Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

та

. радионице, а једина је ове врсте у Хрватској и Славонији. | –

4. Средња Техничка (бивша Виша Обртна) Школа у Оплиту, уређена је по примеру љубљанске школе. Примерно је уређена и представља важну установу Далмације.

5. Средња Техничка Школа (за трађевинарство) у Сарајеву.

6. Средња Занатска Школа у Тузли је непотпуна, те у ствари нижа. Основана, је решењем министра 'Трговине и Индустрије, по примеру београдске 0. T. и 3. Ш. и сагласно прописима закона. за ову школу од 30/3 1992 (још за сада не ради), али је отворена само стручно-занатска са, задатком, да епреми машин-браваpe и електро-техничаре, а шредвиђа се отварање и рударског одсека.

7. Виша Школа Војно-Тех ничкогт Завода у Крагујевцу. Она је до сада спремила много одличних стручњака, из машинске струке.

Поред ових школа, предвиђа се отварање сваких школа у скорој будућности у Око-

-пљу, Новом Саду, Осеку и Нишу.

8. Средња Техничка Школа за Индустрију Дрвета у Дрвару намењена. је спремању младића за техничку струку дрварске индустрије. Отворена је одлуком министра Трговине и Индустрије почетком школске. године · 1924—1925.

9. Виша Стручна Школа за Текстилетво у Лесковцу отворена је почетком школске године 1927/28 са, Циљем, да, спрема стручњаке за текстилну трану привреде. За управника, ове школе постављен је познати стручњак Чедомиј Јоксимовић, управник овакове приватне школе у Панчеву, коју је он 1926 основао по одобрењу Министарства 'Трговине и Индустрије. 10. У пројекту је Виша, Стручна. Школа за Текстилну Индустрију и у Ужицу.

Од приватних школа ове врсте постоји у Београду Грађевинско-Геодетска. Академија професора Андоновића, у којој се ученици спремају за грађевински и те0метарски позив и одлазе претежно у државну службу. Школа има рант пуне средње школе, и позната је како код нас тако и на, страни.

Поред набројаних стручних ванатско-индустриских школа, постоје код нас и школе спојене са радионицама, од којих су значајне ниже занатске. школе при радионицама Државних Железница у Суботици, Загребу, Љубљани, Београду и Нишу, које су намењене усавршавању раденика и ученика ових радионица. (Оада се чине кастојања, да се овакве школе отворе у свима, радионицама Државних Железница, где год постоји довољан број ученика и раденика.

У Словеначкој имамо школе са радионицама. за корпарство и пушкарство, у Caрајеву за ковачки занат, у Сењу и Oy-

ШКОЛЕ У СХО

шаку за машинство и електро-технику и још на неколико места.

Министарство Трговине и Индустрије помаже и једним делом издржава. ове школе и чини припреме за отварање овакових школа, спојених са радионицама, било при већим индустриским предузећима било као самосталне. установе. Ове су школе намењене стручном васпитању за натске омладине, а резултати, постигнути у овим школама, показују нам, да их треба, отворити што већи број.

У скорој будућности предвиђа се отватање овакових школа за млинарство, кожарство, машинско браварство, електричарски, графички занат, лончарество, коваче и поткиваче и слично.

Љ. Олић.

Ш. за нудиље су приватне или државне установе, у којима се спремају болничарке за нету болесника и рањеника. Прва оваква Ш. основана је у Београду 1991, иницијативом Друштва Црвеног Крста у новоподитнутој згради на западном Врачару. Ту Ш. издржава Министарство Народног Здравља. Течај траје 4 године. Примају се кандидаткиње наше држављанке, здраве, са свршена 4 разреда гимназије, не млађе од 14, а не старије од. 20 тодина. По свршеном школовању уче нице полажу дипломски испит за квалификоване нудиље, и као такве се разврставају као државни чиновници у друту категорију. Школовање је бесплатно. Ш. је до сада свршило 26 ученица. Сем ове, постоје у налпој држави још Ш. за Н. у Ваљеву, Загребу, Љубљани и Сарајеву. Начин полатања испита за нудиље је ретулисан Правилима о полатању стручног државног испита нижих санитетских UJновника, (Службене Новине, 12/2 1924). 1. за Н. у Београду је организована према. Правилима о организацији Ш. за, Н. у Беотраду и о настави у њој, од 7/5 1923 (Олужбене Новине, 14/4 19923). ЈЕ С

Џоткивачке Ш. имају задатак да. спреме ваљане поткивачке обртнике, к0јима државна власт на основу сведоџбе даје право ва самостално вршење поткивачког заната. Обука. је пракплична, и те0– риска. Шрва се састоји у ковању сваковрсних поткова Ba здраво и болесно копито, снимање и прибијање поткова, прирезивање рога на копиту и папку и увађање спона против пукотина. Код теориске учи ученик о узгоју и. нези коња, главно 0: коњском телу, о употреби коња и 0 ваљаном уређењу стаје, све утолико, уколико ученик може то да разуме на основу своје основне и обртно-школске спреме. Исто тако учи о болестима копита и папака, уколико може лаик да позна бо-

лесно стање.

Заводом управља равнатељ, који мора. бити ветеринар специјално · оспособљен. Њему је додељен један ветеринар као по моћник, а за практичну обуку учитељ пот–

= 1085: —