Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
·
"нова пораза,
С ту поново бити
Ку постојала. је у 0. турска. ковница
„новца.
C. је било на рђавом. гласу због својих здравствених прилика. Постоји поеловида; Не излази као куга из (О. Неколико страшних зараза забележено је више пута (1526/97, 1691, 1731, 1741, 1763, 1782, 1813—1816). Варош је често патила. и од топлагва. :
Православна. (С. општина. била. је једна, од најразвијенијих у целом народу, захваљујући "ботатству њених пртоваца. Ћурчиског еснафа и њиховом културном интересу, фазвијеном на, многим путовањима. Одржавала је везе с 'Грстом и зашалом, а поматала је манастире Студеницу, Дечане, Хиландар. ' Сарајлије“ понајтлавнији ктитори херцеговачког манастира Добрићева. Било је чак и извесног књижевног интереса. 1730 саградили су Оарајлије нову камену цркву, сада познату под именом стара. "Данашња, нова, црква припада 19 веку, а рађена је шездесотих тодина. :
Турци су померали тлавно место Босне према свом ширењу на запад. (О. је од 1582 престало бити тлавно место са везирским седиштем. У С. је често долазило до буна против централне власти (нарочито 1750. 1814, 1826). 1826. 0. се ставило на чело покрета против укидања јаничареских опака, па је истрајало у стар ву опозиције и доцније, за време. Хусеин - бета. Прадалшчевића. После XiyGemОсманлије су почели тгритреме, да О. смире на тај начин, што ће пренесено, везирско седеште. 1832 почедр је на Горици зидање сараја за пашу, али то није смирило духсве. Борбе са везирима понављале су се 1840 и 1848. То, после Омер-шашитне акције (1850/51), C. је постајало све више везирско место. Le дух њетових грађана, показао ce поново 1878,“ када je Хаџи - Лоја органивовао – борбу – против Аустријанаца и њихове војске.
За, аустриско време (1878—1918), С. се знатно развило, као тлавни трад целе
Босне и Херцеговине. Оагтрађено је мно-
то нових зграда, од којих су од велике и стварне вредности: градска општина, где су, од 1910, држане и саборске седнице, и Земаљски Мувеј, са својим драгоценим збиркама. У (О. су се стицале железничке пруге с југа, севера и истока. У граду је било врло много војске и чиневништва. Оно је у великој мери поматало страни о
Прираст становништва, за 15 година,
(1895—1910)“ био је 36:3%, и. то тотово са,
трећином нових досељеника. Нарочито је ојачао католички елеменат. Он“ је добио свога, надбисекуша, вачки манастир, са. лешим црквама, и неколико завода . часних сестара. „Развила. се била у извесној мери и индустрија,
а трговина, је знатно. ојачала. После 1918 С. је изгубило свој ранији значај и по-
су“ били |
_ 8.405 км“
: захватају велике површине.
је у сливу реке Босне,
тиче СОарајевским Пољем.
језуитски и фрање- |
ОАРАЈИВОКА ОБЛАСТ
стало је само тлавно место једне области. У историји целот света остаће (. заџамћено ради погибије Франца Фердинанда 98/5 (1914, која је дала повод за Светски Рат. PB. Ћоровић.
САРАЈЕВСКА БАНКА А. Д. Основана. је 1923. Централа Сарајево. Кашитал je 3,695.826. Фондови 132.298, улови 1,029.114, повериоци 4,184.000, тотовина. 137.439, менице 1,376.750, – дускници OT конаорциски послови: 1,669.295. Има пилану · на, Чајничу. Врши банкарске послове. Добит је 146.998' Дин. Председник је Др. Војислав Маринковић, директор. Шукрија. правите:
САРАЈЕВСКА МИТРОПОЛИЈА. B. Даоробосанска, епархија.
САРАЈЕВСКА ОБЛАСТ захвата. део средње и југоисточну Босну са. ошптим нагрбом земљишта ка северу. Граничи са областима: тузланском на северу, травничком на западу, мостарском на југу и ужичком Ha истоку. На! површини од живи 287.914 становника. Од тога броја су. 128.318 муслимани, 97.716 православни, 52.338 католици, 7.980 мој сијевци, 549 протестанти, 271 тркокатолик и 18 без конфесије. Џо народности било je 271.756 Србохрвата и 1.590 (Оловенаца, '3.596 других) Словена, 3.252 Немца, а, остатак долази на, друге мање групе. У управном потледу (О. 0. се дели на срезове: Сарајево, Високо, Вишеград, Ротатица, “ Фојница, Фоча, Чајниче и град Сарајево, а у области су ове мање шредеоне целине: Сарајевеко Поље, Jlemeница, Фојничка ДЏахија, Високо, Гласинац, Дрина, Загорје и. 'Ћујрево.
Планине Звијезда, Озрен, Романија, Јахсрина, А, Бјелашница, Је, Битовња, Враница и многе друге мање Шланинама, Романијом, · Јахорином и Трескавицом област је предвојена. Источни део је У сливу реке Дрине; торњи крај чини предеону пелињу Дрину, а доњи крај, источно од Јахорине и Романије, чини географеку и етничку целину са србијанским Отарим Влахом. Дрина, која постаје од Шиве и Таре, прима у овој области Оућеску и Прачу с леве, а Чехотину, Лим и Рвав с десне стране. Запшадна, половица О. (). која шостаје од снажног воклисекот врела иепод ИтманПланине, а одмах испод врела прима неколико“ река: Железницу и Миљацку с десне, а Зујевину с леве стране, и проУ даљем току прима још ЈЉубину, Мисочу и Отавњу с десне, а Фојницу с ЈЛепеницом с леве стране. У долинама Дрине и Босне клима. је знатно жупнија нето у осталим крајевима. (Стога су. у тим крајевима врло развијена земљорадња и воћарство, а у долини“ Дрине успева и дуван.
Планине O. O. су под великим шумама и пространим суватима. Отога, је сточар-
— 45 — .