Народна милиција

опружена низ тело. Стрелчево око је да леко од кундака ва једну судланицу. Пре него што борац почне нишанити треба га упутити: кад је положио пушку на џакчић да стане иза ње.и са обадва ока да погледа није ли пушка искренута у десну или леву страну. Ово ће најпре видети на поткову кундака, на проширеном делу преклапача или на дрвеној облоги између задњег нишана и сандука, Кад је проконтролисао положај пушке борад приступа нишањењу. Кад (борац нанишани стаје »мирно« иза пушке и рапортира: на пр. Борац Јовић нанишанио. Наставник прилази проконтролише нишањење, указује на учињену грешку, помера пушку и наређује борцу да поново нишани. Ако је борац добро нанишаннио наставник опет помера пушку и захтева поново нишањење _ да би се уверио да борац није случајно нанишанио него да заиста, зна нишанити. Ga борцима који заврше обуку у нишањењу и који су научили нишанити прелази се на сједињено вежбање. За ову обуку потребан је нишански сто и нишанска тачка која, се поставља опет па 10—15 корака. Ако нема нишанског стола узме се обичан трпезариски сто и столица па се на сто стави клупа (на страну — на нож) који служи као наслон. за пушку уместо виљушке. Наставник седне за сто. Узима пушку и нишанећи једновремено и окида. Борцу који је десно од наставника нареди да свој кажипрст стави преко наставниковог кажишрста који је на обарачи. Наставник повлачи за обарачу, а борац прати његов кажипрст својим кажипрстом не одвајајући га од наставниковог тако да може осетити како наставник повлачи обарачу. Повлачећи за обарачу наставник објашњава борцу да се обарача мора повући и пушка окинути, тако, да се не помери нишанска линија. Када је ово поновљено неколико пута и када је борац схватио онда се мења, улога. Борац увима пушку и окида стављајући свој прет на обарачу, а наставник стојећи десно од борца ставља свој кажипрет на кажипрст борца и уверава се да ли је борац правилно окинуо.

Упоредо уз обуку у сједињеним вежба-

ма изводи се и вежбање нервног система. То значи има бораца који при окидању и правне пушке трепћу оком, а други опет трепћу при окидању маневарског или 6ојевог метка. __ Да би се борци одучили од трептања, оком ради се овако: да се борцу пушка напуњена егзерцирном муницијом. Нареди му се да држи напред пушку у висини стомака и да је запиње и окида гледајући у циљ не нишанећи. Запињући и окидајући борац постепено издиже пушку док је поново не донесе у став за нишањење, а тада опет нишани и окида трудећи се да не трепне оком. Ово се понавља док се борац не одвикне од трептања. Када је постигнут успех у окидању са егзерцирном муницијом. Наставник кријући од борца, напуни пушку измешаном муницијом па је даде борцу да нишани и окида не гледајући у пушку приликом запињања пушке. Борац гађа трудећи се да нетрепне. Ова се вежба понови неколико пута и после прилично кратког времена постигне се' успех.

Да би наставник могао правилно контролисати лишањење и нишанску линију борца у моменту окидања, потребно 'је да има ортоскоп или китову суаву. Ортоскоп се постави на главу сандука или између главе сандука и задњег нишана. Наставник стоји лицем окренут борцу с десне стране борца и гледајући у ортоскоп види је ли правилно нанишањено и да ли се померила _нишанска линија у моменту опаљења метка — окидања. _

Да би се борцу „на очигледан начин показале његове грешке у нишањењу може се изводити обука и у троугластом нишањењу. За ову обуку потребно је спремити следеће: троножац и џакчић са песком,

12

нишанско огледало, лопатицу са дршком и вашиљену оловку и хартију.

Обука се изводи овако: нишанско огледало се отвори — стави под угао од око 30—40 степени; хартија се причврсти на огледало троножца; лопатица (Roja у ствари претставља нишанску тачку) стави се на хартију — која мора бити причвршћена ексерчићима — патентима. Други борац који нишани са троношца нанишани у лопатицу. Кад је напишанио наређује борHy код огледала да кроз рупицу на. лолатици обележи тачку, па недирајући пушку престаје нишанити. Борац код огледала, кад је забележио тачку помери лопатицу. Сада борац код троношца поново нишани али не дира пушку него нишанећи преко нишана наређује борцу код огледала да помери нишанску тачку по његовим, командама све док је не дотера на ону тачку где је први пут била.

Када је лопатица дотерана Ha место где је први пут била, борац са троношца опет наређује борцу код огледала да бележи тачку, а он престаје нишанити но не дира пушку, Борац код огледала поново обележи тачку па опет помери лопатицу. Исти посао понови се и по трећи пут и кад би борац идеално једнообразно нишанио добио би на хартији само једну тачку. Најчешћи је случај да се добије мали тро-

угао. Ако је овај троугао развучен у ви-_

сину знак је да борац не равна мушицу са зарезом задњег нишана већ је мушица изнад или испод зареза. -

Ако је троугао развучен у страну — а често су све три тачке у једној хоризонталној линији, онда је знак да борац добро нишани по висини, али да приљубљује мушицу десно или лево. Са борцима код којих је троугао велик мора се поновити обука у нишањењу.

Да би борци касније лакше гађали на стварна одстојања треба им дати могућност да се навикну на нишањење на стварним одстојањима. Ради овога се лоставе разне мете на одстојања, 100, 200, 300, 400 и то борци нишане у њих гађајући маневарском муницијом,

Све ове врсте обуке у нишањењу не изводе се свака за себе него се обука изводи упоредо. То значи ово: борци се поделе на групе према успеху у настави гађања, па једни раде обуку у нишањењу, једни троугласто нишањење, једни сједињена вежбања.

ОЦЕНА ОДСТОЈАЊА

Саставни део обуке у гађању јесте и обука у изналажењу одстојања. Овом делу обуке треба посветити више пажње јер тачно, односно погрешно изнађено одстојање у највећој мери утиче па тачност наше ватре.

Одстојање се може изнаћи Ha три основна начина и то: 1) преношења запамћене основице; 2) помоћу изгледа предмета и циљева па земљишту на, разним одстојањима и 3) мерењем.

Помоћу _запамћене основице одстојање се изналази овако: запамти се једна дужина која је борцима често пред очима на пр. дужина касарне па кад се изађе на земљиште борци оцењују одстојање до датог циља према дужини своје касарне — у мислима рачунају колико би касарни стојањима и 3) мерењем,

Помоћу изгледа разне вежбе се изводе овако: На равном земљишту дужине око 600 м. поставе се мете или борци једнаки растом, на разна одстојања. 100, 200, 300, 400, 500 и 600 м. па са стајне тачке посматрају и гледа се шта се види на борцу на одстојању од 200 и 300 м. итд. Ово се мора понављати, увежбавати, а сваки пошто сви не виде једнако, мора имати уза се свој бележник у коме бележи како њему изгледа борац на пример 400 м. итд.

Одстојање мерењем добија се: ако од себе до циља измеримо одетојање (метром или конопцем) корацима или помоћу рагз-

Дрво искоришћено као заклон и наслон за

пушку

них справа — даљиномера. Ако меримо кораком, онда кораке треба претворити у метре, а то се ради кад орој корака — од нас до циља — помножимо са 3 па резултат поделио са 4, на пр. од нас до циља има 183 корака; 133%3 = 399, 399: 4 == 99 тј. 183 корака равно је 99 метара. За изналажење одстојања помоћу угловних вредности борац треба да има реглету или лењирић са поделом на милиметре. Лењирић је везан на канал дужине о метра, одстојање се изналази по формули Д— = 1000

Д __ значи даљина у километрима х (висина у метрима оног предмета до ког меримо одстојање на пр. куће, дрвета итд. а који се налази у близини циља. 1000 је сталан број који се множи. »у« је број хиљадитих прочитити на роглети односно

Нишањење у ставу клечећем