Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

САСИН

Да би их задржали у својим земљама, —

српски су им владари давали знатне повластице. Они су имали своје посебне судове, своје нотаре и књиговође (урбаре). Штована је и њихова католичка. вера. Многа католичка средишта у нашим земљама развила су се из тих рударених и дубровачких трговачких KOJEOнија, као Фојница, Сребреница, Крешево, Олово, Јањево и др. За своја насеља (. "су имали право горосече и прихватања јавних, а, чини се и приватних, земљишта, која су искоришћавали не само за, тргове. "нето и за обрађивање. Злоушотребе у том правцу нагнале су цара Душана, да у чл. 123 свога баконика, ограничи та. права. У традовима, је саско становништво имало немачки назив, пуртар; град се звао бурт. радници валтурзи, а у рударској терминслотији одржао се кроз читав средњи век читав низ њихових речи: варк, клухта, шлат, шлакна, шарафи, рошт и т. ML. Сулејман Велими издао је лосебну наредбу, да се у мајданима врши и даље саски закон. Тај саски закон, поштован и од Турака, нашло се да одтовара. немачком рударском праву у Шемници и Кремници. Од 17 века Турци су напустили систематску експлоатацију руд-

ника, јавна безбедност је попустила, и.

стога су се СО. повукли на друге стране. Али трагова њихових насеља у нашим земљама, остало је врло много, на пр. у околини (Оребрнице и у вишеградском срезу назив (Саса (сад. са претежно муслиманским становништвом), село Сасе у студеничком срезу и код Кратова, Сасин-Поље код Плеваља, Шашка река код Мајдан Џека и т. д. Остало је много и имена; позната је на шр. дубровачка. породица Оасина. :

Литература: К. ЈЛгебек, Die Handelsstrassen und Bergwerke von Serbien und Bosnien (1879); Or. Новаковић, Рударство у Србији (Годишњица, 3); Ф. Спахо, Турски рударски закони (Гласник Земаљског Музеја, 95); Јиречек-Радонић, Историја. Срба, II, 20—22. m

B. Ћоровић.

В. Јањево. ЖКратово. Кратовско-длетовска Рударска област. Ново Брдо. Новобрдеко-Копаоничка, Рударска. област. Poгозна. 'Грепча.

САСИН БРАТОСАЉИЋ АНТУН (5Уаз51), песник (пре 1524 — после 1595, Дубровник). Из грађанске је куће. Био је писар у државној служби, 1553—1577 у Стону, где је по свој прилици започео свој књижевни рад, а наставио та до последњих година живота у Дубровнику. Писао је нешто лиреких песама (али ни једне љу'бавне ни побожне), међу којима је најлепша Мрнарица у славу дубровачких помораца. а и две доста духовите, али и прилично безобразне песме од машкарате. Окушао се је :и (у драматици јелном доста, успелом »Малахном Комедијом од

хутман,

Пира« из живота простога народа, и двема слабијим пастирским играма. Поеследње му је дело: Разбоји од Турака, сухопарна хроника у стиховима о догађајима аустро-турскога рата из 1593—1595.

Литература: Стари писци њхрватски, књ. 16; ШП. Поповић, Антун Сасин (Глас, 90). NIP

CATECHA, река у Јужној Орбији, десна, шритока Црнога Дрима. Извире на североисточној страни Јисца (1.757 м) и Мирославице (1.462 м), и као Врбјанска Река тече према југоистоку, а од железничке станице Ов. Никола углавном према, јуту и југо-југозападу, доста вијугавим током. Код Климештана (О. почне скретати све више на југозашад, и утиче у Црни Дрим 1 км јужно-југоисточно од Враништа. односно 3 км низводно и северно-северозападно од Отруге. Веће притоке (О. са десне стране су: ШПесочанска. Река. и Кучун, а са леве: Безимени Поток, који тече крај Турја, Мрамореца, (СОлатине и Издеглавља, и Голема Река (Бреsaga). Дужина (. тока је 99:8 км, а површина слива 368'5 км“.

ЈЕР.

САТНЕР ХУГОЛИН (Зав пег), свештеник (0. Ф. М., композитор (29/11 1851, Кандија. код Новог Места). Учио је тгимназију до шестог разреда у Новом Месту, последња два разреда у манастиру Костањевици, код Горице, а богословију У Костањевици и Љубљани. Постао је 1874 свештеник. Радио је као учитељ основне

школе у Новом Месту, затим као све-

штеник и вођа црквеног хора у ЈБубљани. Музику је учио код свога оца, у фрањевачкој школи, и сам по савету стручњака (Антон Хрибар, А. Ферстер, Хубад). О. има велике заслуте за добре певачке хорове и реформу црквене музике. Компоновао je 93 збирке црквених песама, ораторијум АззишрнНо, и 14 световних песама, међу њима 4 кантате, једну оперу (Тајда) и један клавирски кемад. J. M.

САТНИН, заповедник над стотином људи, у латинским изворима зенпсиз (одтовара латинском сепеиго). По пореклу свакако је то била војничка служба. децнијем развитку постао је делокруг сатника врло различит. С. су били шомећници жупана у жупанијама, а нарочето службеници у мањим градским општинама, где су им припадали полициски послови. M. E.

CAyCRAYyH-OBIIA (Southdown) је енглеска пасмина из јужног дела грофовије Зиззех. Она се одликује ванредно развијевом товношћу и ранодозрелошћу, те je карактеристични тип високо узгајене овце. у правцу ових двеју осебина. Због тшретераног узгоја (О. O. је дегенерисана, што се показује у слабој отпорности и слабој плодности. СО. 0. има вуну средњег