Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

чној тежњи за рапсодичношћу и монументалношћу свечаних пеана. Од (О. већих превода треба поменути: Гетеова Егмонта, Мозенталову · Царицу Марину, Ramone Византиске споменике у Орбији, Бартенштајнов Извештај о илирском народу, Историју света од В.' Шипа у три свеске. С. је, напослетку, прибирао трађу за стару српску књижевност, од које је много штампао у Летопису, као и грађу о народном покрету 1848, која, је, уз више дратоцених старијих рукописа, остала У његовој ретко богатој библиотеци.

Литература: Календар Орао за 1887

Бранково Коло, 1908. BB. Петровић.

САНИТЕТ У СРБИЈИ почео је да се организује пред крај прве владе кнеза Милоша, када, је, крајем 1838, Србија добила Устав. Чл. 19, Устава гласио. је овако: »Попечитељ внутрених дјела, има да се брине за све што се тиче војске и да управља санитетским пословима државе.« Џод њим је било нарочито каран-

TBHCKO и санитетско одељење, коме је ва,

првог начелника био постављен један од првих дипломованих лекара у Србији, Др. Џацек. Према томе, ово попечитељство је било у ствари данашње Министарство Унутрашњих Дела и Војно уједно, а Др. Падек је био први шеф спојена оба (., трађанског и војног. У Уставу је означен и детаљнији делокрут рада овог одељења: »Ово оделење има да предузме све, што може послужити заштити живота и здравља, српског народа, уклањајући све, што је томе противно. Овамо спада а) подизање, организовање и надзор земаљских карантина противу куте, да се та опасна, болест не увуче у земљу, или, ако се то није могло спречити, да се та болест што скорије угуши и искорени; 6) да се, у сгоразуму са попечитељством просвјешченија, под чијим надзором стоје болнице, стара за спречавање и искорењивање других опасних и прилепчивих 00лести, као што су: трулеж рана, људске богиње и друге кобне заразе. Према, томе, оделење ће се постарати; в) да подигне потребне јавне апотеке, да постави учене лекаре и бабице и да спречи злоупо-

_ требу лекова. од стране лекара.«

Под начелниковањем Др. Џадека основани су 1839 физикати у свима окрузима, и попуњени негде, лекарима, негде лекар-

ским помоћницима. Окружна начелства. су имала, да стварају хуманитарне заводе

и да се старају о јавно - хигијенским пословима. Општине су имале да набављају себи лекаре и дипломоване бабице и да подижу болнице. За калемљење крављих богиња прописан је нарочити закон. На траници су уређени карантини од чуме. Др. Пацек је, осим овога, радио и у свима другим правцима на 'унапреЂењу 0. Он: је војевао свима. средствима, против рада нелекара, а радио је на уса-

вршавању лекара; он је завео лекарско

државну зграду у Буковику,

јевцу,

САНИТЕТ У СРБИЈИ

читалиште, чији је сваки лекар морао бити члан, примати страна медицинска дела, и часописе, читати и давати даље! другима на читање.

Кад је Вучић 1842 шротерао, из политичких разлога, из СОрбије Др. Пацека, Ha његово је место постављен Др. Стејић. Он је донео закон о гробљу и сахрањивању, одузео старање о болницама од попечитељства. просвешченија, па га, пренео на своје одељење, наредио, да се по настањеним местима врши строга и радикална асанација (да се баре засишају, ђубре износи, мрцине закопавају, да се стока коље и чисти изван настањених места, и т. д.). Он је, најзад, 1945 издао и први правилник за апотеке, које су се у то доба почеле отварати у већем броју.

1845 Др. Стејић је смењен, а на његово је место постављен начедних Др. Линденмајер, који је унапредио санитет још интенсивније. Он је регулисао службу контрактуалних страних лекара, отворио је при београдској војној болници стацију за проучавање френге, подигао је прописао је 'мере за заштиту стоке од устрела, по-

ставио прву дипломовану бабицу, прошисао дезинфекцију одела. и ствари шосле

заразних болести и правила за борбу противу шуге у народу, 1846 завео је одашиљање првих државних шитомаца, на медицину, предузео је енергичне мере против разних епидемија M ешивоотија, кротив толубачке мушице и френте, у Гутгусовцу. је отворио окружну болницу; под њиме су у Пожаревцу и Шапцу постављени први општински лекари и дипломова– не бабице, отваране су апотеке у све већем броју, бање су: за време сезоне добиле лекаре, сам Др. Линденмајер је шпроучавао и описао 40 наших бања и т. д.

По шовратку кнеза Милоша (1859), Др. Линденмајер је, по жељи кнеза, пенсионисан, а на његово је место постављен Др. Стеван Милосављевић. У његово време је одузет војни санитет од Министарства Унутрашњих Дела, Он је укинуо државне апотеке у Београду и Крагуа место њих завео при одељења лабораторије 84. судско-хемиске анализе, поставио је у 11 срезова среске лекаре по жељи самих срезова, основао. је 1861 лудницу у Београду, 1865 општинску и окружну болницу у Београду, установио је, исте тодине, на Великој Школи жкатедру за судску медицину и јавну хигијену, слао је заступнике за ветеринарске конгресе у Бечу (1864) и Цириху (1867), издао је први закон о војним апотекама, са, кратком фармакопејом и таксом за. лекове (1865) и вакон о установљавању и организацији болница, ради чијег су издржаваља, заведени од приреза окружни болнички фондови, завео је курс преда вања из ниже хирургије и о првој помоћи, која је држао Др. Аћим Медовић;

1566 организовао је енертичну борбу шро-