Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

СВЕТИЦЕ.

СВЕТИЦЕ, село у Хрватској, Приморекокрајишка Област, орез Карловац, општина и пошта Јашково; у брежудљастом крају, што раставља Кушу од њене притоке Добре, лево од друма Карловац—Озаљ, од Озља 3 км ко југу. На Омолчеву Врху негда су стајале три капелице: Бл. Деве Марије, Ов. Маргарите и Ов. Катарине, по чему је место и названо (О. Има само 72 становника, у 20 домова, али је знатно збо0т непдалшњег самостана редовника (CB. Шавла, белих фратара, у коме су сада жушски уред и пучка школа. (Самостан је основан 1627. Шрви. приор био је познати лексикопраф Иван Белостенец, који је до 1660“ свршио традњу цркве и самостана. Самостанска Госпина црква дугачка, је, али уска, те нема никакве грађевне знаменитости. Капела Св. Антуна, шрва десно до великог олтара, била је гробница угледне породице Шубића. Џеранских. Ту. је сахрањена и последња. тоспођа. тога. р0ла Сидонија Шеранска, (—. 1718), удата грофица Делишимуновићка. У цркви је негде закопан и последњи потомак Франканана Озаљских, кнез Отеван (— 1577). Плоча, са његова гроба, одавна. шраг глаPHHX црквених врата, тако је излизана, да, се натпис готово не да. читати. И caмостану и цркви нанео је штете земљотрес 292 1699, но доцније су они обновљени и лепо напредовали, док није цар Јосиф П укинуо самостан (1786). После су ту затварали заробљене Турке.

Литература: #. Лашовеки, Овети-

це (Хрватске повјесне прађевине, JT. 15953

mo 164). Ј. Модестин.

СВЕТЛИЧИЧ. ФРАНЦ, песник (2/4 1814, Идрија — 922. 1881, Љубљана). Овршио је гимназију (1833), лицеј (1835) и богословију у Љубљани, а свештеник је постао 1839. Служио је затим 17 тодина, као капелан у Ровтама, над Врхником, у Церкници и на Врхници. 1856 постао је жупник у Сорици, 1863 у Годовичу. Од 1879 живео је као пенсионар у Раздртом и у Љубљани.

(0. је сарађивао од 1846 лирским и приповедним песмама у Новицама, па је био у шрво доба после Прешерна. најбољи њихов песник. Доцније је сарађивао и у: Оловенском Гласнику, а Јанежич је хтео да изда његове песме у Цветју из домачих ик тујих логов. У (О. лирици превлађује рефлексија, настала због личних унутар“ њих борби песника. Највише је волео. облик сонета. У ритмици, дикцији и фи гурама познаје се јак утицај Шрешерна, нарочито у литерарно-ватиричким COHeтима. Личнији је у песмама, у којима. размишља о животу и његовој пролазности, о изгубљеној младалачкој срећи и о лепоти и величанству природе. Радо се враћа у прошлост, те размишља, о исто рији Оловенаца и њихове домовине. У. приповедним песмама, служи се Q., по угледу на Уланда, средњевековним историским и романтичким мотивима у т. зв.

re 06 S

нибелунтиској 'OugleOparjCKOj) строфи (Туршки криж, Церкнишко језеро, Уклети грашчак). : : Литература: Марн, Језичних, 19, 52: Локар, Дом ин Свет (1903); Графенауер, Згодовина. новејшега словенскета, словства, 2, 165. : И. Графенауер.

СВЕТЛОСТ, илустрован месечни часопис, орган друштва за школску хитијену и народно просвећивање. Излазио је у Београду 1908—1912, moj уредништвом Др. Св. М. Марковића. У

СВЕТЉЕЊЕ. Најпростија и најстарија препала је кресање два белутка. један о други, да варнице искоче и што потпале. То и сада чине многи пастири, на пр. на. Медведнику. За практичну потребу доста се нашег света и сада служи кременом, који се пре највише увозио у северније наше земље из Дебра и Метохије, јер је љут и згодан за кресање за препалу труда. За пушке кремењаче више им се свиђао кремен са стране довожени, 000бито из Силистрије. Огњило (оцило, чак мак) увек је од каљеног челика, о који се креше кремен, а варнице хвата левом руком придржавани труд (усјека, самокрес у Црној Гори, трат у Македонији). Огњило, кремен и труд. све троје заједно, зову се кресиво, и оно се држи (у техари. (батифогу), кожној. кесици, заденутој у силав или метнуто Ha које друго место. Укресати каже се и усјекнути.

Труда, има. код нас још доста, јер стари трмови око села још нису свуда искрчени. Налази се у опште на старим дрветима, која су почела трулити (прћети) (Драгачево). Ваљаност му се рачуна овако: најбељи је церов, који се у чвору нађе. Он је црвен и може се одмах употребити, пошто се осуши, зими у соби, а лети више ватре. У средини дебла труд је прладовит и није мек. Из букова чвора труд је гриличан и жут, а у средини букве је дугачак као подвеза и 060. Он није сасвим добар. Ољуште спољну тврду, сиву кору, па средину шстуку и кувају у луту. Други се труд зове јелова губа, јер расте на деблу, гранама и по квргама старих јела. Израсте као песница, а има. их и као детиња глава. Ова губа док је млада бела. је, после буде жућкаста и смеђа, а руб јој.је црвен као цинобер. Временом отврдне. Кад се скине с дрвета, ољушти се с ње горња смеђа кожица, а. срце се на сунцу суши, где побели, па се онда дрвеним маљем излупа и носи на продају. Чим је ова губа беља и лакша, а лакше се ломи, тим је боља и чисто мирише на пшенично брашно. Од ове гљиве слаб је труд. У Шлаву и Гусињу труд се с букве зове губовина, има пепељаст клобук и тамо је цене за најбољу. Буков се труд по правилу, пошто се очисти од коре, прихваћене с дрвета, а и својих тврдих спољних слојева, ка-

КВИМ маљићем или пракљачом меко HC-