Народна милиција

Нови генерали Народне милиције

Указом Президијума Народне скулштине ФНРЈ, произведени су у чинове генерал-мајора, пуковници: Андрија Пејовић, помоћник начелника, Главне управе НМ, Милорад Стојковић, помоћник начелника наставног оделења Главне управе ИМ, Милан Шијан, помоћник начелника Управе НМ НР Србије и Жарко Згоњанин, начелник Управе НМ HE Босне и Херцеговине. Поводом овога доносимо кратке биографије наших нових генерала.

Генерал-мајор, Андрија Пејовић, рођен је 1911 године у селу Горњи Цеклин, Срез Цетиње, у Црној Гори, у сиромашној сељачкој породици. Гимназију је завршио у Новом Врбасу, а затим се упиcao на СОуботички правни факултет, где је и дипломирао. Читав свој живот, као ђак а касније као студент, провео је у неимаштини и врло тешким материјалним приликама. Као студент припадао је напредном студентском покрету и у њему активно учествовао, због чега, по завршеним студијама није могао добити државну службу. После завршетка студија радио је као адвокатски приправник у Бачком Петровом Селу и Старом Бечеју. У јулском устанку 1941 године. у Црној Гори узео је активног учешћа, У НОВ и ПОЈ налазио се читаво време до ослобођења и био на разним руководећим дужностима. Био је командир чете, командант батаљона и одреда, заменик команданта бригаде, начелник обавештајног оделења 2 корпуса, а 1944 године постаје помоћник начелника обавештајног оделења Врховног штаба, Народноослободилачке војске Југославије,

а касније преузима дужност официра за -

везу Врховног штаба са 1 бугарском армијом. После ослобођења, био је шеф наше делегације за, ратне злочине при америчкој армији у Немачкој. После повратка из Немачке преузео је дужност на-

челника контролног оделења Министарства унутрашњих послова ФНРЈ са које је дужности прешао на садашњу.

Генерал-мајор, Милорад Стојковић,

рођен је у земљорадничкој породици

1890 године у селу Меленци, Орез Зрењанин, НР Србија. Малу матуру завршио је 1907 године у Новом Саду, а 1918 године војну академију у Бечу. После Првог светског рата, ступио је као официр у бившу југословенску жандармерију у којој се налазио до 1941 године на разним дужностима. Пред сам рат био је на дужности управника жандармериске

подофицирске школе. Године 1941 био је.

заробљен и као заробљеник пребачен у Београд. На позив српеких издајника одбио је да ступи у службу окупатора, а због чега, је био јануара 1942 године ухапшен од стране немачке полиције и одведен у немачко заробљеништво, где се налазио до свршетка, рата. У заробљеништву радио је за НОП те је због тога, био пребачен у логор кажњеника. У Народној милицији је од 1945 године.

Генерал-мајор, Милан Шијан, рођен је 1914 године у селу Купирову, Орез

Доњи Лапац у Лици, у сиромашној сељачкој породици. Врло рано је остао без родитеља, те је био принуђен да оде од куће да тражи запослење. Као физички радник радио је у тунелу код Пожаревца, а касније је дошао у Београд где дуже времена није могао добити запослење. Доцније је радио као грађевински и обалски радник. Већ 1989 године укључио се у раднички покрет и ради тога је био хапшен и прогањан од тадашњих власти. -

После окупадије наше. земље активно учествује у дизању устанка у Лици. Од јула 1941 активно је учествовао у борби еве до ослобођења земље. У Народноослободилачкој борби се налазио на равним руководећим дужностима. Био је комесар одреда, командант батаљона, командант бригаде и заменик команданта дивизије. После ослобођења вршио је дужност претседника Месног синдикалног већа града Београда и инепектора Контролне комисије за град Београд. На садашњој дужности налази се од фебруара 1947 године.

Генерал-мајор, Жарко Згоњанин, рођен је 1916 године у селу Драготињи, Срез Приједор, НР Босна и Херцеговина, у сиромашној сељачкој породици. Услед сиромашног стања био је принуђен да рано напусти кућу и да тражи запослење. Радио је као обичан радник. Пред сам рат радио јеу руднику Љешљани код Босанског Новог.

У јулском устанку 1941 године ступа, активно у редове НОВ и ПОЈ у којима учествује све до ослобођења земље. у Народноослободилачкој војсци се налазио на дужности командира чете, комесара батаљона, команданта бригаде и комесара дивизије. На садашњој својој дужности налази се од априла 1945 године.