Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
СВЕТА ЦЕЦИЛИЈА |
ша. Наставу имају“ вршити вероучитељи, које Ће споразумно именовати надлежни епископ и министар Просвете и Црквених Послова. Вероучитељи ће бити плаћени :из државне касе. На основу члана, 11 у Београду ће се установити, о државном трошку, семинар за спремање младића ва. римокатоличке свештенике. Члан 12 шризнаје важност брака између католика и мешовитих бракова, закључених шред католичким свештенством по прошисима. ка толичке цркве. Брачне спорове танких оракова решаваће католички · духовни | судови, с изузетком чисто циВиИШних ОДНОС, за које су надлежни грађански судови. Чланом 16 држава признаје католичкој цркви правну личност и способност, да врши сва права, која јој као такој шрипадају по државним законима, – наиме право спицања покретне и непокретне имовине. Црквена је својина. подложна. јавним наметима, сем семинара, домова
и зграда, намењених служби божјој. Члан 19 ослобађа. свештена, лица јавне службе,
противне њиховом позиву. Последња 3 члана. (20 до 92)“ посвећена су тумачењу овог конкордата, његовом ступању на 'снагу и измени ратификација. Текст је обнародован' 3/9. 1914.
Као додатак конкордацу налази се JIHсмо од истог датума. кардинала. Мери дел Вал, којим (О. СО. признаје право ушотребе у литургији старословенског језика ст. глагољице. ЈЕ
Шрема мишљењу. неких писаца од ова. четири конкордата, трап још и данас важе al. TOB TIP. JUDJRaA HIT BalgOmmr, (TO: КОШ кордат из 1855 за Хрватску и Олавонију, конкордат из 1886 за Црну Пору и конкопдат од 1914 за. Србију; .
Почетком 1995 наша је држава повела у Риму преговоре за закључење новог конкордата за целу Краљевину СХО. Од стране наше државе преговоре је водио Др. В. Јањић, бивши министар Вера, а. од стране Ватикана. монсењери Боргонашци и
Дуче. Преговори су вођени на основу по-
„стојеће религиозне поделе (amra, je др-
жава TIOJLeJbema. Ma, G католичких црквених области: х рвалеко-елавошеку, словеначку , далматинску, босанско - херцеговачку, | ср бијанску и црногорску), само што би се
београдском ешискоталу додале Војводина,
и један део Срема. а, епископат на острву Крку био би укинут, односно придодат Сењу. Постављање владика. пришајало. би
"паши и вршило би се у сагласности са
нашом владом. Материјално поло ка толичког свештенства, био Ош оситуран од државе. Услед тешкоћа у питању увођења. глагољице у све парохије, чему се противе и неке налте владике, и у! питању. школа, преговори су прекинути у августу исте тодине и до сада нису званично (обављани. РА, | Положај католичке цркве у нашој JNDжави одређен“ је и чланом 19 Видовданског Устава. (28/6 1921), који ујемчава CJIO-
боду вере и прокламује равноправност свих вероисповести пред законом. Усвојене и признате вере могу, према Уставу. одржавати везе са својим врховним версвим поглаварима на законом регулисан начин. Верски представници не смеју употребљавати своју духовну власт у политичке сврхе. Став 5 члана 16 Устава говори о верској трпељивости, а став 7 истог члана вели, да се у нашој лржави верска настава даје по жељи (родитеља.
и старатеља.
Ма да наш Устав не признаје никакву државну веру, он ипак не заводи систем сепарације државе од цркве, него само проглашава. све вероисповести равношразним пред државом, и осигурава им материјалан положај. сразмерно њиховом бројтом. стању. :
Дипломатске односе наше државе са. O. 0. одржавају наше посланство шри Ватикану и папски нунције у Београду.
Литература: Б. Аџија, чланак у Новој Евроши (11/3 1923); Лановић, Конкорлат Југославије са Ватиканом. Ј. Христић, Антивари (Католичка. Кнциклопедија, на енглеском језику); В. Јањић, изјава у Обзору (10/8 1925). Ђ. Поповић.
СВЕТА ЦЕЦИЛИЈА, смотра. за промипање црквене глазбе. Покренута је у Загребу 1907. Са њезиним излажењем коинцидира покрет за што лепшим и бољим певањем у католичким црквама. Уз стручне чланке уносе“'се у С. Ц. и прилози
„црквених композиција. Уредници су би· ли Милан Зјалић и Вилко Новак. а од
1915 је Јанко Барле, који је подигао лист на примерну висину. Уредник музичког прилога је музичар Фрањо Дуган. Лист
· излази у свескама, сада двомесечно је-
лном. До сада, је' изашло двадесет годишњака. ЈЕСИ
СВЕТИ АНДРЕЈА, црква (у 'Шрашратни (Црна Пора, вероватно у Крајини) са гро-
бовима краљева и кнежева из шримор-
ске династије (11 век). У њој је сахрањен краљ. Војислав. Неиспитана. је. — 2. Андрејаш, црква Ha реци 'Трески (код
Скопља). Сазидао је 1369 Андреја. други
син краља Вукашина. Сачувала је првобитну архитектуру и првобитни живопис. Сада. је 'напуштена. В. П-Ћ.
СВЕТИ АНДРИЈА (СВЕТАЦ). 1. Острво на Јадранском Мору, далеко на, пучини, око 94 км западно од Виса. Лежи између 449 11" (до 44793 сев. шир. и 15" 436" до 157:46-3". ист. дуж. Гр. Острво је издуженог елиптичког облика. Дугачко је 3'7 км, широко до 15 км, и заузима површину од 4:6 кмг. (О. А. је стеновито, високо острво а пружа се“од запада-југозалтада. 1ему истоку-североистоку, од Рта Крисаче до Рта Жорбода. Састављено је од кретацејског кречњака. На њему има лепа бела мрамора, мраморасте бречије и пелагозита. Највиши висови на, О. А. ву: Бим- · бул (231 м), Стара. Славица (224 :м), Серти
—:60—: