Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ШКОЛЕ У СХО

Ш. што више и што боље развију, а узима се у обзир тип занатских Ш. у Србији, као један од најбољих.

Бројно стање тих Ш. је око 50, а ученика има око 5.000, убрајајући ту и Ш. ове врсте при привредним предузећима.

У Војводини су ове Ш. уређене по примеру занатских Ш. у Србији, с том разликом, што исте посећују сви ученици (шегрти), како занатски тако и трговачки. Назив им је занатско-тртовачке Ш., а наслеђене су добрим делом од бивше Мађарске, али су, према уредби о занатским Ш., допуњене и проширене.

Ових Ш. има у Војводини 79, а посећују их око 12.000 ученика.

Ш. у Војводини спадају под Министарство 'Гртовине и Индустрије, које врши надзор над њима преко надзорништва занатских Ш. за Банат, Ђачку и Барању у Великом Бечкереку и преко инспектора. истих школа за Војводину у Меленцима.

Програм рада је израђен по уредби за.

ове Ш. која је објављена у календару.

Занатлија за 1994.

Као у Босни тако и у Далмацији бивша, се Аустро-угарска монархија слабо заузимала за унапређење занатства. Може се с правом рећи, да је Далмација систематски ометана у свом привредном тразвитку; тако до ослобођења настава у продужним (шегртским) Ш. није била обавезна. Проширењем закона о занатским Ш. на целу државу, посећивање занатских (шегртских) Ш. постало је обавезно за сваког занатскога ученика и у Далмадији. У Далмацији. има свега 10 продужних (шегртских) Ш. са око 1.000 ученика. Ове Ш. су основане по примеру продужних II. у Аустрији са вечерњом наставом.

У последње време приступило се свестраном испитивању могућности отварања. већег броја занатско-тртовачких JI. Далмацији. -

У Оловеначко ј je Aycprprja оснивала, продужне ванатске (шегртске) Ш. тотово у сваком месту, гдегод је био довољан број занатских и трговачких ученика. Ово је чињено са извесним планом, јер се ишло за тим, да се Оловенци однароде, те је у много случајева наставни језик био немачки, ма да су Ш. посећивали више. Оловенци него Немци.

Сада, има, у Оловеначкој око 70 продужних ванатско-тртовачких (шегртских) 1Ш., које се називају обртно-надаљевалне III, Њих посећују преко 6.500 занатских и тртовачких ученика. Наставници су на овим Ш. обично учитељи основних и других стручних Ш., а према потреби и стручњаTH HB приватне праксе, као и у осталим деловима, државе.

Уређење Ш. је слично уређењу занатских Ш. у Србији. Њих издржава делимично општина, у којој се Ш. налази (до 2, 8), а делимично држава. Џосећивање Ш. је за занатске ученике и раније било оба-

везно, а исто је предвиђено и садањим законом о занатским Ш. Једна од највећих тешкоћа за ове Ш. лежи у немању довољних новчаних средстава, било од стране државе или од општине.

Орбија, У Србији са Јужном Србијом постоје продужне Ш. за занатлиске ученике и помоћнике под називом: Опште занатске и занатско-тртовачке Ш. Ове су Ш. претежно полудржавне у погледу издржавања, а један део трошка за њихово одржавање подносе општине (материјални део трошка, огрев, један део хонорара, осветљење и просторије), а држава плаћа хонораре наставницима и управника. Што се тиче административно-управне струке, ове Ш. су потпуно државне, а сведочанства истих Ш. важе као државне исправе.

Опште 'занатске и занатско -тртовачке Ш. оснивају се на основу Закона о Радњама (чл. 134) и Закона о Занатским Ш. од 30/3 1922, којим је законом и чл. 134 Закона о Радњама проширен на целу државу. Занатско-тртовачке Ш. су обавезне

ва занатске ученике, тако, да ни један .

шегрт не може бити произведен за помоћника, ако не сврши Ш. (чл. 12 Закона о Занатским Ш.). Од овота се ослобађају само када у месту њихова учења не постоји овака Ш. Од предмета уче се: српски језик, рачун, геометрија са теометриским цртањем, слободно цртање, земљопис, основи физике и механике са експериментима, основи хемије и технологије, хигијена, занатско књиговодство „са основима. законодавства, лепо писање и кореспонденција. — Предавања се држе готово у све радне дане, и то увече 6—8 часова; у новије време прелази се све више на дневну наставу, обично два пута у радне дане по подне, а недељом и празницима пре подне.

Оснивање занатских Ш. и надзор на истима, у смислу занатских Ш. и Закона о Радњама, врши Министарство Трговине и Индустрије, а за наставнике и управнике постављају се професори и учитељи, по“ прописима Уредбе о Општим Занатским и Занатско-Грговачким Ш. од 1912.

Издржавање занатских Ш. сноси делом општина, обезбеђујући зграду за Ш. и материјалне издатке, по чл. 135 Закона о Радњама, а делом Министарство Трговине и Индустрије, издржавањем управника и наставника, и давањем помоћи за набавку потребних учила.

Ових Ш. има на територију Србије и Црне Горе 109, од којих је 102 у Србији са преко 16.000 ученика. Успех је из дана у дан све већи, и оне стичу заслужену популарност. У Хрватској и Олавонији постоје продужне (шегртеке) Ш., које се деле у три редовна и један приправни разред, а њих посећују занатски и трговачки шегрти. Посећивање ових Ш. је обавезно, те шегрт без свршене Ш. не може бити произведен за помоћника. Настава, је вечерња.

— 1032 —

ajd

audi AM aaa ik

Сар dag: dG aaa aki

eo ee

радњи