Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

За време Турака народ није имао никаквих Ђ. Тако је било и за време првог ои другог устанка. 1826 Јеврем Обреновић, познат са своје културне иницијативе, основао је прву Б. у Шумадији, у Шапцу. Та, је Б. имала, свега једну шповећу собу, у којој »обдржавају се болесници« и једну мању, у којој је становао доктор »хоштитатељски«. Када. је хатишерифом 1830. дозвољено Србији, између осталог, да може подизати и Ђ., подигнута је 1832 друта Б. у Градишту, а трећа у Свилајнцу. "Доцније, 1836, 'установљене су и прве војне Б., у Крагујевцу, Београду и Пожа. ревцу. 1837 помиње се пштитаљ солдачки у Савамали, у Београду. 1839 предложио је Совет Намесничеству, да се манастир Студеница. определи за место за држање »сумашедших« и да држава даје помоћ пандурима, који ће их чувати.

Подизање Ђ. у Србији ишло је врло споро све до шедесетих и шездесетих тодина прошлог века. Тада, се осетио у томе јачи покрет, који је трајао од шпри-

лике до средине осамдесетих година. У

то време подигнуте су. Б. у Књажевцу и у Чачку (1856), Дом за сумануте (1861, данашња Државна Болница у Београду на Западном Врачару), Ђ. у Горњем Милановцу (1864), Општа Државна Болница у Београду (1866, у Видинској улици), Ђ. у Неготину (1870), у Крагујевцу (1873), Ђ. у Пожаревцу (крајем седамдесетих), у Ни-

шу, Пироту и БВрањи (1878), у: Ваљеву

(1880—1882), у“ Смедереву (1882), у Прокупљу (1885), у Алексинцу (1893), у Boљевцу (1894), у 'Ћуприји (1894), у Ужицу (1900), у Београду (ново тинеколошко оде– љење 1902, ново хируршко 1909), у Ивањици, Лесковцу (1907), у Брусу (1908), у Љубовији Рашкој, СОвилајнцу (1900), У Нишу и Чачку нове (1910), у ФОврљигу ВУ у Зајечару (нова), у Лозници, Кур· шумлији (1912), у Јагодини, Џироту (нова, 1914), у Тополи. (1915. гадужоина, Кра“ ља Петра).

1972 било је у Србији 33 Ђ., 1919 радила је 41 Б., 1920—1921 49. 1992 у СОрбији 55, у Црној Гори 7. У њима је било: 5.174 кревета у Србији, 337 у Црној Гори. На. 1.000 становника, било је те тодине у Србији 1:12 кревета, у Црној Гори 1:8. У Београду је било 980 кревета, на 1.000 становника. по 8 кревета. У Србији и Црној Гори нема ниједна варош своју традску Б. Ту има и читавих окрута без болнице (Куманово, Ђијело Поље, ЂБерани). У Србији и Црној Гори је већина Ђ. смештено у старим, трошним и неподесним зградама, које не одговарају хигијенским захтевима. 3 болничком инвентару, инструментима, и Оболничким тинсталадијама, такође се оскудева. ;

У целој вемљи је 1923 било 163 Ђ., са: укупно 18.648 кревета. ;

Војних B. HMa: 17 CTaJHHX H 21 TIDHвремена. САНИТЕТСКЕ УСТАНОВЕ ·

Решењем Министарства Здравља, од '14/1 1924 Б. су разврстане у 3 реда. У 1 ред улазе: Општа Државна Б. у Београду, Б. за душевне болести у Београду, Ђ. у Новом Саду, Сарајеву, Закладна Болница у Загребу, и Б. Милосрдних Сестара у За-

. гребу, Суботици, Сплошна Ђ. у Љубљани,

Марибору, Осеку, Шибенику, Б. за Душевне Болести у Стењевцу. У П ред спадају Б.: у Окопљу, Нишу, Крагујевцу, Зајечару, Чачку, Шапцу, Ваљеву, Крушевду, Ужици, Пожаревцу, Ћуприји, Призрену, Новом Пазару, Битољу, Широту,. Горњем Милановцу, Смедереву, Цетињу, Подгорици, Охриду, Јатодини, Белој ЦрRBH, Великој Кикинди, Великом БЂечкереку, Мостару; "Тузли, ЂБрежици, ФВЗворнику, Куднији, Мурској Оуботи, Завод за Умоболне у, ЈБубљани, Новом Месту, Оловењградцу, СОтуденцу, 'Тоџолштици, Цељу, Беловару, Чаковцу. ' Карловцу, Кошривници, Митровици, Огулину, Пакрацу, Шетрињи, Сиску, Вараждину, Винковцима, Вировитици, Загребачка Кужна Градека, ЂБ. Земунска Б. милоердних · сестара, y Дубровнику и Сплиту. У II ред спадају Бо у Књажевцу, Оврљиту, Краљеву, Нетотину на Дунаву, Неготину на Вардару, Тетову, Митровици, Никшићу, Колашину, Куршумлији, Омедеревској Шаланци, Рашкој, Пријепољу, Лозници, Алексинцу, Соко Бањи, Брусу, Свилајнцу, Тополи, Врању, Лебанима, Власотинцима, Лесковny, Штипу, Прилепу, Велесу, Ивањици, Петровцу, Цариброду, Бајиној Ђашти, Бољевцу, Приштини, Прокупљу, (Сјеници, Вршцу, Новој Кањижи, Турској Кањижи, Сенти, (Оомбору, Билећу, Бихаћу, Bog. Новом, Брегу, Варешу, Вишеграду, Власеници, Гацком, Дервенти, Дрвару, Зеници, Какању, Кладњу, Кључу, Которвароши, Ливњу. Приједору, Шрњавору. Отошу., Травнику, Требињу, Фочи, Цазину, Коњицу, Кочевју, Кршком, Дечја Б. у. Љубљани, Орможу, Штују, 'Трбовљу, Храсткику. Броду, Дугој Реси, Глини, Госпићу, Великој Горици, Грачацу, Новој Градишци, 'Пожези, Прелогу, Руми и Вуковару. У Србији и Црној Гори Б. се издржавају о државном трошку. Бупет за издржавање Ђ. y Србији износио је 1914/15 2,216.000. 'Tommkw · исти буџет је био 1918/19. O државном се трошку издржавају и државне B. y Новом Саду и све белнице у Босни-Херцеговини. Ове остале Б. у земљи излржавају се из болних прихода, од помоћи својих жупанија и градова и од“ државе. Иекључиво од б01ничких прихода издржава се Б. у Орможу, у ОСловеначкој, која. је установа. једне религиозне корпорације.

У току 1922 наплаћено је у свима Ђ. од болесника болничких трошкова динара,

750.094, ослобођено је од наплате болни-

чких трошкова. на, основу закона. динара 425.396; остало је ненашлаћеног болничког трошка, динара, 2,028.450.

15 oi.