Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

и дневна, и то два пута недељно у радне дане у вече, а недељом после подне. Шетртоке Ш. у Хрватској и Олавонији тако су организоване да чине саставни део основних Ш., у којима се оне и налазе, а наставници основних Ш. у исто су време наставници и ових Ш. У случајевима потребе постављају се за наставнике шегртских Ш. и стручни наставници средњих Ш., или из приватне праксе. За трговачке ученике (шегрте) постоје у већим местима. засебна одељења, а у мањим засебна шредавања из. трговачких предмета, обично недељом после подне. -

До 1927 ове су Ш. биле под Министарсотвом Просвете, а од тада су на основу одредбе финансиског закона за 1927/98, прешле са свима осталим стручним Ш., под Министарство Просвете и Индустрије.

У Хрватској и Славонији има 48 шегрт- ·

ских Ш., ca око 6.000 занатских и трговачких ученика. Једна од примерних Ш. ове врсте је загребачка, где су ученици подељени према струци, и где сарађују као наставници способни људи и из праксе.

Џривремене занатске MU и курсеви. Да би наше занатство и индустрија добили способне стручњаке и раднике, отвара Министарство 'ТГрговине и Индустрије разне привремене стручне Ш. и курсеве свих врста ваната. Отварање ових отпочето је у Београду, а за кратко је време проширено на целу земљу; у томе су постизавани најбољи резултати.

У Београду се отварају сваке тодине мајсторски курсеви за кројаче, обућаре, каменорезаче и зидаре, за електроинсталатере, фризере, женске кројаче (дневни и вечерњи) за графичке занате и др. Успех постигнутог у истима од неоцењене је вредности по наш економски напредак.

Поред стручних занатских курсева и повремених Ш. у Београду, отварани су исти и у унутрашњости: Зидарско -каменорезачки курс у Црној Трави, који већ има 4 течаја и који носи назив Ш. Исти ова-

кав курс у Књажевцу, Горњим Малтејев- |

цима, Белим Водама, Сурдулици, Власини, Велесу, Отрузи, Ужицу, Биосци, Пожевзи, Џаковици (Босни) и Каменици (Нишкој). · — Кројачки мушки и женски курс у Окопљу и Битољу, а само мушки у Нишу,

обућарски куре у Скопљу и Нишу, жен-

ски кројачки курсеви у Штипу, Сарајеву и Пожаревцу. За њих је интересовање, нарочито у Окопљу, тако велико, да се указала потреба поновнот отварања одмах по завршетку рада првога курса. Кожареки курс у Ужицу, Пироту, Скопљу, Велесу, Призрену, Високом и Травнику.

У Словеначкој постоје курсеви за плетаретво и корпарство, од којих је последњи путујући курс, затим чипкареки курсеви у ЈЉБубљани, на Заводу за Женски Домаћи Обрт. Чинкарски курс постоји и у Прагу и у ПЏримостену (Далмација), корпарски. курсеви у Опузену и

у свима покрајинама,

ШКОЛЕ У СХС

Книну, а: поред набројених курсева или течајева, постоје и уз сталне стручне Ш. нарочити Њтечајеви за усавршавање 8Ba-

'натлија.

Разне стручне занатске Ш. Ниже занатске (обртне) Ш. постоје готово а намењене су стручном васпитању омладине разних 8аната. Уређење ових Ш. је различито, а увек у сагласности са месним приликама, и потребама. За ученике се примају младићи (помоћници) са свршеном занатском (шегртском) Ш., а у неким Ш. и са основном Ш. Настава је претежно свакодневна, вечерња или дневна; спојене су обично са радионицама тако, да се ученици упоредо спремају практично и теориски. Наставници су у овим Ш. искусни стручњаци и мајстори, услед чега је успех врло добар. и

Од нижих занатских Ш. знатније су ове: 1. Нижа Техничка Ш. Војно-Техничког Завода у Крагујевцу, која. је JIOстигла најбоље резултате, и може ве сматрати за једну од најбољих Ш. ове врсте у целој држави, утолико шре, што рабполаже примерним радионицама, — 2. Нижа Техничка Машинска Ш. у Љубљани, која је примерно уређена и једна од најбољих ове врсте. Ова Ш. налази се при Оредњој Техничкој Ш. као њен саставни део, а намењена је спремању занатских помоћника и стручњака. — 3. Грађевинско - Занатска Ш. у Београду, основана од инж. архитекте Јосифа Ђукавца, садашњег директора Средње 'Техничке Ш. у Београду. Траје 3 године. Ова Ш. је одлично уређена. За ученике се примају ђаци са свршеном продужном занатском Ш. (тотово увек помоћници разних заната). — 4. Нижа Техничка. (Обргна) Ш. у Оплиту. Уређена је по примеру Љубљанске Ш. и спојена је са ОСредњом Техничком Ш. — 5. Нижа, Техничка, (Обртна) Ш. у Загребу за грађевинарство. Има примерне радионице и даје добру спрему својим ученицима. — 6. Отручна Ш. за. занатско цртање на Корчули у Далмацији. — 7. Стручна Ш. за клесаре каменореозачка у (Селцима у Далмацији. — 8. Стручна Ш. за Зидарство у Цриквеници (Хрватско Приморје). — 9. Нижа Рударска Ш. за Рударство у Трбовљу у СОловеначкој, која је уједно и једина ове врсте. У њој се спрема ниже техничко особље за рударску струку. Постоји пројекат, да се оваква Ш. оснује и у Босни. — 10. Ш. за Трикотажу и Виркерај у Пожаревцу. Налази се у почетној фази развоја. — 11. Стручна Ш. за Занатско Цртање у Каству, у Истри. — 12. Државна, Занатска Ш. у Сарајеву за разне занате. Располаже добрим радионицама. У њој раде као наставници и мајстори из праксе, што је показало добар успех. — 13. Државна, Занатска, Ш. у Мостару. Уређена је по примеру (Сарајевске Ш. — 14. Пушкарска Ш. у Љубљани. У њу се примају

— 1038 —