Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

на српску границу по 6 дивизија, а Бугарска, у року од 35 дана, најмање 4 дивизије. :

Према овој конвенцији, аустро-угарска, Врховна Команда. формирала“ је III ADмију од два аустро-угарска и једног немачког корпуса, Немачка ХТ Армију од 3 корпуса, а Бугарска је 29/9 наредила, општу мобилизацију своје“ војске.

„Концентрација снага, одређена за. напад на Србију, почета је одмах, и 5/10 завршена, је овако: Х1 немачка Армија (ђенерал Ралвиц: 3, 4 и 10 корпус) на

Дунаву од Базјаша до Шанчева; 1 аустро

. немачка Армија (ђенерал Кевеш: 8 и. 19 зустро-угарски и 22 немачки корпус) на Сави од Земуна до Бољевца, са, одредима, код Митровице на Сави и код Бијељине и

Вишеграда на Дрини. Обе ове Армије

снабдевене су најмодернијим средствима, за борбу, нарочито многобројном артилеријом свих калибара закључно са 49 см. Бугарска, војска имала, се концентрисати ГАрмијом (ђенерал Бојаџијев, 4 дивизија) на фронту Видин—Белограџик—Цариброд и ПО Армијом (ђенерал Тодоров, 2 пешадиске и 1 коњичка, дивизија) на фронту Ћустендил—Џумаја. За одржавање везе између ових двеју Армија постављени су

одреди код 'Грна, Клисуре и Босиљграда, |

Сва остала бугарска, војска, остала, је резервисана, за држање у шаху Румуније и "Грчке, односно за појачање 1 и Армије.

Џлан армиске трупе ђенерала Макен-

зена. био је, да изврши упад 7/9 у Op-.

бију, главном снатом са севера, преко Са ве и Дунава, :и то немачка Х1 Армија да. пређе Дунав код Смедерева, Костолца и Рама, Ш аустро-немачка, Армија да пребаци своју главну снагу преко Саве и Дунава код Београда, а један корпус да упути преко Саве код Купинова и Ђољевца да привеже за себе трупе зашадно од Колубаре: једна аустриска, дививија, да пређе Дрину код Вишеграда и оперише ка. Ужицу, а једна код Бијељине ка, Ваљеву. За бугарску војску није било ништа. предвиђено. 1 ; У Српској Врховној Команди имали су бе податци о припремама Аустро-Немапца, и Бугара. Она, је спремила, овај план: Чим Бугарска нареди мобилизацију, да се део српске војске пребаци на источни фронт, а кад Бугарска предузме концентрадију своје војске против Србије, Ma, _ српска, војска пређе ју офансиву ка (Со-

фији, разбије "бугарску војску. на том“

правцу и одбаци је што даље на. исток,

у циљу осигурања комуникације Шиш—

ОСкопље—Солун. ; иза Међутим је председник трчке владе, Ве-

ницелос, Ha основу српско: - трчког уто

вора 1913, наредио 23/9 мобилизацију грчке војске и обратио се француској # енглеској влади са молбом, да се шискрцају у Солуну. 150.000 француско-ентле| ČR војске. Савезничке владе прихватиле _ су ову молбу, и наредиле упућивање са) Гад

СВЕТСКИ РАТ

· липољског полуострва, 156: француске (Ђе-

нерал Бају) и 10 енглеске дивизије (ђенерал Механо). 28/9' француска, је влада, донела, решење, да се Источна Армија, (фенерал Сарај) упути преко Солуна, у Грчку Македонију, али су преговори O

величини те Армије продужени, а 5/10

отпочело 'је у Солуну искрцавање 156 француске и 10 енглеске дивизије.

Жад је Бугарска објавила, мобилизацију, српска војска била је груписана 'овако: Северни и западни фронт: ] Армија. (војвода Мишић, 3% дивизије) на фронту:

Осетружница—ушће Дрине—Вишеград: Од

брана, Београда, (Ђенерал Живковић, 20 батаљона, 75 топова, RW 2 ескадрона) на, фронту: Остружница—Гроцка; 1 Армија. (фенерал Јуришић, 2 дивизије и Бранитчевски одред од 12 батаљона, 44 топа. и 1 ескадрон) на фронту: Гроцка—Голубашц; Крајински одред (пуковник Димитријевић, 13 батаљона, 47 топова) на, фронту: Голубал—(Сип. Ha, расположењу Врховне

· Команде: Тимочка IH, око Сопота. Источни

фронт: Тимочка. војска. ђенерал Гојковић, 2 дивизије и Нетотински одред од 6 батаљона. и 10 топова) на фронту: ушће Тимока—Миџор; II Армија (војвода. Степановић, 3 пешадиске, 1 коњичка. дививиИја, и одреди на Тумби и Власини од 11% батаљона, 18 топова) на фронту: МипџорЏатарица. Трупе Нових (Области (Ђенерал Поповић, 44 батаљона, 78 топова) Ha, фронту према Бугарској (31 батаљон, 54 топа) од Криве Паланке—Дојрана и на фронту“ према Албанији (13 батаљона, 24 топа) дуж целе границе. :

И ако је било јасно, Да, мобилизација, бугарске војске није значила. само прелаз у оружану неутралност, као што је Бугарска, објавила, mam савезници нису Србији одобрили да, изврши план Врховне Команде и нападне Бугаре за време концентрације, наводећи, да ће се тиме изазвати Бугарска и уверавали су Српску Врховну Команду, да Бугарска He сме напасти (Србију. Стога је наређено трупама, на источном фронту, да, се држе најстрожије дефансиве и да се казни смрћу сваки, ко пређе бугарску праницу или гађа на бугарску страну. На, тај начин бугарска, је војска несметано вршила концентрацију на. српској граници. |

Међутим је 5/10 аустро-немачка, војска, на, северном фронту предувела. одлучну офансиву према плану армиске групе ђенерала, Макензена, са изузетком што је командант 19 корпуса решио, да пређе Саву 79 код, Шрогара. и Бољевца, а не код Кушинова, и што је 62 дивизија, због слабог квалитета, одустала, од. нашада, та. Вишеград и даље ка. Ужицу, већ је извршила само демонстрацију преко Дрине код Вишеграда.

5/10 тачно ју подне отпочела је артиле-

–рија 19 и 8 аустриског и 99: немачког кор-

шуса гађање према плану, и вршила. Pa, je mo ноћи. Исто тако m alprmmepnja XI не-

~ о 7. Ва o | e