Народна милиција

На станици ИМ у Грачаници налази се на дужности милиционар Хазим Хуескић, који је иначе, како о њему

кажу његови руководиоци службе,

примеран у вршењу своје

Једног дана милиционар Хазим је службено путовао возом из Тузле где је нашао Заима Омерашевића, којега је још од раније познавао, Омерашевић је носио једно велико ћебе које је хтео, али није могао, сакрити да се не би видело, Ово је милиционар Хускић приметио и одмах посумњао у њега као крадљивца овог ћебета, Започео је разговор са циљем да утврди откуд и зашто Омерашевић носи ово ћебе, На директно постављено питање Омерашевић је одговорио да нови ћебе кући из предузећа где је спавао јер, наводно, тамо краду ћебад па се боји да се и њему не деси тако нешто. Милиционар Хускић је ово све примио као готово тако да крадљивац стварно није приметио да он у њега и даље сумња. Кад су стигли у Грачаницу Омерашвић је отишао кући а милиционар Хускић у Повереништво унутрашњих послова, те упознао другове о овом случају. Заједнички су донели закључак да о томе треба тражити извештај од предузећа у којем Омерашевић ради, Милиционар Хускић је телефоном назвао предувеће и том приликом дознао да се стварно појавила, крађа ћебади и да је до сада нестало неколико комада. да милиционара Хускића било је доста да почне са провером своје сумње у Омерашевића, Снаддевен са решењем за претрес стана поменутог Омерашевића, милиционар Хускић је отишао и извршио претрес свих просторија, У просторијама није нашао ништа изузев оног ћебета, које је видео у возу, Незадовољан претходним резултатом претреса, он је почео претраживати и околину куће која је повезана са шумом, И ту је Хускић остао без успеха. Одједном су му пали у очи, у правцу њиве, трагови стопа, по роси који су водили у пшеницу. Идући тим трагом милиционар Хусић је дошао на место утрте пшенице где је неко лежао. Пажљиво прегледајући ово место приметио је остатке од длака ћебета. Разгледајући околину у пшеници приметио је недалеко један грм, Отишао је томе грму и тамо пронашао једно ћебе исто тако као што је оно које је Омерашевић донео из предузећа, Милиционар Хускић питао је одмах Омерашевића одакле му ово ћебе и зашто га је овде сакрио, Збуњено, што је за милиционара Хускића било довољно, одговорио му је крадљивац да га је купио у Лукавцу за, 8.500 динара. Овај крадљивац није куповао ћебад него их је, напротив, он продавао што је даљим испитивањем милиционар Хускић установио, Нашао је човека који је купио ћебе од Омерашевића, за 3.500 динара. Лишавајући га слободе милиционар Хускић је Омерашевића привео и предао народним властима, где је касније истрагом установљено да је исти покрао више Бебади из поменутог предузећа зашто ће пред народним судом одговарати.

Истог дана у истом вову милиционар Хускић је у причи са неким од путника дознао да је украден један бицикл чији је власник био Пашага Пашић, Овај бицикл је био украден испред једне продавнице у Лукавцу, Иако је решаво горњи елучај са крађом ћебади, милиционар Хускић није ни овај случај запоставио већ се заинтересирао и за ову крађу постављајући себи у задатак да и за овај случај крађе пронађе крадљивца, После пажљивог

узимања описа бицикла, он ] епочео трагање. Питао јего

неке који су знали за овај случај у кога би они могли посумњати али је добио од свију негативне одговоре, Коначно, пронашао је лице које је било у непосредној близини и које је видело када, је крађа извршена па се интересовао и узео описе крадљивца. По опису стекао је ми-

| пик

| |

шљење да је то шофер Халил Пушкар. Он је и за ову ствар отишао у Повереништво унутрашњих послова и посаветовао се са криминалистичким референтом па је на основу тога упознао о овом случају све околне станице Народне милиције и скренуо им пажњу да уколико би наишло поменуто лице да се приведе у Повереништво унутрашњих послова у Грачаници.

Стварно, бицикл је украо Пушкар и у намери да му заметне траг са, истим побегне из Лукавца при чему се на путу сударио једним сељачким колима и онеспособио бицикл за даљу. вожњу. Да би замео траг и да би се тренутно отарасио онеспособљеног бицикла, крадљивац га је однео у једну оближњу сељачку кућу и замолио сељака да остави бицикл код њега, јер му се покварио. Сељак, видећи да је бицикл стварно онеспособљен за в0жњу, примио га је мислећи да ће власник касније доћи да га узме, Сада се крадљивац укрцао у воз који је ишао у правцу Београда. Пошто су и спроводници овог воза били уповнати са овим случајем, легитимишући лица у вову наишли су на траженог Халила Пушкара и одмах су га предали надлежним органима који су га привели Повереништву унутрашњих послова у Грачаницу. После испитивања, иако је дуго избегавао истинит одговор крадљивац је на крају признао да. је украо бицикл,

Милиционар Џавид Рефетов налази се на служби при Градској управи Народне милиције за град Скопље, Он је отревит, смео и пожртвован младић који свакодневно, на задовољетвољетво својих руководилаца, врши примерно и одано своју дужност, Милиционар Џавид Рефетов постиже успехе и такве врсте који могу служити као пример залагања, смелости, као и правилног схватања своје ду“ жности,. Поред низа учињених примера у својој служби које је показао Џавид, објављујемо један који је недавно учинио када је спасио живот једном малом детету.

Једног дана идући левом обалом Вардара, а по одреБеном задатку, милиционар Џавид Рефетов чуо је из даљине узвик: »Опасавајте дете удавиће се«. То је викао један старац. који је приметио да се дави неко дете. На ове узвике милиционар Џавид очима је одмах, интересујући се где је дсте, прегледао Вардар и недалеко од себе угледао како вода претура једног малишана. Ситуација је била таква да је дете показивало последње внаке живота и није требало пуно да се удави. Видећи то, без оклевања. одмах је скочио у Вардар и притекао у помоћ овом малом, дочекао га и ухватио и изнео га, на обалу, Мали је био онесвешћен и после указане прве помоћи, када се освестио, он је знао да му је милиционар први притекао у помоћ. Гледајући на милиционара, на његовом лицу могла се приметити захвалност за спасавање, Мали је касније испричао где се купао а то је било далеко од места, спашавања око 600 метара.

Родитељи чије је дете било о томе ништа нису знали, Чим су чули за овај случај, били су прво узбуђени и преплашени а касније сретни и захвални милиционару Џавиду што је спасио живот њиховог детета. У знак захвалности упутили су писмо Редакцији листа, »Трудбеник« у коме св пуно захваљују милиционару Џавиду Рефетову

" што је спасио живот њиховог детета, које би се сигурно,

да није било њега, удавило. У писму се захваљују свим припадницима, Народне милиције који се тако труде и показују примере који говоре да су они први чувари поред осталог и живота грађана социјалистичке Југославије.