Народна милиција

На територији Среза јабланичког налазила су се дуже времена 2 окорела бандита. Дана 25 априла 1948 године Марковић Владимир командир станице успео је да уђе у траг тим бандитима и одмах је почео да их гони. Пошто. је приметио да ће му бандити побећи узео је у селу од једног сељака коња и наставио гоњење. Када им се приближио на 100 корака отворио је на бандите ватру који су такође одговорили ватром. Но Марковић се није дао збунити већ је и даље неустрашиво ишао за њима, све док их није натерао на заседу Народне милиције, која их је уз његову помоћ ликвидирала. За показану храброст и самоиницијативу као и успех похваљени су и новчано награђени милиционари Марковић Владимир и Младеновић Живко, док су милиционари Радовић Вукоје, Нешић Михајло и Весковић Драгутин похваљени. Поред тога друг Марковић Владимир је предложен за подофицирски чин.

Пример брзе и успешне истраге као и храбрости показао је милиционар Мехмедовски Мехмед, на служби при Управи Народне милиције у Панчеву. Он је добио наређење од својих руководилаца да изврши увиђај једне провалне крађе. По извршеном увиђају он је установио да су покрадене ствари у вредности од 120.000 динара. Оштећени није сумњао у никога. Мехмедовски је осумњичио једно лице и пошао у његов стан у намери да изврши претрес стана. Провалник није хтео да отвори врата па их је морао Мехмедовски силом отворити. Видећи да је откривен провалник је уперио пиштољ на Мехмедовског, кога то није збунило већ је једним вештим скоком: успео да провалника разоружа и лиши слободе. У другом оделењу стана он је пронашао још једно сумњиво лице за кога је претпостављао да је било саучесник у провали. Обојицу провалника је уз помоћ једног станара везао и спровео у своју станицу.

За савесно и успешно вршење службе милиционар Мехмедовски Мехмед је похваљен и новчано награђен.

Милиционар Стојановић Живадин на служби при Управи Народне милиције у Светозареву истакао се у откривању и хватању шпекуланата. Он је будно пратио рад једног лекара и два трговца, који су били повезани у свом шпекулантском раду и о томе редовно обавештавао Управу Народне милиције, која их је похапсила и предала Народном суду где су добили заслужену казну. |

За савестан рад друг Стојановић је похваљен.

Возни парк Ватрогасне Народне милиције у Загребу после ослобођења затечен је ослабљен и у таквом саставу који ни изблиза није могао одговарати захтјевима и потребама модерног ватрогаства. Извјестан дио возног парка је за вријеме окупације уништен или доведен у неисправно стање, тако да није био уопће за употребу.

По ослобођењу се пред органе Ватрогасне Народне милиције поставио проблем обнове и попуне возног парка, пошто се без рјешења тога питања није могла ни замислити успјешна интервенција код пожара или других, елементарних непогода. Руководећи се начелима да само добро извјежбана и политички свјесна јединица, снабдјевена модерном техником и упозната последњим тековинама ватрогасне технике и тактике може имати успјеха код гашења пожара и штету свести на минимум —- начињен је план обнове возног парка Ватрогасне Народне милиције. Код састављања плана водило се рачуна о фактичким потребама и о финансиским могућностима, План је 1946 године у јесен изнет на дискусију пред радни колектив Ватрогасне Народне милиције, те након свестране дискусије у цијелости прихваћен, Материјална база за његово остварење су били разбацани и половни дијелови аута поред цесте, који су остали после рата у шанчевима.

Радни колектив Ватрогасне Народне милиције је развио снажно другарско такмичење. Такмичио се сваки са сваким. И успјех није изостао. Након вишемјесечног напорног рада и залагања како цијелог радног колектива тако и сваког његовог члана у поворци на 1 мај 1947 године у Загребу дефиловали су нови изграђени ватрогасни стројеви. Радни колектив је извојевао прву велику побједу. Но он није на томе стао. Радило се и даље. На основу властитих нацрта ударничким радом изграђени су, из старог железа и стављени у погон слиједећи слројеви:

1. Ватрогасни строј са мотором Кбскпег од око 90 Ке са на крају строја углављеном пумпом капацитета 9500/80 1/мин. и предмјешалицом за пјену. Строј је потпуно затворен са кабином за посаду од 10 људи. Врло је модеран, богато опремљен и оспособљен за 1 кола Г ватрогаског вода.

2. Специјални ватрогасни строј за хемијско гашење са Хеншел мотором од 130 Кс. Рад строја је полу-аутоматизиран, а са свима операцијама за стварање пјене управља један човјек. Строј служи за гашење пожара у индустријама, погонима и складиштима, гдје се због специјалних увјета не може употребити вода. Строј имаде испред мотора уграђену пумпу капацитета 2000/80 мин. са уграђеном предмјешалицом, Строј располаже са резервоаром од 2500 литара воде и 300 литара екстракта за зрачну пјену. Са једним пуњењем резервоара строј може да избаци око 300.000 литара зрачне пјене. Осим уређаја за пјену строј имаде специјални уређај за гашење са СО, (угљен диоксидом). Строј може да ради са два млаза СО, на удаљености од око 60 метара од строја. На приколици, која је прикључена строју налази се једна батерија од 5 боца (свака 25 кгр. СО,) са две млазнице и армираним цијевима од 25 до 50 метара која служи за акције гашења на таковим мјестима, која нису приступачна строју с обзиром на његову тежину и величину, те ограничену дужину цијеви од СО, (угљен диоксида) батерије на строју до гаришта.

3. Као помоћни строј П ватрогасног вода изграђена је ауто-цистерна са Хеншел мотором од 130 Кс. Резервоар има садржину од 5.000 литара воде. Испред мотора