Народна скупштина

СТРАНА 88

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

машипе пуна садржииом, а већ о об.шку пећемо ни да гоноримо Да оставнмо на страну облнк, да узмемо само садржину у рачун. па да упоредимо ове две адресе с ова два нацрта и да нидимо којн је једрији садржнном, да дн нацрт одборске мањине нли иацрт одборске всћине. Ја мислпм сваком ће бити јасно и сви ћв се сдожити са мном у томе да је нацрт одборске већино, куд н камо једрији и пунији садржнном. (чујесе: а по Форми ?) По Форми је већ признато, да Је бо.вн. Ја ћу покушати да учпним једно упоређење. Господо, два су дела била и у престоној беседн. два су у главном н овде: о унутрашњој н спољашњој полнтпцн. Шта индимо у првом делу нацрта адресе мањине? У адресн мањипе видимо чисту негацнју ; она пориче сне н, разу.ме се, то је са свим прнродно, пошто је то адреса опознцнје, која неће да призна ни оно што је добро. Па ипак знам, да има бар неколпко међу оннма, који седе на клулама опозицнје, да у душн ие могу баш да потпншу све оно, што је речено, у овом делу алресе мањипе. Господо, у том делу, као што рекох, чпста је негацмја; непризнаје се ништа, не ваља ни један закон. ие ваха нншта, што је влада урадила. Ми нпсмо ни очекикалн да чујемо од опознцнје што друго, него то. Алн господо, н прилпком јутрошњег претреса н приликом ово дебате о адреси, господа су непрестано истнц4..1а н то, како је адреса такав акт, у који треба да уђу и иародпе жехе. Нребацује нам се, како у нацрту адресе одборске већине мена иикаквнх жеља. Међу тим иека господа говорници иећ су нм доказили, да у адресн велине нма н Фактички изражсних же.!>а, да нма и печега позитивног, што у адреси мањине нема. Онн који пребацују другом, карактерншућн овај акт као акт, у који треба да уђу жел.е пародне, не уносе у свој нацрт, сем једне једине желе, никакних другпх же.ћа. Зиачи да господа нз опознције нли не желе нншта, нлн желе једино то (чује се са опозиције : да падне влада. Смеј) да, да падпе влада н онда би било све лепо и мирно. Ту своју једину жељу изреклн су у своме нацрту у оно.м одељку, где се говори о народној прнвредн, изјмвл.ујући само да ће се радоваги ако им се да ирплика, да преглсдају шго више закона, које минпстар народне прнвреде буде поднео. По овоме се види да је пасус о привреди једино је у тој памери унесен у адресу мањинс /а се може казатн како они желе да се укпну монопол дувана н солн. То јс једнпа же.1>а коју доноси нацрт адресе одборске мањнне Другнх жел,а господа пемају а кад негпрају сне што је урађено, онда се јасно впди да желе да паднс ова нлада, но на то ће морати мало подуже чскати Господо, са свим друкчије стојн у овом првом делу код адресе већине. Ми смо у том делу признали опо, шго је за прнзнанање; мн смо признали опо, што цео народ зна да сгоји као Факат : да је увођење свнх закона, које је прош .1а ванредна Скумшгнна донела, донсга благотворно утнцало на развитрк иародпн. да јс народ задовол.ан и доношсн.ем тпх закоиа н примсном њихопом у практипп. Господо, ја не знам како би могдо друкче и да буде, него признати оно, шго је за призиање, а ако III.је нсгато учињено, онда треба тражити да сс и го учипи п уи то н чиинмо, и кажемо влади : признајемо тн да се са уво ђгњсм оних закона учиннла добра народу, али тражимо од тебо да унедеш у живот јопј и закоп, кјји до сад ннје уведон, и да народ н од п,ега оссти благодсти Тај јс закон о урсђсн.у окружне самоупране, о којем господа из опо.шције пе спомип.у ни речн — чиин ми св да им он н нс годи. Господо, у другом дслу, о спол.пој политици, да пндимо гако ту стојп са адргсом одборске нећнно и ман.ине. Кад не би бнло доцне, кад не бн бпла Скупшгина заморена, ја бнх иам могао пасус по пасус читагн и доказаги. да је свакн пасус у адроси већинс једрији, да вишс каже, исго иасус, коЈи говори о истом иродмегу у адреси чап.ипе, Узмимо саио онај пасус гдо сс у алроси ман.нно каже: да со гаЈи приЈатељстно са брагском РуспЈом. Упоредто г.ад шго Јо каз.шо у адреси мап.ино са оним шго јо о томе казано у ад-

ресн већине, па ћете видеги да је то грдиа разлика, Ту је много Јаче казано, мпого јаче изражена права же.ћа н Скупшгпне и народа, него што је то учињено у адреси мањине. Господо, узмнмо и остале делове из тога одел.ка адресе па ћемо видегн да тако исто стоји и са остали.м оде.ицима. Госнода из мањине кажу да сажаљеиају случај коЈи се десио у Приштини, али се уздају у „правдољубље Поргино" и т. д. Ми се не уздамо у „правдољубље поргино", него схваћамо ту ствар као што Је треба схваћати, па тражимо да се реши то питање на начин који ће задовол>ити и достојанство државе и повређене осећаЈе српскога народа. Ја ово говорим да докажем да Је адреса већине у свима деловима пунија, једриЈа, и богатија садржином од наирта адресе мањине н мислпм да сам успео и да докажем Но, господо, нмам још нешто да папоменем и да нарочито ударим гласом на то, јер ми се чипи, није ни Један од господе предговорпнка то учпнио. То су она два места у адреси мањине где су се господа нз опозициЈе огрешила о Факта, помнњући нешто шго се коси са истпиом. Једннм ставом, што је у адреси одборске мањ не унесен, тако је јако наглашено нешто, шгосе не може узети да је само онаЈ обичаи њпхов испад, на рочун лнчне и имовие безбедности, да би бпо грех не обратити пажњу народног представништва на њ. Оно шго је н у штампи тодико доказпвано, али иикад ннје доказано, што Је напротив Фактпмр доказано да не стоји у истини, јер, као што је навео мој поштовани прнјате.1., г. Мика Поповић, цнфре показују да да није тако жалосио са личном н имовном безбедношћу, као шго то кажу господа из онозициЈе не може се узети као повод овако један оштар израз. Кад је од 8 0 и неколико злочннаца, хајдука, коЈе је затеклп. радикална илада, до сад већина похватана, или се населила ван земље, те се само неколико Још налазн у Србнји онда је јасно да у том погледу стојнмо тако рђаво. II ја не бнх таЈ Факт напомињао да се гај став одпоси на лич .Ју п нмовну безбедност, која је угрожена од стране горскнх хаЈдука, но овде у адреси мањине то стојн мало друкчнје и то ме и покреће да парочнто ударим на то гласом. Господа говорећи о изборима, о изборно.м закону, о припремама за изборе, кажу у гом делу своЈе адресв, како угипање па нзборе од сграпе власти илн приватннх лица под њеним закрнљем носи очигледне знаке порппап.а имовне н лнчне безбедности. О .10 Је речено и сувише јасио и не може да остане а да пм се не каже да су се они овим огрешилн о своју рођену земљу кад у овом свечапом акту смеју да тврде да не окривљују випЈв зликовце по гауми за личну н имонну песигуриост, но окривљују идасти, оргапе држаннв; оглашуЈу држану као разбојнике, оглашују н све своје суграђане као палнкуће п разбојпнке. То је смисао онога става, што је казан у адресн мањнне, и то је што нпсам могао да прећутим Да се тај став односн само на оно што су очи н у штампи говорнли, ја бих ћутке прешао, јер им је на то одгонорио г. Мпка Попоиић лепо; али по што се ово не односи па неснгурност због рлзбојннка, то пзјављујем да је ово мпого ачо н грешпије и онда морам да учипим дужпост и да кажем госиоди из опозициЈе, да су се огрегаплн о сно у отаџбину, тврдсћи тако IIIго год у адресп својој, У оствл јМ парод ће то добро упамгнти. Други Факт, којп ме нарочито побуђујо да поменем, го је оно место у адреси; а у одзљку гдо се говорн о фипанс. стан>у, и где се каже да у прошлој години инјо бпо подп?сон закључни рачун. Господо, ја ћу опомвнугн господу из онозицнју, а нарочито г, Авакумовића, да је он бага учинно јодно пмтање о тоЈ стварн г. мнпистру ФинппсиЈе прошло годино н да се дебата о гомо налази на ' ј 09 сгранн I. кн.изн стопограф. беложака. Тамо со налази гакођо као додатак изноштај г миииотра Фннансије и закључни годпши.н рачуни, коЈпма Јо г. миипстар располагао чујо со на то Је за 1887 год.). Па Јоого аа 1887 год. но у иото нремо тамо со палазе н прнходн аа 88. год., п сво шго со дотло могдо да има па раоиоложоп у, отанљопо јо такођо н (/Купшгинп на расположоње. Оно гаго нијо могао пматп на расположоњу мипистар, ннЈо могао станигн нп Окупштини на расположоњо. (НАСТАПИЋИ ок)

Одгопогпи тгкдник 1'анко 11<-трони1>

Шглмид кгдд. ортжк дгж.мшк штлмиагијк