. Александар Јовановић. (В. Средње пољопривредне школе.) i

Оредња пољопривредна школа у Крижевцима основана је 20/8 1920. У јулу 1924 свршили су ову школу први апсолвенти. Ученици врше праксу и вежбе. на огледном добру ниже пољопривредне школе у истом. месту. Управитељ је Др. Марко Мохачек. (8. Средње пољопривредне школе.)

Средња пољопривредна шкода у Марибору основана. је 1922. Нема својих зграда, ни пољопривредног објекта, него је смештена у винарекој и воћарској школи у Марибору, чији посед и свој школи служи за практичну обуку. Управитељ је инжињер агрономије Винко Садар. Ова се школа напушта и остаће само нижа винарска школа. (В. Средње пољопривредне школе.) И. Ритиг.

Стручне занатске Ш. деле се у две групе, у Ш., које су намењене усавршавању занатлија, који се налазе на, практичном раду т. ј. у занатлиским радионицама, и у Ш., које преузимају погпуно спремање омладине за занатлиски позив у својим радионицама и учионицама. У нашој Краљевини мушке 3. Ш. (шпродужне) намењене су претежно усавршавању омладине из праксе. За О. 3. Ш. mo-. стоје ови закони: закон о занатским Ш., закон о женским занатским Ш. и закон о средњој техничкој Ш., који предвиђа и нарочите стручно-занатске Ш. Ови закони су донети 30/8 1992.

0. 3. Ш. за усавршавање занатлија, има. у Краљевини ОХО око 330, са преко 40.000 полазника, док међутим (. 3. Ш. са сопственим радионицама имамо: у Загребу, државну обртну, у Оплиту и Љубљани уз средње 'техничке Ш., у Сарајеву, Мостару, Лесковцу, Кључу и Охриду (за дуборез, премештена из Дебра), Сушаку и Оењу.

Ш. за женске позиве има свега око 150.

(О. 3. ITI- ce деле у "државне, полудржавне и приватне, а све се налазе под надзором министра Трговине и Индустрије.

Љ. О

Отручне професионалне Ш. У Босни и Херцеговини су занатске (продужне) Ш. тек у зачетку стварања, јер за време бивших окупационих власти пије много учињено за унапређење занатства. помоћу занатских Ш., што се у осталом да лако и објаснити. Оно што је у Сарајеву и у Мостару у овом правцу учињено, имаmo je ва задатак, да страном свету баци прашину у очи, док су друга места, за. свих тих 36 година остала назаднија, него Јужна. Србија. ~

Ове су Ш. у Босни и Херцеговини уређене по примеру шегртеких Ш. у Хрватској и Славонији; њихово је полажење обавезно 'за занатске и трговачке ученике (шетрте). Данас се чине настојања, да се ове

== 0 —