Народна одбрана
III Рад Народне Одбране на витештву
Рад који је Народна Одбрана, од своје реорганизације амо, уложила у корист витештва врло је велики, Према раду су п успеси такви да можемо бити са њпма задовољни. 1. Сједињење Сокопа и Душана Сипног. Први посао коме је приступппа Народна Одбрана у испуњавању свога задатка према витештву био је рад на сједињењу витешких друштава „Соко“ и „Душан Силни.“ Као што је познато, та два друштва живела су у међусобној борби, која је била само штетна, јер борба пзмеђу једнакпх друштава у нашој средини, која није још довољно просвећена, престаје да буде утакмица у раду ка једаом циљу, а постаје врло и лако огорчена лична борба до истребљења. Извештен, да постоји код обеју страна расположење за споразум, приступио је Средишнп Одбор Народне Одбране енергично раду на измирењу, и успео, уз помоћ разумних чланова у водству једне п друге стране.да се споразумоствари, чак да се изврши потпуно сједпњење до тада тако јако завађееих друштава. У ту сврху држане су многобројне седнице делегата једне и друге стране, одређених да утврде споразум и да израде правила за нова заједничка месна друштва, п за нови заједнички Савез. Свима тпм седницама присуствовао је од
стране Одбране одређени нзасланнк утинућн стално номирљиво на обе стране. Изасланнци Средишног Одбора присуствовалп су и првој главној скупштинп уједињених друштва „Соко“ н „Душан Силни", на ксјој су усвојена нова правила соколска, а од тада као добри прнјатељи п свима даљим скупштинама соколским. 0 своме раду на сједињењу обавештавао је Средишни Одбор своје одборе у унутрашњости, наређујући им да и они са своје стране пораде код друштава „Сокола“ п „Душана Силног“, која постоје у њпховом месту, да пристану на сједпњеље. Одбори су утоме иравцу и деловалп, нарочито у времену пре бирања пзасланика за скупштину, која је пмала да прими правила за ново заједнпчко друштво. Томе раду наших Одбора има п да се захвали, што је сједињење прихваћено од свих друштава у унутрашњостп. Овај рад Народие Одбране на сједињењу „Сокола“ и „Душана Силног“ и оспособпо нас је да дочекамо достојно сједпњееп у једно друштво словенске Соколе при њиховом проласку за Софију, п учпнио је, да витешка телесна вежба узме у нас великог полета. За кратко време, од две годпне дана, дигло се наше со колство на впсину на којој се мери са хрватскпм, а надјачало је бугарско, како показују овогодишњи соколскн дани у Загребу. Не кажу Бугари узалуд, да сједпњење ствара силу, само, у овој прилпцп наше је бпло јаче од њпховог.
44