Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

у |

ЏАБИЋ АЛИ-ФЕХМИ, муфтија и“ политичар (1853, Мостар — 5/8 1918, Цариград). Основне и теолошке науке свршио је у Мостару, где је 1884 именован. за муфтију за Херцеговину. Пошто се“ ставио на чело покрета за муслиманску верско-просветну аутономију Боене и Херцеговине, аустриска влада га је 1900. лишила звања. 1902 отишао је у Цариград, а земаљска влада у Сарајеву прогласила, га је неовлашћеним шисељеником и забранила му повралак у домовину. У Цахи-

траду је Џ. постао члан Великог Проесвет-.

ног Оавета, а 1903 именован је за професора арапског језика и литературе на цариградској Великој Школи, Дар-ел-фунун, и за инспектора виших школа. 1908 штампао је на турском језику брошуру против анексије Босне од стране Аустро-Утарске.

Због тога је морао напустити Велику Шко- -

лу. Поред мањих длитерарних градова у разним царипрадским листовима, тлавно дело II. je Збирка песама Мухамедових савременика и 'другова, коју је стручна критика прогласила ремек-делом учености и познавања арапског језика и арапске прошлости. То је у опште прво и једино дело ове врсте у исламској књижевности. 0. S.

ЏАМАДАН је мушки аљетак без руката, од сукна, чоје и кадиве, гајтанима, ширитом 'и везом украшен и преклапа се преко пруди. У Србији се изгубио, а носи се по Босни, Херцеговини, Црној Гори, Старој Орбији и Македонији. Н. 9.

ЏАМИ ТЕПЕ, планински врх у Јужној Србији, на граници са Бугарском, око 10 км источно од места ШПехчева. 1. Т. је у Малешким Планинама, висок је 1.801 м, то је, под вегетацијом му је само јужна падина. Око 05 км вападно од њега је други врх, висок 1.704 м. JI. B.

ЏЕЛАЛУДИН АЛИ-ПАША, | босански везир 1820—1822. Чувен је био као врло строг још док је био заповедник у Битољу. Био је послат у Босну, да уведе ред и стегне власт домаћег беговата, који је био одвише недисциплинован. Његов трежим у Босни карактерише. јачање опште безбедности m обзири према траји. 1821 на јуриш је освојио Мостар и СОребреницу, тде су локални заповедници били непокорни. Умро је у Травнику 1822, не зна се, да ли од природне смрти или отрован. 8. 7.

— 972 —

ЏЕМИЈЕТ, политичка странка, основана августа 1919. У почетку се звао Исљам Мухафазаји Хукук ШЏемијет. (Друштво за. заштиту. права муслимана). Странком је руководио. централни одбор, који се биpao Ha партиском конгресу сваке године у априлу. Председници централног 'одбора, били су: Хусни Јусуф-Агић из Пријепоља, Хасан Шукри, Рифат Куршид и Исмаил. Хаки, али се као стварни вођа сматрао Неџиб · Драга, а по његовој смрти, његов брат, Ферад Драга. Главна је тежња Џ. просветно-културни напредак муслимана у Јужној Орбији. Политички програм сличан је протраму демократске странке, према коме је и израђиван. Орган странкин био је Хак (Право), затим Хак Јоли (Пут к праву), и најпосле Муџаеде (Борба). — У изборима од 928/11 1990, Џ. је имао 8 посланика, у изборима од 18/3 1993 14, а у изборима од 8/2 1925 ниједног. У почетку 1924 Џ. се поцепао на две групе: већу, под водством Ферад Драге, и мању, под шефством Кенан Зије. Прва је била у опозицији кабинету ПашићПрибићевић, а друга је одобравала њетову – политику. На конгресу у Скопљу победила је група Ферад Драгина.

J_ JI.

ЏЕРВИНАЦ МИХАИЛО РИСТИЋ, артилерски мајор и шеф штаба комитских чета (октобра. 1854, манастир 'Ов. Аранђела, код СОврљига — 18/1 1916, Сиди Абдалах, код Ђизерте, Африка). Овршио је учитељску школу у Београду и 1880 постао је учитељ у своме родном крају. 1888 произведен је за резервног артилериског потпоручника. 1892 примљен је у активну војну службу као поручник. Један од најактивнијих учесника у мајској завери 1903, Џ. је нарочито због тога и дошао у Београд, из Књажевца, где је био са, службом, и у ноћи 29/5 он је лично убио из револвера краља Александра Обреновића ши краљицу Драгу. Одушевљен нашом четничком акцијом, II. je ушао и у тај посао, и 1906 био је шеф штаба комитоких чета, на коме га је шоложају заменио војвода Бук. II. je GMO активан борац у ратовима 1885, 1912 и 1913, а 1914 и 1915 био је управник убојног слагалишта вардатрске дивизије. За време повлачења, крајем 1915, добио је задатак, да оправи друм ЈЉеш—Оан 'Boвани, где је шрозебао и разболео се. Ева-