Народна милиција

12 МАЏКЕ ===

Феудализам

Феудални поредак се је подигао на рушевинама робовласничке државе и његова владавина обухвата па западу период од V-or no ХМШ-ог века, док су се на истоку Европе његови трагови одржали до скоро. Још у оквиру робовласничке Римске Имлерије створени су зачеци феудалних односа, Услед престанка притицања робова, слободни сељаци (колони), претварани су у кметове земља се је могла продавати са кметовима Колони су били дужни, морали су, да обрађују земљу поседника да граде мостове и путеве и да испуњавају многе друге обавезе. Занатлије нису смеле прелазити из предузећа у предузеће, нити мењати свој занат, а занатлијама поједињих грана, као на пример онима који су правили оружје, утискивали су на видним деловима тела нарочите знаке преко којих би их лако препознали и ухватили у случају бекства. Све ове мере имале су за циљ претварање занатлија у кметове, што је имало за последицу опадање производних снага. Замрла је индустрија, а са њом и трговина, нестало је тржишта и земљорадња је остала као скоро искључива привредна грана. ·

У таквим условима варварска племена су освојила Римску Империју. Та племена организована на војнички начин сама су у то време преживљавала процес распадања првобитне заједнице, а ова освајаља су тај процес још више убрзала; тако се је војсковођа, претворио у претставника племена, To је још више допринело јачању његове моћи, и тако је установа војсковође претворена у установу краљевства. На подручју Римске Империје створее је велики број државица. Војна организација германских и других варварских племена која су саузела Римску Империју омогућила им је, заправо олакшала да усвоје феудалне односе који су се већ ту развијали. Племена, су. приграбила и међусобно својим члановима поделила око две трећине освојене земље, трећи део освојене земље у почетку је остајао као заједничка својина племена, али су ту земљу касније приграбили краљеви и давали је својој пратњи и приврженим људима. Енгелс каже: »Тако је створен темељ новога племства, на рачун народа«.

Краљевска власт је у почетку била слаба. јер је сваки крупни поседник имао своју војску, и настојао да се учини што више не-

зависним од краља и тежио да приграби суседне земље, Тако, | кроз читаву епоху владавине феудализма, имамо сталне ратове и међусобне сукобе изуеђу појединих држава и појединих феудалаца унутар једне те исте државе. У тим сукобима и ратовима највише су страдали слободни сељаци; феудалци су их пљачкали и одузимали земљу, слаба краљевска власт их није могла заштитити и они су били принуђени да траже заштите од крупнијих феудалаца и цркве. Добијајући ту заштиту они су се одрицали земље и долазили у личну зависност својих покровитеља. То. је била цена те

заштите. Тако је на крају УШ и на почетку 1Х века слободно сељаштво било потпуно упропашћено. Сељаци су не само изгубили земљу пего и личпу слободу — претворили се у кметове.

Цркве, и манастири претворили су се у великопоседнике, а пстовремено у моћан идеолошки и политички фактор, тако да су феудални господари тежили да освоје наклоност цркве и њену подршку. Да би то постигли, многи. краљеви и крупни феудалци поклањали су цркви вслике поседе. Тако се црква претворила у моћну не само идеолошку, него и политичку и економску силу. Овако се развијао феудализам на западу.

Процес феудализације у Русији одвијао се је касније то јест од 1Х до ХЕ века. У Русији је дотада земља била својина сељачких пољопривредних општина које су сачињавали скупови од по неколико великих патријархалних породица од педесет и више чланова. Начин обраде земље био је на ниском ступњу. Русија је у почетку била скуп многобројних државица, тј. самосталних кнежевина M као таква се одржава чак до ХМ века. И у Русији, као н свакој феудалној држави, вођени су непрестани ратови“ између појединих кнежева у којима је нарочито тешко страдало сељаштво. Шљачке сељака, глобе и разне друге лажбине присилили су сељаке

да траже заштиту код својих моћних господара; бојара. спахија и

манастира који су им за ту заштиту, као и на западу, одувимали земљу и претварали их у кметове. Тако далеко се је било отишло у пљачкању и отимању земље од сељака да је у великом броју кнежевина старе Русије у ХМ веку у рукама бојара, спахија. и манастира, било од 60—95 процената целокупне територије кнежевине. Но и мимо тога све до средине ХУ века сељаци нису били привезани за земљу, могли су прелазити од једнога спахије друтоме. Тада је донет закон по коме је ова слобода ограничена, наиме могли су прелазити у јесен или у почетку пролећа, тј. на почетку и крају радне сезоне, Касније им је и то право одузето и они су потпуно привезани за земљу и претворили се у кметове.

· Док је робовласничком друштвеном поретку основу продукционих односа чинила својина робовласника над средствима за производњи и над произвађачем — робом, у феудалном поретку тај је основ нешто друкчији. Тај је основ пуна својина феудалца па средствима за производњу и непотпуна својина над произвођачем — кметом, кога не може убити, али га може купити, продати, поклонити итд. Овде, опет за разлику од онога што се је имало у робовласничком поретку, поред својине феудалнот господара постоји индивидуална својина сељака и занатлија над оруђима за производну (алаткама) и Ha своје приватно тавдинство које се обрађује личним радом власника и његове породице. Ово кметско газдинство чинило је саставни део феудалног начина производње. Основно средство основне прогзводње у феудализму била је земља и она је била својина феудалног господара и делила се на два дела: на спахијску и сељачку. На спахијској земљи налазио се дворац феудалца са потребним зградама за осигурање, послугу и друго, а недалеко од дворца налазило се имање које је феудални господар давао на искоришћавање сељацима.

Додељујући сељацима — кметовима део земље који су сами обрађивали, феудални господари су бригу о радној снази препустили кметовима. Сељаци су је сами могли репродуковати. У робовласничком поретку робу је изуветно дозвољавано да се жени, да има своју породицу. У феудалном поретку кмет се може женити, али и то феудални господар користи да прикаже своју свемоћ и власт над својим кметовима. Девојка приликом удаје морала је добити одобрење феудалног господара који је имао пад њом »право прве ноћи«, тј. могао је њу задржати за себе прву брачну ноћ, Поред овог срамотног и понижавајућег права феудални господари имали су и друга права, као »право мртве руке« које се је састојало у томе да је он могао наследити део поседа умрлог кмета итд. Што се пак тиче обраде земље кмету је било тачно одређено колико и када има да ради на спахијској земљи, а када пак на својој. Сам тај моменат што је морао да ради на спахијској земљи утицао је на слаб квалитет рада, тако да на спахијским имањима одлучујућу улогу у малтретирању и израбљивању кметова су имали управници спахијских поседа, који су недисциплиноване кметове могли телесно казнити (батинање), глобити итд.

У почетку феудалног поретка овакав начин експлоатације бпо је једини у пољопривреди, но услед слабе продуктивности оваквог рада кмет је постепено ослобађан ове форме експлоатације, наиме њему је" феудални господар давао део своје земље на обрађивање, а зато он је феудалном господару морао давати одређену количину производа која је понекад достизала висину свих производа које је кмет добио од свог рада — то се је називало оброком, а касније тај оброк у натури, услед пораста производње и развитка заната пи трговине, замењен је новчаним давањем — дација. Но и тада кмет је био обавезан да одређен број дана у години ради за свог спахију, на путевима или где то овом треба — то је остатак га.

Још у времену кулука као једине форме експлоатације 'постојала је имовинска неједнакост између кметова која је долазила из индивидуалне својине кмета на оруђа за производњу. Они који су имали боља оруђа и више радника у породици природно да су били у повољнијем економском положају. Ова имовинска неједна-