Народна милиција

Миш ејопал Сто Сајо i Bajić Lazar na dužnosti u Srezu kotorskom uspeli su pre izvesnog vremena da uhvate kradljivca narodne imovine bivšeg knjigovođu kod Autootseka »Elektra« na V reonu u Zagrebu. On je proneverio kod pomenutog preduzeća oko 200.000 dinara, te plašeći se zaslužene kazne, pobegao iz Zagreba u Kotor, gde se nije prijavio, a sve u nameri da pobegne u inostranstvo kada mu se zato ukaže prilika. Vršeći savesno svoju dužnost pomenuti milicionari su doznali iz: pouzdanih izvora da se u Kotoru krije jedno sumnjivo lice, te su pošli da ga uhapse i sprovedu nadležnim vlastima. Kada je krivac primetio pokušao je pobeći, no to mu hije uspelo zahvaljujući budnosti imenovanhih milicionara. Oni su uspeli da ga uhvate i da ga predaju nadležnim vlastima. Za pokazanu budnost, požrtvovanje i savesno vršenje službe milicionari Ćirović i Bajić su Dpohvaljeni. *

Komandir Stanice Narodne milicije Perjasica Pavić Dragam uspeo je noću između 6 i 7 juna da uhvati odbeglog robijaša Mihaljević Mališu zvanog »Duje«. Imenovani bandit bio je sudski osuđen na 6 godina lišenja slobode sa prinudnim radom, ali mu je uspelo da pobegne i da se skriva dve godine. Nakon nekoliko puta postavljenih zaseda oko banditove kuće Pavić ga je konačno sačekao i uhvatio živog. Prilikom hvatanja bandit je bio naoružan sa karabinom i 17 metaka. Za požrtvovan i savestan rad Pavić Dragan je pohvaljen.

*

Jedna od smetnji na koje se nailazi u kriminalističkoj službi kod nas, jeste nedostatak instrumenata i drugog laboratorijskog materijala. Postojeće kriminalističke laboratorije za vreme okupacije uništene su i opljačkane. Sa nabavkom novo” inventara ide teško jer ga ni u inostranstvu nema. Tako jedna od najosnovnijih stvari u kojoj se oskudeva jeste lupa za brojanje papilarnih linija na otiscima prstiju.

Pre rata su ove lupe nabavljane u inostranstvu, kod mas se još ne izrađuju ma da je bilo neuspelih pokušaja. Zato se je praktikovalo da se na donjem ravnom staklu lupe mesto fabrički ucrtane linije stavlja dlaka od kose. Dlaka je na staklo lepljena pomoću voska, međutim, ovako primitivno osposobljena lupa bila je nepraktična. Ona se van kabineta nije mogla upotrebljavati ,a i u samome kabinetu dešavalo se da se dlaka odlepi, prekine ili iskrivi usled nedovoljne zategnutosti.

Usled ovoga, nailazeći na smetnje u svakodnevnom radu, kapetan Milan Trtnik, pomoćni nastavnik Rkriminalistike u Školi za oficire NM, pokušao je da sam izradi odgovarajuću lupu. On. je ma donje ravno staklo lupe lepkom i acetonom zalepio tanak providni celuloid, preko njega je u pravoj liniji učinio zarez žiletom, zatim, ga premazao tušem koji je odmah zatim izbrisao; u zarezu žileta ostala je tanka prava crna linija, mnogo tanja od dlake. Opit je uspeo, i na taj način lupa je osposobljena za upotrebu u svako doba. Međutim kapetan Trtnik nije bio zadovoljan postignutim uspehom, jer još uvek postojala je mogućnost da se celuloid odlepi, zato je nastavio sa daljim radom. Ravno staklo sa lupe odstranio je, mesto njega obrezao u istoj veličini celuloid debljine 3 mm, provrteo na njemu rupe za nogare, takođe je napravio tanak zarez žiletom, ,premazao celu površinu crvenim tušem, koji je odmah obrisao, i tako mu je ma celuloidu ostala stalna tanka crvena linija. Na taj način osposobljena lupa ni po čemu se ne razlikuje po svojoj praktičnosti od fabričke, a ima tu prednost što se crvena linija jasno razlikuje od papilarnih linija koje su tamne te ne može da dođe do mešanja.

Kapetan Milan Trtnik može da posluži kao najlepši primer, sa kakvom ljubavlju i zalaganjem treba obavljati poverenu dužnost; još kao pitomac Škole za oficire NM isticao se je savesnim i neumornim učenjem i bio je među najboljim pitomcima. Posle završenog kursa nastavio је sa još većim oduševljenjem rad na stručnom usavršavanju i obavljanju poverene dužnosti, o čemu, pored ostalog, kao ilustracija služi i gore iznesen primer,

Osposobljena lupa kapetana Trtnika

*

Zec Petar devetogodišnji dečak iz Vir Pazara, Srez barski igrao se na mostu rečice Orahovštice, koja je bila nabujala od kiša i tom prilikom pao u reku i počeo se daviti. Masa naroda je posmatrala ovaj prizor, ali niko nije smio da mu pritekne u pomoć. Čuvši zapomaganje, Nikač Pavle, milicionar Stanice NM Vir. Pazar hitro se je skinuo i skočio u vodu te nakon teške borbe sa valovima uspeo je da pomenu– tog dečaka izvuče na obalu. Posle pola sata dečak je došao svesti, pa ga je potom milicionar predao njegovim roditeljima.

Za savesno i požrtvovano vršenje dužnosti milicionar Nikač. Pavle je pohvaljen.

* -

Vršeći svoju dužnost na pristaništu Ostros, Srez. barski, milicionar Unkašević Simo sa Stanice Narodne milicije Ostros uhvatio je početkom meseca augusta poznatog albanskog bandita Мос Franju rodom iz Skadra. Pomenuti bandit uplovio je čamcem u pristanište u nameri da se poveže sa svojim, jatacima. On se kretao slobodno, misleći da će se na taj način lakše prikriti pred organima narodne vlasti. Budnom oku milicionara Unkaševića ovo lice je postalo sumnjivo. Prišao je banditu i zatražio mu isprave. Ovaj je mejasno i zbunjeno odgovarao, iskazujući se na drugo ime i izbegavajući direktan odgovor, što je milicionaru dalo povoda da još više posumnja. Milicionar je hitro izvadio na bandita pištolj,

' ne dajući mu vremena da se pribere, razoružao ga i sproveo

u stanicu Narodne milicije. U stanici se utvrdilo da je Noc Franjo albanski bandit, koji se još od oslobođenja Albanije nalazi van domašaja albanskih vlasti, a koji je ranije bio u direktnoj vezi sa izdajnikom Pavlom Đurišićem. Milicionar Unkašević je, za pokazanu smelost i budnost pohvaljen.