Народна скупштина

(ЈТ1 Ј АНА 61

Да се у члану 7. закоиа о моиоиолу соли, на крају нрвога става у последњем реду, реч ,и" избрпже и на крају става, иосле речп Нишу дода: „В. Градншту п Пожаревцу". 11. новеибра 1890 год. Београд. Предлагачн : Г. С. Поповп|1, Др. Сг. Вукчевпћ, Милош Ј. Богдановпћ, Иавле Станковпк, Ј. С. Јованопић, И.шја М. Душманпћ. Председник. Овај иредлог уиутнће се одбору за прегледање носланичких нредлога. Сад нма известилац да прочпта накнаднн нзвештај вернфикационог одбора. Изв. М. Мостић нрочнта накпаднп пзвештај верпфиклционог одбора којн гласп : Народној Окупштини. Нотпнсанп одбор за прнјављнван.е н прегледање послаипчкнх п ј номоћстава пма част нредложигп Народ Скунштннп да нзволи решитп : 1. Да се на место Јоце Ш.. Јовановпћа, нзабраиог иослаипка у окр. иодрннском нозове у Скунштину Милан Ионовић, којн је на реду из кандндатске лнсте Јоце Ж. Јовановића н Љубе II. 'Инрнћа. 2. На место Велнзара Куидовпћа, нзабраног носланика у окр подрннском, да се иозове у Скупштнну Аврам Бељнћ, којн је на реду пз кандндатске лнсте Велпзара Кундовића и С. Бимбића. 3. На место Јована Авакумовпћа, изабраног носланпка у окр. врањском, да се нозове у Скуиштнву Алнмпије Васнл>< впћ, који је на реду кз листе Томе Јовановпћа н Јована Авакумовнћа. 4. На место Стојапа Гнбарца изабраног посланика у вар. Нпшу, да се иозове у Скупштпну Жнван Жнвановпћ, који је на реду пз листс Ст. Гпбарца. 5. На место Тодора Туцаковнћа, пзабраног носланнка у окр. крагујевачком «]да се иозове у Скупштнну 'Бока Урошевнћ, који је па реду нз лпсте Тодора Туцаковпћа н Аћима Прокића. 12. новембра 1890 год. У Београду. П редскд. одбонл зл нгегледлње И нрнмање носллннчкнх пуномоћстава, Др. Лаза Илић. Известнлац, Мил. С. Мостић. Чллиовп: М. Лешјаннк, А. Лазаревпћ, В. П. Маиојловић, Г Б. Тајсић, Јован И. Ннколпћ, Гапко Петрови!!. Председник. Усваја лп Скунштнна прочптанн навештај? (Усваја.) Сад нрелазпмо на дневнп ред. На диевном реду је ннтање о г. Дан. Анђелковпћу, да лп може да задржп носланички маидат н место председника нни1ког духовног суда. Жели лн ко о томе да говорн ? Министар унутрашњих дела. И ако мн се чпнн да сам јуче јасно псказао гледшпте своје н гледнште владино у овом пнтању, изгледа ми, као да се ппје потпуио разумело гледиштс, те се мислн, као да влада хоће да утиче иа то, хоће лп неко бити посланнк илп не. Ја сам Јуче казао а а данас поиово кажем, да влада ннти има ирава, нити хоће да утиче, ннтн пак може бптн у овом пнтању о томе спора и говора. Г. прота Даннло је иосланик, његов је избор оверен н о томе не може бнтн снора ни говора. Друго је шггање хоће лп ои бнтн у нсто време н носланик и чнновник? Ја сам казао, да је то ннтање адмпнпстрације, ннтање владе п да пе може законодавно тело решавати, да ли ће неко битн чнповцпк нлн не. Дакле, ако се

о томе нма решаватн хоће лн неко бптп чпновнпк нлп не, то инје иптање које може решавати законодавпо тело, него је ипгање владиио. С тога треба влади оставити да то иитање реши ио закону н уставу : па иосле тога тек, могло би битп говора о томе, да ли је закон и устав ногажен, н да лп је владнно решеи.е иравилно ; а нротив решења владпног које бп било неуставно или незаконпто, остајс Народ. Скупштини нут ннтерпелације нли оптужбо. — Ако се хоће да се узме у ирегрес :• решаван>е ово ннтан.е са начелног гледншта тј. да се решава може лп ма којп члан духовног суда бнтп у псго времс н нослаиик п да осгане у државној службп, другпм речнма ако се сгаие решавагн о томе : да лн устав донушта да иосланнк може бнти у истн мах н онај, који је члан духовиог суда, ја сам казао јуче да јо то тумачењс устава, за које ово закоиодавно тело иије позваио. Устав може тумачнтп Велпка Народиа Скупштипа, а то нптањс, да ли неко може бпти н чииовник н носланнв, нлн мора задржати једаи илн други иоложај, моје је гледнште било то, да закоиодавио тело нн е иозвапо да о томе решаиа За чрвп случај нозваиа је влада да то реши, па иосле тек Скупштина можс решаватн да лп је то решење добро нлн не ? И ако је у начелу питање да се рсшн о томе, могу лп та два положаја заједио опстатн, — онда је то као што рекох тумачење устава, за које законодавно тело ннје нозвано. То сам јуче казао н нри том остајем н данас. Председник. Желн лн још ко да узме реч о овом ннтању ? Пои Богосав Поповић. Госнодо, ја не устајем да говорпм, да лнчио бранпм пона Даппла, што је мој колега. Ја устајсм да говорнм као иосланак, да кажем, да лн он можс бити н иосланик и чнновинк, нли не. Оиомад су неки доказивали да не може на н г. мпнистар унутр. дела каже да ие може; међу тим лањскс године смо на основу устава чл. 99 ог решнлн у закону црквсном, да свн пресединци н чланови дух. суда нмају сва нрава, која нмају н судпје првостененх п грађанских судова. Тај члан у закону црквеном гласн : Чл. 106. Предссдиицн н редовнн члаиовп енархнских духовнпх судова пмају сва ирава судија грађанскпх нрвостепених судова." 'Го је, дакле, јасно да он може задржати н нослаиичкн мандаг и положај чнновипчкн. И сад кад бн мп од овога одступнлн, ја не зпам како бп то могло бптн, кад је овај црквенп закои израђеи иа осиову устава. Даље се у чл. 106 цркв. закона вели и ово: — „а секретарп и пнсари епархискнх духовиих судова државни су чнновиици н нмају сва права државнпх чиновника". Дакле, разлпка је између секретара духовнпх судова н председника тога суда. Према свему овоме, ја сам мпшлења да он мог;а задржати на осиову овог чл. 106 цркв. закона посланнчкп маидат п опет да остапе чпновннк. Некп ће рећи и то, да није ираво да прпма двс нлате, алн нма доста иосланика којн нрнмају две нлате н као чнновннк н као иосланнк (жагор го иије нико казао). Онда ја ћу гласатн за то, да може бити н иосланик и да задржн чииовничкп иоложај, јер му даје ираво чл. 106 зак. о цркв. властима. Ђока Анђелковић. Господо, иа јучерашњој седници решаваио је, да ли се можс већати у Скуиштнии о томе : да г. прота Даннло може задржаги мандат посланпчки н иоложај нредседнпка духовног суда? У колико сам разумео, г. мнипстар унутрашњнх дела изрекао је мишлењс, да ово иитање сиада у круг рада админис т ратнвне властн и да законодавио тело, то ннтање нс може да расиравља. Свакојако ја мнслим, кад би неко ставпо овакво иитање: може лн, — не лично г. Даиило него и други иаш сачлан, рецпмо нпр. г. Драгнша Станојевић — задржатп положај чнновннчкн иорсд аосланичког маидата? —Свакојако, мп бн казалн да не моаге. Ме1)утнм г. Данило пма положај једнога судпје н оида ие треба лн се заиитатп иа првом месту: може лн судија задржати иослаинчки маидат и чиновнички положај? — Према томе налазнм за нотребно да кажем, да