Народна милиција

Како то да Земља не падне кад није о ништа окачена

Земља, небеско тело на коме ми живимо, најближа нам је и због тога нас она у читавој васиони и највише интересује. Људи су већ у најстарија времена радили на проучавању Земље. Данас се читав низ наука бави и интересује проучавањима питања о Земљи: њеном облику, величини, кретањима, њеном развитку, старости, постанку, па и будућности и многим другим. Има људи који и унаточ тога, тшо је наука, многа питања о Земљи проучила, до у детаље нису упознали, или макар не довољно, све научне тековине о планетама којој је створен живот, па и њих самих, и на којој живе. Има људи којима, иако знају да Земља има лоптаст облик и да се у систему читаве васионе окреће око Сунца, ипак није јасно како то да Земља, која није ни о шта окачена, не падне некамо у дубину васионе, — или, који се негде у дубини самога себе, потајно, да то нико не би ни случајно наслутио, прибојавају

да јој се то једнога дана недогоди, Они се питају кад им“

се каже да се то никада неће догодити — па добро, на чему се држи Земља% — Џокушајмо да им одговоримо!

Људи су некада мислили да Земља има облик плоче

У стара и прастара времена човек је био везан за 08 свога, пребивалишта и рада које је било веома. уско. Човекове могућности ширег посматрања Земље биле су никакве или минималне. Земљину површину човек је посматрао са свога узраста, дрвета или оближњег брда. Код таквих могућности посматрања и код минималних искустава које је наследио од својих предака човек је о тој за њега великој непознаници, о њеном облику и постанку маштао и решења тој непознаници налазио у, за нас данас, најневероватнијим причама.

Како наши преци нису знали да се Земља, окреће око Сунца и око своје оси, мислећи да је она непокретна, сматрали да она мора имати неко упориште на кога се ослања. Немајући никаквих доказа налазили су решења у бајкама, Тако су замишљали да Земља почива на леђима трију великих китова, (о, ђавоље би морали бити велики ти китови), који пливају на површини голема океана, или нпр. као стари Индијци, да Земља лежи на четири слона. Стари Асирци и Вавилонци мислили су да Земља има облик полулоптатост брега. Овај брег, чинило им се, покривен је небом у виду стакленог звона на које су приковане звезде. Око њега, мислили су они, пружа се светски океан, а сам полулоптасти брег подупрт је на ивицама, стубовима. Оваква наивна веровања Асираца, и Вавилонаца поред њихових многих тачних посматрања на небу објашњавају се једино слепом вером у надприродно, које су из себичних разлога подржавали свештеници или жреци, Још велики број сличних наивних прететава о Земљином облику и положају у васиони постојао је код осталих старих народа.

Иако је још дуго преовлађивало мишљење да, је Земља равна плоча ипак су прва путовања човека дала њему могућности да боље упозна. Земљу и да се у та давна времена, иако незнатно, али оно ипак, приближи истини. Људи су опазили да се сељењем са једног места на лруго мења, и изглед неба: једне звезде престају бити видљиве, а друге се појављују над хоризонтом. Таква, појава, се може посматрати и код нас при кретању из наших нај-

јужнијих у северне крајеве или обратно. Развој трговачких односа, путовања, Феничана и Грка, поход Александра Македонског до саме Индије, све је то дало не само нове закључке о површини Земље, већ и довело у сумњу схватања о равном или полулоптастом облику Земље. Грчки филозоф Анаксимандар у шестом веку пре наше вре, на основу оваквих посматрања тврдио је да Земља, има облик ваљка, Неки други почели су већ назирати да Земља има облик лопте. Убедљивим научним разлозима, доказао је да је Земља лопта, у четвртом веку пре наше вре, славни грчки филозоф Аристотел. Он се при свом тврђењу, између осталог, позивао на то да при сваком помрачењу Месеца, у коме год се положају Земље или Месеца оно догодило, Земља баца на површину Месеца сенку кружна облика, тшо је могуће само ако је Земља, лоптаста облика. Аристотел је тврдио да се сва »тешка« тела, настоје приближити средишту света, и, скупљена око тог средишта, да образују Земљину лопту. О висини на којој је у Аристотелово време стајало познавање Земљине површине сведоче географске карте из тога доба на, којима је до онда позната Земљина површина сасвим правилно убележена. Но, кад је хришћанска религија загосподарила,

Римском империјом и започела прогањање »јеретичке на-

уке« учење о лоптастом облику демље почело се сматрати противречним »Светом писму«, па је замењено примнитивним сватањем Земље као равне плоче прекривене чврстим поклопцем — небеским сводом. Реакционарни појмови и утицај цркве одразили су се и практично у науци. Географске карте средњег века неупоредиво су примитивније од оних у Аристотелово време. Кад се Колумбо крајем XV века спремао на свој знаменити пут преко Атлантика, био је подвргнут прекорима и потемеху црвкених поборника, који су одрицали могућност да се западним морским путем може допловити у Индију. Они су одважне морепловце стављали пред дилему да ће или залутати у бесконачним даљинама океана који опасује Земљину плочу, или се стропоштати у паклени понор, ако овај окван негде има свој крај, Пут око света познатог и одважног морепловца Мателана у ХУТ веку доказао: је потпуно да, је Земља издвојена у простору, да нема, никаквих ослонадца и да је очевидно лоптаста, облика.

Стара мишљења о облику Земље данас нам се чине сасвим смешнима. Например, мишљење Вавилонаца да демља плива попут комада дрвета на великом океану. Земља је и сувише тешка да би пливала на води, а осим тога кад би чак и могла пливати у неком океану, то би се вода океана такође морала, на нечему држати, То што стари вавилонски мудраци нису о томе размислили. доказује да је развој људи у то време био знатно нижи него данас. Уосталом у томе нема ничега чудног. Не живимо ми узалуд готово три хиљаде година после њих и користимо се свим научним открићима која су досада учињена. Захваљујући развоју науке и културе сваки наш иоле образован човек има исправније претставе о појавама У природи него најпознатији од старих научењака.

За једне »ДОЛЕ« — за друге »ГОРЕ«

Није никакво чудо тшо је мисао о лоптастом облику демље. морала изазвати читаву револуцију у мишљењу