Народна милиција

Ja kažem dan

Upućeno novinaru klevetniku »Sad oni kažu da im Sovjetski Šavez leži na srcu, no to je samo šuplja demagogija«... Praški: dopisn:k lista »Unita«, ali to i još više »Imanite« i drugi.

Kad kažem — volim je više od svega,

više od hljeba, od sebe sama, od vida,

iu zemlju sovjetsku široku, zastavu vijornu Lenjina — govori srce ı mnome 8đovori vjera

i kad je sloboda, i kad su bile žice;

kažem li: zažudim smijeh smirenih njenih daljina to nije laž ni riječ licemjera

ko ti što kažeš i blatom prljaš mi lice!

Ja nijesam — znaš li — lagao ni u dane imurne

kad su sovjetskom stepom harale divlje trupe,

gradove žegle ognjem kvislinške divizije;

nijesam lagao i klik moj: »S tobom smo, druže Staljine, s tobom smo, do krvi tvoji, Rusijo, zemljo Sovjeta;

za tvoje i naše sunce svud će krv da procvjeta!« —- to nijesu bile riječi gole i laži tupe!

Kazaće sela naša, drumovi tvrdi i gore,

da li sam lagao — nek mrtvi fašisti progovore, vojnike- satelite pitaj s poprišta što su pobjegli bez srama noseći Slavu: iz vatre,

dajući vatru petama! .

Kad kažem: socijalizam gradimo da kroz sve pore probije, da je sve naše što cvjeta, što raste, šlo se gradi,

naš je dan svaki, i dah fabrike, i pruče, i luke,

i norma svaka, i zanos u brigadi,

kad kažem —- socijalizam će i kod nas da na sve pore probije, onda je tako, i nikako nije drukčije!

Ja kažem dan, i sunce na istoku, i Partija, i Tito, a ti mi zboriš da dan je noć i tama!

Gaziš po krvi hrabrih, po svemu što je bilo,

i gaziš po srcu, i Saziš po suzama!

Klevetu siplješ iz svož novinskog sita

i tvoja kleveta raste i od lista do lista skita, zoveš u pomoć »Figaro« i kumiš sve buržuje

-— »drugovi, nek se čuje:

Titovi ljudi izdajom, bože, brode,

pakoste zemlji slobode!«

Kad kažem — volim je više od svega, od sebe sama, od vida, ti zlobno lažeš: to trik je za zapadne račune !

Al vide ljudi, ne vire noge moje iza atlantskog zida

ni kose moje nijesu dolara pume,

i nit sam išo da molim ni pretsjednika ni kralja

i nijesam bizonija i nijesam šesnaest zemalja

i nijesam sam, iako sam tvojom metomi —

na vlast sam došao borbom, —– čist stojim pred cijelim

ı svijetom, Ja znam — proći će laži,i blato spasti, sve to što divlja sada i riječ blaga, i riječ druđa ranu će da izvida;

čista, prečista izroniće naša. pravda

a ti — šta li ćeš reći, da li ćeš pošinut od stida,

kud li ćeš licem, gdje li ćeš oči skriti

i gdje ćeš, gdje ćeš biti? ..

Dušan Kostić

29