Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

;

_ zmh). Om6op je mpejuromno:

_ JIMĐHX Jlema, TpažkH ревизија (С.

~ мисију од 20 чланова под председништвом

Др. Миленка, Веснића. ради израде шројекта новог санитетског закона. Комисија. је широко схватила задатак, предложила, је поновно спајање оба G., војнот, у Министарство Здравља са Главном Санитетском Ушравом на челу струке, али цео комисиски рад остао је несвршен и без икаквих трезултата.

На. предлог Министра Унутрашњих Дела донела је 1905 Скупштина дакон о изменама (О. закона, али су биле. незнатне. Исте године на годишњем скупу Српског Лекареког Друштва одлучено је, да се од Министарства Унутравакона, од 1881 и да у изради (С. буџета. у будуће узима учешће и Главни Санитетски Савет. Пошто је ово усвојено у начелу на надлежном месту, 1907 је на годишњем скупу референт по овој ствари, Др. Теофило Мирковић, прочитао шредавање на тему: Критички шоглед на са-

„дањи (С. 'закон. После дискусије, скуп је

изабрао Одбор за израду новог (С.' закона, који је идуће године (1908) на скупу под-

нео Извештај Одбора о измени санитет-

ског закона, (референт па Ђока. Нико-

Аутономију

_ санитета. '9. ORO jy санитетске

| | | здравље. Изабран је нов: Одбор, који је

власти. 3. Сопствени санитетски буџет, који ће израђивати санитетске власти. 4. Борбу против заразних (болести · на модеран начин. 5. Обавезно лечење заразних

у болницама и 6. Шири и рапионалнији

делокруг рада за окружне физикусе. Скуп је усвојио изнета начела и овластио Од бор, да изради“ детаљан 'нацрт закона. Ha идућем скупу · (1909) · Др. Ђока, Биколић је “у име Одбора саопштио нацрт ковог закона, који је био израђен утлавном према нацрту Др. Теофила Мирко-

| вића. Др. Генчић је тражио, да се ствар

узме радикалније у расматрање, па да се размисли о спајању грађанског и војног санитета у једно Министарство Здравља, или У ПИ Секретаријат за народно

у току године тражио. мишљење од свих

лекара о предлоту спајања (О: Одговори су

били негативни. Др. Генчић је 1910 на годишњем скупу поновио још енергичније "свој предлот, и скуп га је тада усвојио. Исте године изнео је исти предлог и Др.

те“ измене.

грађанског и.

Владан Ђорђевић у својој књизи: Мини-

старство Народног Здравља, те је, после

дуже дискусије, скуп стао на глелиште

Др. Генчића о спајању оба (С. у Мини-

с LEO Здравља, и одлучио, да, се Под-

несени нови нацрт (О. закона преради на тој основи. За ово је изабран нов Одбор у који су ушли Др. Ђока Николић, Др. Ер, Николић и др. Генчић. Па скупу 1911 поново је наглашена. потреба. спа-

јања и препоручено Одбору, да. ступи у

везу са Министарством Унутрашњих Де-

ла и пожури ствар. Исте тодине на ван-

редном скупу Одбор је положио свој ман-

' роднот здравља, · предратним

„алотекама;:

ОАНИТЕТ У ОРБИЈИ

дат не успевши у својој намери. Због овота је изабран нов шири Одбор (Др. Ђока, Николић, Др. Јевремовић, Др. Карановић, Др. Теофило Мирковић и Др. Момчило“ Ивковић) са задатком, да изради законски нацрт о установљењу Министарства Народног Здравља, а према већ усвојеним принцишима. 19192. због рата, о овом шитању се није говорило, а 1913 је на годишњем скупу о. њему расправљано, али је архива у Оветском Рату упропашћена, те су аутентични закључци непознати. После ослобођења, када је у новемору

1918 образована прва нова влада, у њој је, поред осталих, било и Министарство Здравља, давно жељени циљ многих скупова Српског Лекарског Друштва. Са. 0снивањем овог Министарства, поново“ је покренуто старо питање ревизије, измене санитетског закона, # оно се поново MIO-

влачи као стална тачка дневнот реда Ha

тодишњим скуповима.

: В. Станојевић.

З'алко ни, уредбе и раеписти. Међу шрвим расписима о чувању народног здравља. у Орбији била су Правила о калемљењу богиња на људима, издата 8/7 1839. Примену калемљења шропив богиња, ми смо међу првима прихватили и даље је успешно законом регулисали. У то време било је у Орбији врло мало лекара, већином странаца. (Сваки је округ имао једног окружног лекара -фивикуса. Њихов рад био је регулисан Настављенијем

· за окружне физикусе од 21/8 1839. Нај-

вишим Трешењем од 17/11 1859“ одређена. су права и дужности окружног физикуса, TDH одласку у села ради лечења шриватних лица. Питање 0 тробљу и сарањивању расправљено је још Височајлим решењем од 5/10 1843, па затим вакоROM од 1881. Ма да је прва болница основана још 1826, ипак је закон о оснивању и устројењу болница донет тек 97/8 1865. Подизање болница 'је потпомотнуто тек после оснивања, Народног Санитетског Фонда, о чему је донет закон 98/19 1879. Шитање о апотекама и апотекарима. решено је законом од 926/5 1865, а. затим законом од 1881. ;

Све до 1881 радило се у чувању здравља. по највишим решењима, појединим законима, и најчешће о. личној увиђавности. И тек 30/8 1881 донесен је закон о уређењу санитетске струке и чувању | накоји и данас важи у границама, (Орбије. У току даљих тодина чињене су у: томе вакону поједине измене и допуне (1884, 1891 о 1900 0. лекарима: 1905 о бол ницама, и 1912 о праву лекарске праксе) према напретцима науке и нашим потре бама и приликама.

Као приручна књига издан је Санитетски зборник уредаба, расписа и шредтиса, у три књиге и то 1882, 1885, 1988, 1889 и 1903. По овом закону и расписима ушрављало се у свему до 1991, када су, изве-