Народна скупштина

СТРАНЛ 64

Председник. Дакле прво о томе је ли Скупштина иадложна или 1шје. В. Кунедвић. IIа нека сс о томе говорн. Председник. Ко је за го да Скунштмна ннје надлежна да то пнтање решава ? Гига Гершић. Мо;кда неко хоће да говорн о томс претходном пптању. Председник. Ко је за то да се нре свега узме то пптање у рс-шсње, да лп јс Скупштнпа надлежна плп нпје. нека седн, а ко је протпвап нека устане. (Сви седе.) Дакле сад нзволге тражнтп реч о томе, да лп је Скуиштнна надлажна нлп ннје, Мијаило Поиовић. Госнодо, мепи се чпни да је овај нредлог, којп је сад овде изнесен, пеуместан, јер иитање о томе, да лп ову ствар треба решавати нлп ие, свршеио је у јучерашњој седници и сад нс би требало о њему рсшавати. Сад нрелазнм на то да лн Скунштина има нраво да рсшава то пптање. Најјачн разлог г. Гчге Гершића, који хоће да стане на нут решавању овог иигања, био је тај, што би Скупштина тиме ушла у тумачење Устава. Ви се свп, господо, сећате да мн лане, кад смо водплн дебату о томе, хоће лн се гласатн једном нлн двеиа куглицама, да мн ту ствар нпсмо сматрал као тумачење Устава. Не, мн смо тада ту ствар сматралп као схваћање н разумевање Устава н нрема томе и ово се иитање има тако разуметп. Сем тога, госнодо, ово питање треба овде решавагн н с тога, што се оно тпче свпју нас Вн знате да посланпк о коме је сад реч, ноштовани нрота Данпло, има у року од трн дана да се нзјаснн: за нлн протнв. Сад кад тај посланнк внди де се члап 99 Устава разпо тумачн, онда он баш нма разлога да запнта Скунштину, како она разуме тај члан, те да се он може одредптп, који ће положај задржатн, иосланнчки мандат, нлн чниовпнчкн положај Свакако, гпсиодо, овом човеку учиннла бн се грдпа пенравда, кад му се не бп казало, како ће се поменути члан Устава раЈуметн п шта ће с њпм да буде. Ми то треба, господо, да учнннмо из солидарностн према другу нашем н треба овде да нзпесемо наше мншљен.е о томе, како разумемо 99 члан Устава п да кажемо може лн он да задржи нлн не чнновинчки иоложај иоред носланичког мандата. Прота Д. Анђеаковић. — Ја сам гражио реч да говорим о питању самом, по кад се сматра да је оно свршено ја нећу опда да улазнм у њега. Ранко Тајсић. Ја сам тражпо реч да говорнм о томе, да лн један члан вншег илн ннжег духовног суда има нста права са чланом грађанског суда, о којнма говорн члан 99 Устава; но пошто је Скупштина већипом решила да се претходно решн да лн има нрава Скупштнна да овакнв случај р.1справл.а. то ћу сад о том и да говорим, и ја кажсм да Скупштниа има права о томе да решава, а ево за шго. Чл. 117 Устава паре1)ено јс, да нико не може пнкакав закон донети, укинутн нлн протумачнтн без законодавног тела. Сад онде Скуиштнна има да нротумачн чл. 116 закона о црквенпм властима, којп се наслања на 99 чл. Устава. Члан 10(5 помепутог закона, у првој иоловини својој гласн овако: „Председиицн н редовин члановп епархијскнх духовних судова нмају сиа нрава судија гра^анских првостспених судова." То ,је И1*ва половпнатога чланп, а друга иолонина каже: „а секретарн н ипсари сиархијских духовипх судова државии су чнновннци п нмају сва нрава држанннх чннонпика ц Дакле суднје н нрсдседница духовног суда имају засебна права, а секретари н писарн имају ирава државних чиновника. Овде, даклс, треба ла се иротумачи, како нма да се разуме горн.и члан закона о црквеним властима, који се часлања на чстврту тачку чл. 99 Устава н ја држнм да нико други за 10 није падлсжан до Иародна Скунштниа, Даклс, н онет нонављам, ј 1 мнслим да ппко други нсма ирава да рсшака оио интпњс п тумачи чл. 10(1 зак. о цркв. виитима, до Нлро.ша Скуннгшна. која једино можо да објаш-

њава, да ли опа ирава, која су ујамчена Уставом грађанским суднјама, да ли та ирава нмају н судпје духовипх судова и па ос.нову овога и чл. 117 Устава ја кажем, да Скуппгпша пма права да о овоме решава; н нико другн нема то нраво, јср ко гоа бп то право нрнсвајао, тај бп радио иротпву закона. Ово су, господо, назорн мојн у овом иитању, и треба их усвојитп. Тома Бојичић. Ја као посланнк морам да учпппм једну напомену у томе, да редовна Скуиштина има само онолнко нрава, колико јој го Усгав даје. Овде се иретреса једно пптање, које ннје требало нзнетн на днсвни ред. Нитање да ли неко треба да задржп иослапички маидаг н чнповнпчки иоложај, то је већ свршена ствар ; онаје већ довољно расправљена н иека г. г. говориицп су то леио објаснн ш н ја држнм да то ннје нраво ове Скупштпне, јер и]1аво да протумачи Устав има Велнка Народна Скуишгина. Ако лп будемо сншлп с те стазе усгавне п ако учпниме овак ву круину ногрешку, онда редовие Скуншгине могу сав Усгав нзрешетати, и ми ако стапемо тако тумачпти Устав увешћемо у Скупштину н мнтрополпта п владнке и сва осгала свештена лпца, која пмају чиновннчкн положај, иа да га у овом случају задрже протнвно уставнпм проппснма. — н онда ја бнх могао овде да се позовем још на један члан Усгава. У чл. 190 Устава каже се : „Унутрашња управа нсточно-православне цркве прннада Архнјерејском Сабору. За друге вероисцоведи унутрашња унрава. нрппадп њпховпм духовним всастнма. Духовне властп како нсточно-иравославне цр1све тако н свнју осталих нрнзпатпх вероисновесгн у Србнјн сгоје нод надзором министра црквеннх послова. Уређење црквепнх властн н богословских школа псточноиравославне цркве доноси се законом ио договору са Архпјерејскнм Сабором." Дакле овај члан чнсто н јасно каже да је духовни суд одвојен од земаљскнх судова, ирностсиенпх н впшихЈа дакле пе налазим да мп треба у расирављање ове стварн да се упуштамо, ка> што је то лено објаснно г. мнипстар унуг. де 1а н посланнк Ђаја н Гига. И мп треба да пређемо на дневни ред. Посланнчки мапдат иоп Даннлов је признат као правн лан и оп је нрнзнат за носланика, а ми сад немамо ништа даље да решавамо о тој стварн, већ треба да пређемо на дневнп ред. Министар правде М. Кр. Ђорђевић. — Господо носланнци! Када је у јучерашњој седници, иоштованн носланик ирота Даиило нокренуо ово нптање, ја нпсам бно тада у Скупнгпши, те са тога инсу ми познатн разлози, којп су моглн да определе Народно Иредставннштво да се упушта у решавање овог нптања. Из говора већнне нредговорннка, којн су данас говорилн, виднм да онн налазе да се Народно Пре. ставннштво може унуштати у претрес и.жренутога ннтања н но њему доноснти своју одлуку. Смаграм за дужиост да одмах у ночетку изјавнм да се пе слажем са мишљењсм њнховнм. Дозволнте да дам розлога зашто се не слажем. Закон о иословном реду у Народној Скупштиии јасно је нроинсао, којим се иутем п на који начпн све ствАрн уносе у Народно Предсташшштво; како се у Скупштннн иретресају и ианослегку када се и како може ио њнма доноспти одлука. Нозната су само четнри такова нута, и то: нут аредлога, други је иут ингериелација, трећн иитање, а четвртн је нут молбе и жилбе, Да внднмо, дакле, сада којпм је од помснутнх четпрп иута ова ствар уиета у Скунштииу, о којој се сада водн дебата. Је лн путем нредлога? Одговарам да није, јер нису, пре нретроса, исиун.ени оин ироинси закона, који су сс моралн да псиуно. А када то није ура1)0по, то онда Народно Представппнггво не може ову ствар у претрес узимагп, а још мањо ио н.ој какву одлуку доноситн. Узме лп со иак да јо ово ннтерполација, то нсто важн н за н.у ; јср су н за ннтерислачпју послоиником проиисано форме, којс сс нротходно морају да иснунс. П1то важн за нродлоге