Народна милиција

Капетан БОГДАН ПЕРОВИЋ

ОДМЕРАВАЊЕ КАЗНЕ КОД

Изрицању административне казне за, прекршаје може приступити орган који води административно-казнени поступак тек пошто је претходно утврдио да је учинилац прекршаја, одговоран. Утврђивање одговорности извршиоца, прекршаја, је питање чије решење мора претходити изридању казне и од чијег правилног решења зависи како праг вилно изрицање казне тако, У крајњој линији, и остварење сврхе кажњавања, у

Питање одговорности извршиоца, прекршаја, је регу“ лисано у другој глави Основног закона. 0 прекршајима. Већ сама та чињеница што је законодавац -ове одредбе издвојио у посебну главу, говори о томе колики значај има правилно утврђивање одговорности за изрицање казне и остварење казнене политике наше државе. Али, на овоме месту неће бити говора о питању одговорности код прекршаја, већ ћемо се задржати на, питању одмеравања казне, полазећи од претпоставке да је орган који води административно-кавнени поступак правилно утврдио од“ говорност учиниоца прекршаја.

Пошто је утврдио да је учинилац прекршаја одговоран, орган према њему изриче казну. Приликом изрицања, казне мора се строго водити рачуна о сврхи администра“ тивног кажњавања а која је изражена у чл. 29 Основног закона о прекршајима, који гласи: »Административне казне св примењују да се васпитно утиче на учиниоца, и остале грађане. "како би имали правилан однос према обавезним прописима државних органа и раду У заједници, да се очува, законитост и правилна примена, опште обавезних прописа, да се учинилац и друга лица одврате од вршења, прекршаја«. Из овог законског прописа, јасно излази да је основни циљ административног кажњавања, васпитни утицај на учиниоца прекршаја и остале грађане. Тај васпитни утицај се одражава у заузимању правилног односа. према, правним прописима државних органа, У јачању социјалистичке радне дисциплине и у чувању наше социјалистичке законитости. Имајући у виду сврху кажњавања, орган мора изрећи такву казну да она ту сврху у потпуности постигне. Том приликом орган се мора придржавати општих начела, која упућују на то коју врсту казне и колику казну треба изрећи учиниоцу прекршаја па да се оствари сврха кажњавања. Одређивања врсте казне и њене висине, која треба да се изрече учиниоцу прекршаја, јесте одмеравање казне. Одмеравање казне има велики значај за правилну примену правних прописа, који се односе на прекршаје. Од правилног одмеравања казне зависи да ли Бе казна постићи свој циљ или неће и при њеном одмеравању мора се водити рачуна, о основном принципу нашег казненог система, о тав. принципу индивидуализације. казне. Према овоме принципу тражи се да казна буде тако одмерена да она највише и најпотпуније одговара конкретној друштвеној опасности дела и учиниоца. Да би се у потпуности остварио принцип индивидуализације казне треба имати у виду да сваки конкретни прекршај, макар они садржавао исте елементе прекршаја, који је предвиђен у неком правном пропису, не претставља потпуно исту друштвену опасност, а ни сами извршиоци нису потпуно исти у погледу степена друштвене опасности, па св отуда не смеју сви случајеви потпуно изједначавати и на све њих примењивати иста казна. Напротив, при одмеравању казне мора се увек полазити од конкретног случаја и ценити степен друштвене опасности датог прекршаја и његовог извршиоца. Овако шаблонизирање при одџеравању казне је штетно и неправилно. Степен друштвене.

ПРЕКРШАЈА |

опасности прекршаја и њихових извршилаца зависи од разних елемената као што су мотив, начин извршења, ја чина напада, величина причињене штете и др. Сви ови елементи морају се узети у обзир приликом одмеравања, казне. Ово је изричито наглашено у чл. 98 ОЗОП који гласи: »При одмеравању административне казне узеће се У обзир друштвено опасни карактер радње и њене последице, владање учиниоца као и његово настојање да от клони последице прекршаја.«

Правни прописи који одређују степен друштвене опасности код прекршаја обично садрже и елементе који указују на величину те опасности која се одражава, У предвиђеној казни. Али ово одређивање друштвене опасности не може никада бити потпуно, јер степен друштвене опасности прекршаја, као и степен друштвене опасности учиниоца, зависи од разних околности, и различити су у сваком посебном случају. У члану 48 ОВОП указано је на извесне околности које указују на већи степен друштвене опасности како прекршаја тако и учиниоца. Те околности су: |

1. ако је прекршај учињен у циљу ометања, службеног лица у вршењу његове дужности или њеног омаловажавања; 9, ако је прекршај учињен против државне имовине;

8. ако је прекршај учинило лице које је осуђивано за кривична, дела; у

4, ако је прекршај учињен из користољубља или других нечасних побуда;

5. ako je праекршај учињен у поврату.

Ове околности које претстављају основ за пооштравање казне и указују на већи степен друштвене опасности зову се отежавајућим околностима. Њихово набрајање у чл. 48 ОВОП није исцрпно, већ су то само најважније, а поред њих могу постојати и друге околности које указују на већи степен друштвене опасности и које се морају узети у обзир приликом одмеравања, казне.

Да би се правилно разумело како се узимају отежа вајуће околности приликом одмеравања казне и како онв утичу на казну, потребно је претходно направити неколико важних напомена.

Приликом прописивања казне за поједине прекршаје правни прописи обично одређују најнижу и највишу границу у којима се казна може изрећи за дати прекршај. У тим границама се мора кретати орган приликом одмеравања казне, водећи рачуна да према степену друштвене опасности одмери ону казну која највише одговара, датој опасности. Границе казне које су одређене за поједини прекршај у правном пропису не смеју се ни у ком случају прећи, а уколико се пак деси случај да у правном пропису нису те границе одређене онда су оне одређене у Основном закону о прекршајима. Тако, ако би се у неком закону за извесну врсту прекршаја пропививала, казна протеривања, али без да се одреде њене границе, тада су те границе одређене у Основном закону о прекршајима, где је као најнижа граница ове врсте казне предвиђена један месец, а као највиша граница шест месеци, и у датом случају орган ће, у оквиру ових граница, одмерити висину казне обзиром на степен друштвене опасности прекршаја и учиниоца.

Приликом одмеравања казни за прекршаје мора се имати у виду и то да се за прекршај може изрећи само сна врста казне која је предвиђена у правном пропису којим се одређује дати прекршај. Ово је изричито изражено у чл. 30 ОЗОП где стоји: »Против учиниоца прекршаја, изричу се само оне казне које су предвиђене прописима којима се одређују прекршаји.«