Народна милиција

HEROJSKI LIKOVI NAŠE PARTIJE

Tridesetog maja sahranjeni su u Zagrebu trinaesto- | rica hrabrih sinova naše Partije — članovi Politbiroa Centralnog komiteta KPJ i sekretari CK KP Hrvatske narodni heroji Rade Končar i Josip Kraš, sekretar Crvene pomoći Jugoslavije Nikola Hećimović, sekretari CK SKOJ-a Josip Debeljak, Paja Marganović, Mijo Oreški, Janko Mišić, Zlatko Šnajder, Josip Kolumbo i Pero Popović, članovi Mesnog komiteta KP Hrvatske za Zagreb Vojo Kovačević i Josip Adamić i član SKOJ-a Slavko Oreški.

Sahranjeni su posmrtni ostaci neumrlih likova partiskih i skojevskih rukovodilaca, koji su svojom neustrašivom borbom za bolji život radničke klase naše zemlje, požrtvovanim i neumornim radom za revoluciju uz odricanje svega, pa i svojih života, vaspitali i predvodili radničku klasu Jugoslavije, a posebno njenu omladinu, u teškim danima naše istorije, Danas nema Kraša, Končara, Debeljaka, Mišića i drugih, ali ako je nestalo njih ostala su njihova dela, njihov doprinos jačanju i jedinstvu Komunističke partije Jugoslavije, njihov samopregoran rad za dobro radnih ljudi naše zemlje. Oni i hiljade drugih palih boraca znanih i neznanih nisu dočekali ono za što su se borili — slobodnu i nezavisnu domovinu, slobodne radne ljude u njoj, izgradnju socijalizma u Jugoslaviji, ali je njihov duh — hrabrost, pregalaštvo, odanost, savesnost — prožimao nova pokoljenja mladih revolucionara u predratnoj Jugoslaviji, kroz Narodnooslobodilačku borbu i današnju socijalističku izgradnju naše zemlje. »Ono što danas grade naši narodi predvođeni svojom Partijom i Titom — rekao je drug Đilas na sahrani u Zagrebu — pali drugovi nijesu dočekali. Ali oni su i slutili i vjerovali i znali da će to doći i biti i svijesno su,sa stotinama hiljada drugih heroja, uziđivali svoje živote u temelje buduće socijalističke Jugoslavije, u temelje novih, zaista ravnopravnih odnosa među ljudima i narodima.«

Ceo život palih drugova bio je ispunjen neumornim i predanim radom, požrtvovanošću i ljubavlju za Partiju i narod. Ni najstrašnija mučenja kojima su svi bili podvrgnuti i pre i posle šestojanuarske diktature, a

Končar i Kraš još i mučenjima okupatora i ustaša, nisu ·

mogla ni u najmanjoj meri da pokolebaju mlade revolucionare. Naprotiv, baš su najteže muke još više kalile njihova mlada srca, učile ih da još jače omrznu policiski režim i upravu stare Jugoslavije i povedu još nemilosrdniju borbu protiv klasnog neprijatelja, a za slobodu svoje zemlje i svoga naroda. Heroizam Josipa Debeljaka, koji nekoliko puta beži iz policiskih ruzu i na kraju gine s poklikom: »Živela Komunistička partija Jugoslavije«, ili Paje Marganovića, koji je hrabro podnosio najsvirepija mučenja zagrebačke policije i isprebijan izmučenim glasom uzviknuo u posljednjim časovima života: »Živela revolucija«, ili herojsko. držanje Končara i Kraša u fašističkim zatvorima — samo su deo njihovog svetlog lika istinskih i odanih komunista. -

Narodnog heroja Radu Končara streljali su u Šibeniku italijanski fašisti 22 maja 1942 godine, a J osip Kraš streljan je od ustaša u Karlovcu 19 oktobra 1941 godine. Sekretara Crvene pomoći Jugoslavije Nikolu Hećimovića ubila je zagrebačka policija ns austrisko-jugoslavenskoj granici zajedmo sa generalnim sekretarom CK KPJ Đurom Đakovićem, Svi sekretari Saveza. komunističke

14

omladine Jugoslavije poginuli su pre i neposredno posle šestojanuarske diktature.

Josip Debeljak prošao je kroz surovu školu klasnih borbi i često je bio hapšen i proganjan. Dva puta ga je policija vezanih ruku sprovodila iz Beograda u Zagreb, ali oba puta uspevao je da pobegne. Poginuo je u stanu radnika Adamića — koji ga je čuvao i lečio od rana zadobijenih u borbi s policiskim agentom — kada su žandarmi opkolili kuću i otvorili mitraljezku vatru na drugove koji su se branili revolverima.

Mijo Oreški i Janko Mišić zajedno su poginuli u Samoboru u borbi koju su čitav sat vodili sa preko 100 zagrebačkih policajaca. Dobar organizator, pun mladalačke energije Oreški je uporno razvijao masovni rad među omladinom i ispunjavao niz teških i odgovornih zadataka. Prateći budno revolucionamu delatnost mladog komuniste i shvativši da se radi o borcu koji igra značajnu ulogu u radničkom pokretu polioija ga je neprestano progonila, pa i ucenjivala sa 50.000 dinara. Janko Mišić je radio na povezivanju omladinskih organizacija u celoj zemlji, Vršio je odgovorne dužnosti u Partiji i SKOJ-u, a pored ostalog, organizovao je Vojni komitet u Zagrebu. i

Pajo Marganović bio je na IV Kongresu Partije izabran u CK KP Jugoslavije. Puna dva meseca Marganović-je herojski podnosio strašna mučenja u zagrebačkoj policiji — bile su mu polomljene noge i ruke, izbijeni zubi, gušen je, tučen žilom i vrećama s peskom — ali neprijatelju nije uspelo da bilo šta sazna od njega. -

Zlatko Šnš&jder umro je od tuberkuloze u zatvoru u Zenici. Još kao đak u gimnaziji odao se revolucionarnom radu i ubrzo bio uhapšen. Po izlasku iz zatvora nastavlja rad sa još više žara i 1924 godine postaje sekretar SKOJ-a. Ponovo je uhapšen i osuđen na pet godina robije. Trunuo je po raznim zatvorima u kojima se i razboleo. Josip Kolumbo bio je neobično smeo i nepokolebiv u izvršavanju zadataka. Svojim radom stekao je veliku ljubav i poverenje masa u Nišu i bio organizator brojnih štrajkova i demonstracija. Josip Kolumbo pĐoginuo je u borbi s policijom na zagrebačkim ulicama zajedno s Perom Popovićem-Agom.

Takve ljude mogla je vaspitati samo Komunistička Partija Jugoslavije, koja je tokom celog svog postojanja pripremala i sprovodila ogromne zadatke — temelje naših jučerašnjih i današnjih pobeda, a to su bili: jedinstvo radničke klase, jačanje njenih udarnih redova -—V redova Partije, okupljanje radnih masa naše zemlje u Narodni front i niz drugih zadataka u toku rata i pogsleratne izgadnje. |

Život Končara, Kraša, i ostalih drugova samo. je deo života naše Partije, deo njene istorije. A istorija Komunističke partije Jugoslavije je obimna. Ne samo za vreme rata, kada su pale stotine hiljada naših drugova, nego i pre rata svakog dana u svakom kutku naše zemlje pisana je istorija Komumističke partije Jugoslavije, a svaka stranica pečaćena je krvlju njenih najboljih sinova. I danas odajući poštu ovim herojima mi se ujedno klanjamo senima hiljada heroja palih u borbi za slobodu svoje domovine i svoga naroda,