Народна милиција

žrtvovalo pokretljivost na račun moćnosti. Tek je Napoleon bio taj koji je pokretljivosti dao primaran karakter, što je i došlo do izražaja u mnogim bitkama. Naime, Napoleon je uspio, da sa takvom artiljerijom tuče mnoge svoje protivnike.

Tek Prvi svetski rat je omogućio da se ustamove osnovni principi upotrebe artiljerije u ratu i da se uvedu razni vidovi artiljerije. Sve do tada se smatralo da je za izvršenje artiljeriskih zadataka potrebno samo jedno, univerzalno oruđe. Međutim, Prvi svetski rat je pokazao da je za izvršenje raznih zadataka potrebno i mnoštvo raznih oruđa, koja moraju biti i moćna i pokretljiva. Za pomaganje malih jedinica bila su potrebna pokretljivija dok su za rešavanje specijelnih zadataka (naprimer, proboj utvrđenih rejona), bila potrebna specijalna oruđa, oruđa sa velikom udarnom moći.

U sastavu te artiljerije ima više vrsta oruđa kao što su top, haubica, merzer i mimobacač. S obzirom da se ta oruđa razlikuju i po svom ustrojstvu i po svojoj nameni, ukratko ćemo izložiti njihov značaj i karakteristike. Top. Od topa se pre svega zahteva dalekometnost. Top izbacuje zrno velikom početnom brzinom, koja nije manja od 500 m u sekundi. Dužina cevi savremenog topa nije manja od 25—27 kalibara, što znači da se prečnik cevi može preneti na dužinu cevi 25—97 puta.

Velika brzina zrmma, dalekometfnost i obično niska putanja, to su glavne osobine topa. S obzirom na to, top je ponekad nezamenljiv za gađanje nekih c'ljeva, ali opet nezgodam. skoro sasvim mepodesan, za gađanje nekih drugih ciljeva. Top gađa vrlo dobro sve otkrivene ciljeve, naročito žive jer što je niža putanja zrna to više može biti i pogođeno živih ciljeva. Top je takođe podesan za gađanje postrojenia, kao što su: betonski zidovi, bunkeri, vertikalni oklopi itd. On je veoma koristan i za gađanje brzopokretljiv:h ciljeva, kao što su, naprimer, tenkovi. Ali je zato neupotrebljiv za dobro zaklonjene ciljeve.

Haubica. Za gađanje sakrivenih ciljeva potrebna je strma, vertikalna putanja. To sa topom nije moguće postići. Haubice imaju kratke cevi, čime se i postiže njena pokretljivost.

Dužina cevi kod haubice ne prelazi više od 10—290 kalibara, a početna brzina zrna od 300—700 m u sekundi. Haubice gađaju pod većim elevacionim uglom nego 10povi. One se ne upotrebljavaju samo za gađanje zaklonjenih ciljeva, nego i horizontalnih ciljeva, kao naprimer, podzemni zakloni, blindaži i slično , koji su sasvim skriveni u zemlju, a koje je najkorisnije tući odozgo. Za takve ciljeve haubica je najpodesnije oruđe.

Haubica ima raznih kalibara, a obično se kreću između 100—200 mm.

Danas postoje i oruđa koja mogu zameniti i top i haubicu. To su takozvani »topovi-haubice«, Njihova putanja nije tako visoka kao kod topa, niti tako strma kao kod haubice.

Merzer. Merzer je takvo oruđe koje ima približnu težinu kao haubica, ali gađa još jačim zrnima i ima još strmiju putanju.

Brzina zrna kod merzera mnogo je manja nego kod haubice. Ona ne prelazi više od 300 m u sekundi tako da se njegov let može pratiti i golim okom. Pri letenju zma čuje se jak zvuk; zrno je napunjeno sa mnogo eksploziva i vrlo je razorno.

Merzer se upotrebljava za rušenje jakih utvrđenja, ali mu pri tom smeta njegov mali domet. -

Minobacač, Minobacači se upotrebljavaju za gađanje dosta bliskih ciljeva koji su dobro zaklonjeni. Oni imaju relativno mali domet, ali dosta jako i razorno zrno. Njihova zma nazivaju se mine, koje Su, radi pravilnijeg kretanja, otpozadi snabdevene specijalnih krilima izv. perajima stabilizatora.

Minobacači su ma prvi pogled slični merzeru, ali imaju mnogo jednostavniji mehanizam. Oni nemaju za-

tvarača, već se pune spreda. I cevi kod minobacača izrađene su prosto. One su glatke, bez naboja. Baš zbog toga su mine snabdevene stabilizatorima, tj. krilcima, jer bi se po izlasku iz glatke cevi počele da okreću po kraćoj osi, tj. prevrtale bi se. J -

Savremeni minobacači vrlo su efikasno oruđe i njime su naoružane skoro sve armije. Kalibri minobacača kreću se od 50—140 mm.

Među specijalnom artiljerijom svakako su majznačajnije: protivavionska, protivtenkovska i obalska artiljerija. Š

Protivavionska artiljerija. Značaj protivavionske artiljerije postaje sve veći. Taj ogroman značaj proističe iz važnosti i uloge vazduhoplovstva u savremenom ratu. . Uloga PA artiljerije povećala se i samim karakterom savremenog ratovanja i ulogom pozadine u tom ratu, Naime, pozadina sve više postaje sastavni deo fronta. Borba se više ne vodi samo na frontovima, već po čitavoj teritoriji.

Savremena PA artiljerija uglavnom je naoružana topovima od 75—85 mm (to je srednjekalibarna PA artiljerija), dok ima i mnogo većih kalibara. Za borbu sa nisko letećim avionima upotrebljavaju se malokalibarni PA topovi ili mitraljezi.

Protivtenkovska artiljerija. Obzirom na veliko učešće tenkova u savremenom ratu, protivtenkovska artiljeTija danas ima izvanredan značaj. Ustvari, sva artiljerija danas mora biti osposobljena da tuče neprijateljske tenkove i oklopna vozila. Ali, i pored toga postoje specijalna oruđa, snabdevena specijalnim artiljeriskim zrnima sa isključivom namenom da tuku tenkove i oklopne jedinice. To su vrlo brzometna i vrlo pokretljiva oruđa. Specija!lnih PT topova ima u svim savremenim armijama i njihov kalibar se kreće od 20—100 mm.

Obalska artiljezija — ima osnovni zadatak da u sadejstvu sa jedinicama ratne mornarice, ratnog vazduhoplovstva i ostalim jedinicama armije, onemogući meprijateljska dejstva protiv važnijih tačaka obale kao što Su, naprimer: ratne i trgovačke luke, pomorske baze, privredni, politički i kulturni centri. U okviru te namene uloga obalske artiljerije sastoji se u tome da zadržava neprijateljsku flotu na odstojanju do dolaska sopstvene flote tj. da omogući pripremu, izlaz, razvoj i uvođenje u borbu sopstvene flote. Ukratko, njen je zadatak da sadejstvuje sa ratnom flotom u svim operacijama koje se vode u dometu njene vatrene moći. Zbog toga je obalska artiljerija obično velikog dometa, a da bi takva oruđa bila stabilna za dejstvo, ona su najčešće pričvršćena. i

Uoči Drugog svetskog rata čuli su se skoro u svim kapitalističkim zemljama glasovi da je artiljerija rod vojske koji izumire. Mnogi vojni teoretičari kapitalističkih zemalja zastupali su mišljenje da masovna pojava tenkova i avijacije nužno mora da potisne artiljeriju sa bojnog polja. Naime, oni šu mislili da će tenkovi biti ti koji će zameniti artiljeriju u proboju i u tučenju jako utvrđenih ciljeva, a avijacija će je zameniti u tučenju zaklonjenih i udaljenih ciljeva. Ukratko, oni su smatrali da će artiljerija izžčeznuti kao rod vojske.

Međutim, Drugi svetski rat pokazao je, kao nikad ranije, da je jedino artiljerija sposobna da izvrši određeni deo zadataka u savremenom ratu, i da njene zadatke nije u stanju da preduzme bilo koji rod vojske.

Rukovođenje tom činjenicom naše Vrhovno vojno rukovodstvo je još od prvih dana Oslobodilačkog rata visoko cenilo ulogu artiljerije i nastojalo je da ona zauzme ono mesto u Armiji koje joj, po sVom značaju i ulozi u savremenom ratu, zaista pripada. Tako je naša Armija već pri kraju Oslobodilačkog rata imala moćnu artiljeriju, koja se snažno razvila u posleratnoj izgradnji. Današnja artiljerija kod nas pretstavlja jaku udarnu peSsnicu naše Armije, koju će naša socijalistička industrija snabdeti najmodernijom borbenom tehnikom.