Народна милиција

(0)

О ПРЕЦИЗНОМ ГАЂАЊУ ВОЈНИЧКОМ ПУШКОМ

ВАЖНОСТ ГАЂАЊА

Ко је гледао филм »Одбрана Лењинграда,« он је поред дивљења храбрим лењинградским борцима, имао прилике да се на моменте разведри и пријатно осећа. Наиме, с једне стране нападају Немци, али како који фриц подигне своју грабежљиву њушку, одмах је забада у снег да је више никад не би подигао, јер на другој страни чекају снајпери Совјетске армије, Како кога Штвабу за увек опросте од фирера и фатерланда, они то заревом црте на парчету хартије, мирно убележавају. Посматрајући прецизне поготке ових храбрих бораца, ми смо се пријатно осећали, а шта би тек било да смо ми били на њиховом месту.

Одличних стрелаца било је и у нашим партизанским одредима и Народноослободилачкој војсци, Наш познати стрелац Немања Марковић, приликом Једне борбе, из обичне војничке пушке, са осам метака убио је осам Немаца, сличних примера у току борбе било је доста.

Помињући ове случајеве, није нам био циљ да укажемо на то, како ту и тамо има добрих стрелаца, напротив, хтели смо баш да нагласимо да добри стрелци нису ретке појаве, њих има свака, армија — савезничка, и непријатељска, а највише она која има најбољу војничку обуку, као што је Совјетска армија. Добар «трелац се не рађа, већ се то постаје вежбом и изучавањем предмета: наставе гађања. у

Од свих војничких предмета настава тађања je најважнији предмет. Коначан циљ борбе и рата јесте уништење непријатеља, а непријатељ се улиштава углавном ватром из ватреног оружја. Онај ко не зна гађати не може уништавати непријатеља, а то значи не може постићи ни победу над њим, Према томе, свака војна јединица у којој није потпуно и добро изведена обука у гађању, унапред је осуђена за неуспех у борби са непријатељем.

Настава гађања дели се на два дела. Обука која се врши на школском стрелишту са одређеним метама и тачно измереним одстојањем, зове се школско гађање. Обука која се врши ван школског стрелишта на отвореном терену где сваки појединац мора да сам уочава мету, оцењује одстојање и са одређеним бројем метака уништава уочену мету, вове се бојно гађање.

Школско гађање врши се у току обуке, пошто борци стекну потребне појмове из описа пушке и теорије гађања. Ова гађања имају веома велики значај, како за борце, тако и за старешине. За старешине су од значаја, зато, што они на њима проверавају колики су успех постигли у претходној обуци и увиђају шта још треба учинити да се недостаци и пропусти отклоне. За борце су важна, зато, што они на њима стичу поверење у себе и своје оружје и што практично увиђају да теоријска знања, која је на њих преносио њихов старешина, нису празне речи, него да онај ко их је добро научио заиста може имати успеха у гађању.

Бојна гађања, се изводе на крају обуке, односно на крају једног периода обуке. Ова ву гађања важнија од школских, јер се на школским гађањима још увек учи и ко није испунио услове, учиће и даље и тако ће се поправити. Бојна гађања престављају врхунац, војничке обуке — испит бораца, јединице и старешине. Ко на њима, падне, пао је из војне обуке. Бојна гађања деле

10

|

Мајор Владимир Ромчевић

се на јединачна, одељенска и водна. гађања. На овим гађањима борац и јединица, стављају се у ратну ситуацију и у њима се не огледа само, успех у гађању већ и тактичко решавање постојеће ситуације.

Дакле и школском и бојном гађању задатак је да се сви борци оспособе да прецизном ватром из свога ватреног оружја пушака, непријатељу наносе највећи могући проценат губитака. Какву би корист имала заједница од оних бораца, који не умеју да погоде циљ, којима пушка уствари служи место мотке; Јасно је, да ту о некој користи не може бити ни говора, већ само о штети. Такви борци бадава троше муницију, а поред тога својим рђавим гађањем храбре непријатеља, О обвиром, да је основно наоружање у Народној милицији пешадијско, То се из свега до сада изложеног, јасно може закључити колику важност треба придавати обуци гађања војничком пушком.

ОСОБИНЕ И УПОТРЕБА ПУШКЕ

Основно оружје борца којим је наоружан највећи број бораца јесте пушка.

Она се може употребити као хладно и као ватрено оружје. Као ватрено оружје пушка се употребљава појединачно већ са одстојања од 400 м, а ускупно — оделењем — може се употребити и са одстојања од 600—800 м. Даљина са које ће се отворити ватра из пушке зависи од земљишта и циљева које нам нуди непријатељ. Тежња је — у нападу — да се ватра отвори што касније, те ће се према томе и пушка употребити доцније. У одбрани — даљина на коју ће се отворити ватра, зависи од вемљишта и задатака. Ово значи, ако је земљиште голо — прегледно, на, већој даљини ћемо уочити непријатеља, он ће бити без заклона па ћемо моћи отворити ватру на већој даљини. Од задатака значи: ако нам је циљ добити време ватра ће се отворити на већу даљину јер потребно време морамо стварати, не само борбом него и простором који непријатељ мора прећи до лас.

Ако је циљ одржати положај, уништити непријатеља онда се ватра отвара доцније — непријатељ се припушта ближе.

Као хладно оружје пушка се употребљава у заједници са ножем, у борби прса у прса, тј. при извршењу јуриша.

Пушком се могу тући: ниски циљеви = непријатељски борци; тенкови на одстојању од 200 м. а гађају се кроз прорезе; авиони кад нису даље од 500 м. Све циљеве сем авиона могу гађати појединци — сваки борац за себе; авиони се не смеју

гађати појединачно — једном пушком него се гађају оделењем — плотунском паљбом,

ВРСТА ВАТРЕ И ЊЕНА ПРИМЕНА

Из пушке се може гађати јединачном паљбом и плотунском паљбом. Сама јединачна паљба може бити лагана и брза. Латана јединачна, је кад борац не испали више од 10 метака за минут.

Плотунска паљба је она паљба када јединица — оделење, вод, чета, окидају пушку једновремено по команди старешине.

Ватра отворена јединачном паљбом је најтачнија и утрошак муниције најмањи. Јединачна. лагана паљба примењује се редовно — увек. Јединачна брза паљба, изискује већи утрошак муниције, ватра је мање тачна те се употребљава изузетно тј.

у припреми или одбијању јуриша, у одбијању непријатељске коњице, у уништавању изненадних циљева, итд.

Код јединачне брзе паљбе већи број избачених метака не би смео ићи на штету тачности у погађању јер брзина у гађању не постиже се мање тачним нишањењем него бржим извршавањем припремних радњи тј. бржим пуњењем, пражњењем Nn изношењем на нишан. Плотунска паљба примењује се: кад нам непријатељ на већем одстојању показује веће циљеве које не треба пропустити, а које због велике дањине не можемо гађати јединачном паљбом; кад иввесан циљ желимо обасути изненадном — уништавајућом ватром са малог одстојања — на пр. отварање ватре из заседе; када желимо вратити дисциплину у својој јединици и у извршењу јуриша — тј. у покрету од јуришног положаја до упада у непријатељске ровове.

КОМАНДЕ ЗА ОТВАРАЊЕ И ПРЕКИД ВАТРЕ

Команда за отварање ватре јединачном паљбом гласи: »Право (косо десно, косо лево) у непријатељски стрељачки строј, 400 M. са три метка, почињи!« На команду »право« борци управљају поглед у правцу циља; на команду »400« намештају задњи нишан. Јединачна паљба може бити са ограниченим и са неограниченим бројем метака. Старешина који командује мора нагласити коју врсту ватре жели отворити. Ако жели отворити ватру јединачном паљбом са ограниченим бројем меTaka старешина командује: »јЈединачном паљбом, право (косо десно, косо лево) у непријатељски стрељачки строј, 400 са 3 метка, почињи!«

На ову команду поступак борца. је следећи: на команду »право« борци узимају пушку на готове, управљају поглед у означену страну (у циљ) на команду »400« подижу гајку на 400, на команду »са три метка« борци одвајају 3 метка и пуне пушку; а на команду »почињи« отварају ватру кад који нанишани. После испаљена, 3 метка борци прекидају ватру без комалде. Ако старешина жели отворити ватру јединачном паљбом неограничавајући број метака командује: »Јединачном паљбом, право (косо десно, косо лево) у (на пр.) непријатељски митраљез, 400, почињи!« На ову команду поступак борца је исти као и код јединачне паљбе са ограничеHMM бројем метака с том разликом што борци не прекидају паљбу сами по својој иницијативи, већ кад командује старешина »прекини паљбу«.

Команда и поступак за отварање јединачне брзе паљбе је исти као и: код јединачне, лагане паљбе. Џлотунска паљба отвара се по команди старешине. Команда гласи, на пр.: »Право, у колону плотуном, 5 у појас, оделење пали!«

На ову команду поступак је следећи: на команду »право« — борац управља поглед у циљ, на команду »плотуном« узима став готове и пуне пушку (ако није била пуна, ако је била пуна откочи је); на команду »у појас« уочава нишанску тачку, на команду »оделење« износи. пушку на нишан и нишани у циљ, на команду »пали« опаљују метак,

После испаљеног метка борци враћају пушку у став готове, пуне је и чекају команду. Ако старешина жели продужити