Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
неце и-матацини разних градова (Дриваст је ту имао своје дућане). Овде је роба из лађа, које су допирале довде Бојаном, претоваривана на коње (нарочито со). За. време деспота Стевана подигнути су овде
снажни бастиони за одбрану од Венедија-
наца; они су, уговором од 12/8 1423, порушени. Још у 16 веку овде су се налазила стоваришта и магацини. Манастир је осиротео када, је остао у потпуној власти Венедијанаца и запустео је. Данас се налази у рушевинама. Бојана поткопава њетове темеље и полако их ТЂуши и уништава. Средња олтарска апсида. је већ однесена, реком. : Црква у основи представља тробродну
василику, са три апсиде. Структура, зидо-
ва је од наизменичних слојева опеке и камена. На тлавној фасади налазе се, изнад улазних врата, два, висока засведена. про-
зора. При цркви је била и звонара, која.
се видела, из далека, и која, је стајала, још 1685. Сада. је без крова. На зидовима се виде два слоја фресака са српским натписима. Није! још проучена.
2. Црква у селу Џодима, 3 км северно од Хердег Новог. Не“ зна се, кад је савидана. Према архитектури могла би припадати 14 веку. Неки је приписују краљу Твртку 1. Представља тип кретообразне цркве са кубетом, округлим и споља и изнутра и изведеним на пандантифима. Има полукружну олтарску апсиду и попречни брод, који чини те основа цркве има. облик крста. Подстрешни лучни фрис иде свуда око цркве. Има на. западној: фасади отворен звоник, постављен 1769.
; : В. Петковић.
СВЕТИ СРЂ. В. Срђ.
СВЕТИ СТЕВАН. 1. Манастир Конче y области Криве Лакавице (у Брегалници). Спомиње се још 1019. Подигао га је (или обновио) велики војвода Никола СОтањевић, како изгледа, за време Душаново. Душан је потврдио права овога манастира, који је војвода Никола подигао на својој баштини. Већ је сам ктитор једним писмом био уступио Хиландару од цркве у Кончи људе, њиве и воће, а 1366 цар Урош је, по жељи свога брата, великот војводе Николе, издао хрисовуљ, којим је ову цркву, са свима селима, приложио Хиландару, У "овом манастиру је провела своје последње дане кћи деспота Ђурђа, Кантакузина. Црква. својом архитектуром подсећа Ha Јесново и цркву Св. Арханђела у Штипу. Кубе се опире на изоловане ступце. Од првобитног живописа сачувало се врло мало. Он се, као и у“ Леснову, враћа на академско схватање класичне школе. Наречито пада у очи Богородица страсти, која је обележена као Мати Божија Хиландарини. Интересантни су орнаменти на, жутом позађу, који подсећају на орнаментику 12—13. века. =. С ;
2. Манастир код Алексинца, познат под именом Липовац. Подигао та је 1399 мо-
"ница, Сви алати и занати, што их је Бог ство-
СВЕТИЦА НЕДЕЉА.
нах Герман и ту установио општежиће, а.
· Стеван и Вук, синови кнеза Лазара, при-
ложили су му имања. Није испитан.
3. Манастир Дуљево, у Боци Которској. Не зна се кад је основан. За време турске окупације био је дуто пуст. Изгледа, да. је у 17 веку радио. 1706 митрополит приморски Данил приложио му je један зборник при игуману Симеону. 1786 је оправљан.
4. Црква у селу Дријева (сада: Кастел Габела, на Неретви), за коју се вели, да) је зидана од Немањиног оца. 1694 спомиње се у Кастелу Габела једна. кула, која је подигнута на место ове цркве.
5. Црква у Новом Брду. Поуадано“ је из 14 и 15 века. 1571 при њој је писан један синаксагр. Није испитана.
6. Црква. у Мојсињу, позната под именом Стеванац. По свој прилици је из 14 века. Налази се у рушевинама.
7. Црква хиландарског метоха на Кадамарији. Не зна се време њеног постања. Џомиње се у 17 веку.
8. Црква у селу Добродолане, чији је артиминс посвећен 1564. при митрополиту Методију. :
9. Црква. у селу Малом Погтанцу (област Беловара). Спомиње се 1768.
10. Црква у селу Плавница (Црна Гора). Модерна, је. В. Петковић.
В. Бањска. Крушевац. Струмица. Морача.
СВЕТИ СТЕПАН ПАШТРОВСНКИ. БВ. Паштровићи. СВЕТИ СТЕПАН ПОД БОРОВИМА, бенедиктовски самостан у Сплиту, лево. од улаза, у градску луку, на једном полуоточићу, испод Марјана (178 м), где је сада, силитеко тробље. Самостан је сатрађен око 1000, а знаменит је, што је у њему боравио последњи Трпимировић, Степан ШП, синовац краља. Петра. Кресимира IV, sa читаве владе краља Олавца и Звонимира, пре него што је ступио на хрватски престо (1089—1090). i -J. M-u.
СВЕТИТЕЉИ. ВБ. Српски светитељи. СВЕТИТЕЉСКЕ МОШТИ. БВ. Реликвије. СВЕТИЋ МИЛОШ. В. Хаџић Јован.
СВЕТИЦА НЕДЕЉА је, према казивању нашет, народа, највећа патница и мучесва израњена и крвљу обливена.
рио, сви су у њено тело забодени, од чега, сна трпи неизрециве муке. Са свих страна виде се на њој позабадане игле, маказе, клешта, тесле, брадве, тестере и др, а то долази отуда, што разне занатлије
на њен дан, место да иду у цркву и моле
се Богу, раде и терају сваки свој занат,
па јој тако увек приправљају нове муке
и болове. Ов. Н. не указује се никада са-
ма, него увек у друштву са Богородицом. i ИВ.
ЕГО - : : . 5