Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
талдић, па се по њему (имао је надимак Бета) и зове Бетина спиља. . J. M-u.
СВЕТИ ЈУРАЈ, село у Хрватској, Приморско-крајишка Област, срез Сењ, од Сења 7 км к југу-јутоистоку. Лежи у дрази Јадранскота Мора, (44" 56" сев. шир.), која. је са три стране ограђена краском врлети. Има. 611 становника, општинско потлавајрство, римокатоличку жупу, пучку школу, пошту, телеграф и телефон. С. Ј. је морско купалиште и паробродска станица на, линијама: (Сушак—ПЏат и Сушпак—Обровац. Извози нешто леса из планине код Красна, одакле долази друм у (С. Ј. где се везује на приморску цесту Сењ—Карлобаг. Пред луком је оточић с туњаром. Уз обалу према Сењу има вртова, у којима расту бадеми, смокве, брескве и винова лоза. Светојурско вино вове се Драмче'вац, ваљда зато, што лоза расте међу драчем. Јужно од (О. Ј. Велебит стрмо слази у море и чини многе јаруге са понајвише стрмим и голим стенама.
У 0. Ј. нашло се предмета из преисториског (латенског) и римског доба. Римско гробље, судећи по нађеним новцима и споменицима, употребљавало се 1% век, од времена цара Клаудија (41—54) до цара Каракале (211—217). Џрипадало је насеобини Лопсици, чији се становници, Алопсои, спомињу у ШПсеудоскилакову ШЏериплу у 4 веку пре Хр. У Плинија и Што-
лемеја место се зове Лопсика, а ушће по-'
тока Теданија (у Птолемеја), по свој је прилици споменута драта Жрновница.
-У средњем веку припадао је (С. Ј. жуп(аниј)и сењеској. Онде се већ 1184 спомиње црква С. Ј., коју су, заједно са традом, даровали реду божјака или темплаpa краљ Бела Ш и сплитски надбискуп Петар. Уз цркву је био самостан, из кога, су, за време татарске најезде (1242), редовници бежали преко мора у Башку, на, отоку Крку. Из 1650 има, вест, да је самостан био пуст. Још недавно видели су се тралови тотеке црквице и комад традскога, зида. Вести 1184 и 1242 по свој се шрилици тичу по тенералу Ј. Ленковићу 1558 разореног самостана, С. Ј. у ували Абатово, близу (Сења, шокрај Нехаја, 'испод брда Трбушњажка.
Литература: Ј. Бруншмид, Археолошке белешке из Далмације и Шаноније (Вјесник Хрватскога Археолошкога Друштва, н. с. Ш, 171—179; IV, 181—184); BJ. Клаић, Грађа, за. топографију личко-крбавске жупаније у средњем веку (Вјесник Хрватскога, Археодошкота, Друштва, н. с. VI, 14); Ђ. Сабо, Средовјечни градови у Хрватској и (Олавонији (1920, 212); Д. Хирп, Хрвалско Приморје (1891, 244—245): Ј. Франчешковић, Гдје је била, опатија, ОВ. Јурјат (Богословска Смотра, 1997).
Ј. Модестит.
СВЕТИ НКЛЕМЕ, острвце на Јадранском Мору, југозападно од места Хвара, најве-
ОСВЕТИ НИКОЛА
ће од Паклених Отока. Поглавито је састављено од кретацејских кречњака, и пружа се од запада - северозапада према истоку-југоистоку. Лежи између 43" 9:27 Jo 439 10:7 сев. шир. и 16990:1“ до 16" 94-4' ист. дуж. Гр. Острво је дугачко 6 км, широко 0:27—2:0 км, а обала му је јако разуђена под утицајем морских таласа. (Са, севера и југа увлаче се дубоко у труп OG. К. многобројни заливи, од којих су важкији пристаниште Клемена, залив Торшће, Перна, Стара Палила, Заглав и БВлака. Острво је већим делом под вегетацијом. Високо је до 96 м и врло је оскудно пијаћом водом. На (О. К. живи око 20 душа. JI. B.
СВЕТИ КРИЖ ЗАЧРЕТЈЕ, село у Хр-
' ватској, област Загреб, срез Крапина; у
Заторју, у долини Крапинице: железничка, станица. на прузи Забок (7 км)—(. HR. 8.Крашина (10 км). Има, 147 становника, потлаварство општине (7.524 становника), ремокатоличку жупу, пучку школу, пошту и телеграф. На источном крају села лежи на брежуљку властеоски двор, који је 1743 припадао Кеглевићима. Доцнији његов власник, гроф Шлипенбах, продао та, је 1832 барону Јанку Враницању, чија, га, породица и сада држи. Жупска црква (спомињу је пописи 1334 и 1501) готска, је грађевина, али се временом толико променила, да се трагови тотике једва још зашажају.
Литература: 'Ђ. Сабо, Споменици котара, Крадина, и Златар. (Вјесник Хрватскота, Археолошкота Друштва, н. с. ХШ,
191 и 187). Ј. Ин, СВЕТИ КУЗМАН (И ДАМЈАН). В. ШалпМУН. СВЕТИ ЛОРАН (Гапгел, врста грожђа, увезена, из Француске. Има, је код нас само понегде, највише у Орему, где се раширила из винограда ердутскот властелинства. HO:
СВЕТИ МАРТИН. В. Пољица. СВЕТИ МАРТИН ПОЉИЧКИ. В. Пољица.
СВЕТИ МИХОВИЛ, заселак у Хрватској, Приморско - крајишка Област, срез Сењ, општина Ов. Јурај, на последњем вавоју код превале Вратника (698 м) над Сењем. Овде је црквица (О. М. и покрај ње рака, мајора Кајетана Кнежића, који се одликовао грађењем Јосифове цесте из Сења преко Вратника у Муњаву (—Огулин) и цесте из (Госпића) Св. Рока шреко Малога, Халана, (1.045 м) у Задар. Има 63 становџика. Расадник. је за пошумљивање Краса. J. M-u.
· СВЕТИ НАУМ. БВ. Наум Св.
СВЕТИ НИКОЛА. ]. Варошица у Јужној Србији, у Брегалничкој Области, у средишњем делу пространог Овчег Поља, Ha Светоникољској Pen (Азмажу), = десној притоци Брегалнице. Има 500 кућа са 9.344 '
== 85 EL