Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ОВЕТА ГОРА (АТОНСКА)

0. Г. био је најзад уплашио не само претежно грчку (О. Г. општинску управу, нето и саму цариградску патријаршију, те су Грци почели предузимати мере, да од"бране традиционално трчко обележје (. Г. Но и руском ширењу на С. Г. па и трчком страху, учинила је крај бољшевичка револуција у Русији. Изгубивши после тога сваку помоћ из Русије, многобројно руско монаштво на (О. Г. вашало је у беду и стало се расељавати, нарочито одласком млађих и за рад способних монаха. Данас руски монаси на, (). Г. шроводе тежак живот. i

У новије доба (од 1860) има на С. Г. опет и нешто ивирских (Ђурђијанских) монаха у ћелији Ов. Јована Богослова, својини старе ивирске лавре.

(0. Г. је и данас једно од највећих православних монашких средишта. Но данашњи њен значај нарочито је велики у научном погледу. С. Г. је данас један огроман Музеј сваковрсних православних хришћанских старина, археолошких, уметничких, архивских, књижевних и TT. /L За науку су најважнији протат у Кареји, а поред тога 20 манастира, који овако иду по рангу: 1. Лавра Ов. Атанасија. 9. Ватопед. 3. Ивирска лавра. 4. Хиландар (сви особножитељни). 5. Манастир Дионисијев или Дионисијат. 6. Кутлумуш (оба, општежитељна). 7. Шандократор. 8. Кеиропотам (оба особножитељна). 9. Зограф (општежитељни). 10. Дохијар (особножитељни). 11. Каракал (општежитељни). 19. Филотеј (особножитељни). 18. Симопетра. 14. Св. Џавле (оба општежитељна). 15. Ставроникита. (особножитељни). 16. Ксенофонтов или Кееноф. 17. Гриторијев или Пригоријат. 18. Есфигмен или Шимен. 19. Ов. ЏШантелејмон или Русик или Рушко, и 90. Кастамонит (свих пет општежитељни). Осим српског Хиландара, бугарског Зографа и руског Ов. Пантелејмона, сви су други у грчким рукама. У карејском протату се још и данас држи стара шротатска, прквица из 10 века, василика. без кубета, ваљада најстарија, трађевина на (О. 7.

Манастири (О. IT. обично изгледају као какви утврђени замкови. ПШространо двориште ограђено је свуд унаоколо 'вишеспратним здањем, чији је најстарији део махом једна или више тврдих кула (пирг), и високим дебелим зидом. Горе у здању су станови манастирских калуђера (ћелије), одељење за госте (архондарик), црквице (параклиси) и т. д. На доњем Cmpaту су. разне оставе, а под земљом је подрум. У унутрашњост манастира води испод здања широка капија, на којој се споља, а каткад и унутра, отварају и затварају тешке вратнице. У дворишту је манастирска, саборна прква, највалнији део сваког тамошњег манастира, махом лепа средњевековна, грађевина. у византиском стилу са, кубетима, затим споредније, такође старе, цркве, акоих има, стара атра–

да општежитељне трпезе (напуштена У особножитељним манастирима), покривена мермерна водосветница (фијала), костурница, пистерна ит. д. Не само протатска него и манастирске цркве, већином су пуне старог живописа, старинских икона (често у златном и сребрном окову) и свакојаких других прквених утвари. Најдрагоценије такве светиње чувају се у наречитим скривницама, протатског и манастирских вдања. :

И протат и манастири имају сваки своју, често врло богату, библиотеку старих византиских, словенских (нарочито српских) и других рукописа и старих књига, а тако исто и свој, више или мање богат, архив златопечатних повеља, BHзантиских, словенских (особито српских). турских и других, владалаца, као и друтих старих исправа. У првим деценијама прошлог века, кад су тамошњи калуђери још били наивни и неопрезни, учени путници, који су посећивали (С. Г., разнели су један део тог њеног огромног рукописког и архивског блага у разне европске библиотеке. Па ипак је тамо и до сада остало више хиљада старих рукописа, и хиљадама старих архивских споменика. Међу овима има и таквих, за које се још не зна да постоје, нарочито у архиву протата, и грчких манастира, јер тамошњи грчки калуђери крију своје архиве OJ научничких очију.

По каменитим и врлетним стазама O. |. путује се само на кириџиским и мана-

"стирским мазгама, или пешке, а. лети се, бар у приморске манастире, најлакше иде

из јелног манастира у други морем на манастирским баркама. : Литература: Д. Аврамовић, Описаније древности српских у Светој (Атонској) Пори (1847); Д. Аврамовић, Света Гоpa (1849); В. Гриторович, Кратки очерк одного путешествија в европеискују Турцију (1849): IL Успенски, Христијански Во-

'сток- Атон. Первоје путешествије (1845 ДО

1846), Второје путешествије (1858—1859 и 1861). Историја Атона. Атонскоје монашество (историја од 911 до 1861 (и историски споменици), у 11 свезака 1877—1899; У. Langlois, Le Mont Athos [1867]; H. Brockhaus, Die Kunst in den Athosklostern {1801); Ph. Meyer, Die Haupturkunden fur die Geschichte der Athoskloster (1894); H. П. Кондаков, Памјатники христијан-

скато искуства на Атоне (1902): Д. Ана-

стасијевић, Света Гора у прошлости и садашњости (Српски КкКњижевши Гласник, 18, 1907). — Каталог грчких рукописа (С. Г. манастирских библиотека. издао | је Sp. Lampros (I-IL 1895. KeM6Gpmu), CeM за лавру Св. Атанасија и. за, Ватопед, за чије су грчке рукописе скоро изашли каталози, издани од тамошњих учених грчких монаха. О. Г. архивска акта, грчка, српска и т. д. издавана су од многих научника, делимице, 5 у последњим предратним годинама био је започео руски

ДЕА